Rusi u Srbiji: „Gledaju nas kao da smo vreće novca”, zašto neki stranci plaćaju „ruske cijene”

Stranci u Srbiji, među kojima i značajan broj Rusa koji su se doselili od početka rata u Ukrajini, nerijetko su u situaciji da plaćaju veće cijene, a neki i da se nađu na meti prevara.

16449 pregleda22 komentar(a)
Aljona Podljesnih iz Sibira doselila se sa porodicom doselila u Srbiju septembra 2022. godine, nakon što su ruske vlasti objavile djelimičnu mobilizaciju, Foto: Aljona Podljesnih/privatna arhiva
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Kada se septembra 2022. godine sa porodicom doselila u Srbiju, Aljona Podljesnih iz sibirskog grada Perm nije ni slutila kakve je neprijatnosti čekaju.

„Imam utisak da nas u Srbiji gledaju kao da smo vreće novca.

„Prvo nam stanodavac u Pančevu nije vratio depozit, a trenutno se u Subotici sudim sa zubarkom, koja je pokušala da desetominutnu popravku mlečnog zuba mog deteta naplati 6.000 dinara - dvostruko više nego po istaknutom cenovniku", kaže 51-godišnja profesorka ruskog jezika za BBC na srpskom.

Stranci u Srbiji, među kojima i značajan broj Rusa koji su se doselili od početka rata u Ukrajini, neretko su u situaciji da plaćaju veće cene, a neki i da se nađu na meti prevara.

Na društvenim mrežama, grupe na ruskom jeziku posvećene upozoravanju na prevare i upoređivanju cena, broje i po nekoliko hiljada članova.

„Dobro mi je poznat fenomen takozvanih 'ruskih cena', ali iako su neki postupci problematični sa moralnog aspekta, pravno gledano, ne može se uvek govoriti o prevarama", kaže advokat Ognjen Rašuo za BBC na srpskom.

Više od 370.000 ruskih državljana ušlo je u Srbiju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do kraja aprila 2023. godine, rečeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za BBC na srpskom.

Krajem aprila ove godine, u Srbiji je na odobrenom privremenom boravku živelo skoro 30.000 Rusa, dodali su.

U navedenom periodu evidentirano je ukupno 340.332 državljana Rusije, koji su napustili zemlju, ali MUP nije odgovorio na naše pitanje o tome koliko Rusa živi u Srbiji, ali nema prijavljen boravak, jer se oslanja na vizaran.

Vizaran je praksa napuštanja zemlje pred istek perioda predviđenog za bezvizni boravak, a zatim povratak u zemlju u kratkom roku, kako bi se stekla mogućnost da se u njoj ponovo boravi turistički.

Ruski državljani, koji pribegavaju vizaranu, napuštaju Srbiju jednom u 30 dana.

Da li ugovor štiti?

Nevraćeni depoziti i povećanja kirija na svakih nekoliko meseci često su tema diskusije u ruskim grupama posvećenim cenama i prevarama.

„Imam utisak da pojedini koriste našu nimalo laku situaciju, u kojoj je mnogo Rusa brzo odlučilo da spakuje kofere", kaže Podljesnih.

Zbog političkih stavova, ova profesorka na Permskom državnom univerzitetu i sama se našla na meti u Rusiji, jer se javno usprotivila ratu.

Nakon što se lokalnim vlastima požalila zbog plakata sa slovom Z, jednim od simbola ruske invazije, počela je da dobija pretnje.

„Odlučili smo da napustimo zemlju, ali pošto imamo dvoje školske dece, nismo hteli da to uradimo naprečac", kaže.

Delimična mobilizacija, koju su ruske vlasti objavile u septembru 2022. godine, ubrzala je proces preseljenja, jer se porodica bojala da bi otac mogao da bude pozvan u vojsku.

Stigavši u Srbiju, na preporuku prijatelja iznajmili su stan u Pančevu, ali nisu potpisali ugovor sa stanodavcem.

„Bili smo u velikoj žurbi, nismo ni razmišljali o tome, a nadali smo se da će sve biti u redu upravo zbog preporuke", kaže.

Međutim, kako dodaje, kada su dva meseca kasnije napuštali stan da bi se preselili severnije, u Suboticu, stanodavac je odbio da im vrati „depozit u iznosu od 300 evra".

„U našoj situaciji, to nije mala suma.

„Pokušali smo da se usprotivimo, ali shvatila sam da ne možemo da učinimo mnogo, jer nismo imali ugovor", dodaje.

U sličnoj situaciji našao se i Mihail* iz Sankt-Peterburga, koji se u Srbiju preselio na proleće prošle godine.

„Pronašao sam stan u centru Beograda za 500 evra mesečno i ostavio depozit u visini kirije", kaže IT stručnjak, čije je pravo ime poznato redakciji.

Ugovor sa stanodavcem nije potpisao.

„Koristim vizaran, tako da mi nije bila bitna prijava boravka, a stanodavac je objasnio da ću plaćati manju kiriju ako ne budem prijavljen", dodaje.

Stanodavac je, kako kaže, „svakih nekoliko meseci podizao cenu kirije za 150 evra, pod objašnjenjem da cene kirija u Beogradu rastu".

„Kada se to dogodilo po drugi put, odlučio sam da potražim novi stan, ali mi depozit nije vraćen, iako smatram da za to nije bilo opravdanja", dodaje.

Advokat Rašuo primećuje da je u Srbiji „rasprostranjena loša praksa da se pri zakupu stana ne potpisuju ugovori".

„Zakupci moraju da shvate da ugovor štiti prvenstveno njih, jer su samo na taj način i formalno definisani uslovi stanovanja", kaže on.

Dodaje da se, kada do ovakvih neprijatnosti dođe, „ne može govori o prevari, ukoliko nema ugovora kao polazne tačke".

Ni potpisan ugovor sa stanodavcem nije spasao neprijatnosti 35-godišnjeg Jurija*, koji od prošlog leta živi u Novom Sadu.

Kada se arhitekta sa porodicom doselio u Srbiju iz Moskve, krenuo je u potragu za stanom za duži boravak i potpisao ugovor na godinu dana.

Međutim, kada je porodica počela da prenosi stvari, stanodavac ih je obavestio da želi da „podigne cenu za 100 evra, jer im je dao previše dobru ponudu".

„Nismo se složili, računajući da nas štiti ugovor, ali se stanodavac na kraju odlučio za jednostrani raskid ugovora.

„Depozit od 600 evra nismo dobili nazad, jer je u razlozima za raskid navedeno da smo napravili štetu u stanu u koji nismo stigli ni čestito da se uselimo", dodaje.

Na situaciju se nije nigde požalio.

„Nisam znao jezik, a već sam imao dovoljno problema u životu, nije mi još i to trebalo", dodaje.

Pogledajte video: „Srbija je za mene sada dom" - novi život Rusa na Balkanu

'Ruske cene'

Neprijatnost na tržištu nekretnina je ovog proleća doživeo i Denis Muhortnjikov, 39-godišnji IT stručnjak.

U Srbiju se sa porodicom doselio januara 2023, iz grada Kurgan u Sibiru.

Nastanili su se u Nišu, na jugu zemlje, i krenuli u potragu za seoskom kućom, koju žele da kupe.

„Pronašli smo jednu kuću u okolini Aleksinca, u ponudi agencije Proagent iz Niša.

„Međutim, agent je tokom pregovora pokušao da nam iznudi 500 evra za navodne troškove putovanja autom do sela i nazad, kako bi nam pokazao nekretninu", priča Muhortnjikov.

Iako upoznat sa činjenicom da agencije prilikom posredovanja naplaćuju usluge, najčešće kroz provizije na sklopljene ugovore, Muhortnjikov je bio sumnjičav.

„Agent mi je novac zatražio Vajber porukom, koju je obrisao nakon što se uverio da sam je pročitao.

„Zatim me je podsetio na obrisanu poruku i zamolio me za odgovor", kaže i dodaje da se nije složio da plati.

Istina je da je poruka poslata Vajberom, a zatim obrisana, ali radi se o „nesporazumu usled jezičke barijere", kažu iz Proagenta za BBC na srpskom.

Kako tvrde, predočili su dodatne troškove u iznosu od 500 evra, od čega bi 300 evra otišlo na usluge advokata, jer je bilo potrebno prenameniti zemljište, dok bi preostalih 200 evra otišlo na putne troškove koje je, kako kažu, „izračunao računovođa".

„Za troškove bismo izdali fakturu, ali možda klijent to nije razumeo", dodaju.

Iz Proagenta dodaju da Opšti uslovi poslovanja agencije, istaknuti na sajtu, predviđaju mogućnost dodatnih troškova.

U martu 2023. godine, desetogodišnju ćerku Aljone Podljesnih zaboleo je mlečni zub.

Po preporuci „majke, sa kojom njeno dete ide u školu", odvela ju je u privatnu stomatološku ordinaciju „Kuprešanin" u Subotici.

Podljesnih tvrdi da je za „desetominutno lečenje zuba stomatološkinja pokušala da naplati 6.000 dinara".

„Pitala sam zašto, obrazložila je da je stavljena kompozitna plomba, a ja sam pogledala u istaknuti cenovnik - tamo je stajala cena od 3.000 dinara.

„Na moje pitanje zašto je cena dvostruko veća, zubarka je odgovorila da je popravila dva zuba", dodaje.

Nakon kraće rasprave, stomatološkinja Ivana Kuprešanin ih je, kako dodaje, „isterala iz ordinacije", a da nisu platili popravku.

Podljesnih je o situaciji napisala u Fejsbuk postu, posle čega su joj se obratili novinari jednog srpskog tabloida, sa kojima je pristala da razgovara.

„Kada je tekst objavljen, zubarka je mene tužila za klevetu - nisam mogla da zamislim da ću se naći u takvoj situaciji", kaže.

Dodaje da je prvo ročište održano krajem jula pred Osnovnim sudom u Subotici.

BBC na srpskom se za komentar obratio stomatološkoj ordinaciji „Kuprešanin", gde nam je rečeno da doktorka ne razgovara sa novinarima i uputili nas na njenog advokata, ali nisu želeli da nam otkriju njegovo ime, kao ni kontakt podatke.

Pokušali smo da se i sami uverimo u cene usluga na sajtu ordinacije, ali tamo cenovnik nije istaknut.

Usluge zubara, agencija za nekretnine, kao i sve druge usluge i proizvodi koje nude registrovani preduzetnici, spadaju u domen Zakona o zaštiti potrošača, pojašnjava Jovan Ristić iz Udruženja potrošača Efektiva za BBC na srpskom.

„Niko ne sprečava trgovce da robu plasiraju po različitim cenama, ali dovođenje u zabludu je kažnjivo", pojašnjava.

Dodaje da cene moraju biti jasno istaknute.

„Ne možete imati različite cene za domaće stanovništvo i strance, osim ako to izričito ne naglasite, a do sada se nisam sretao za takvim primerima - neko bi morao da bude veoma hrabar da tako nešto uradi", smatra.

Iako se dugo bavi domenom zaštite potrošača, kaže da stranci gotovo da ne dolaze da mu se požale.

„Pretpostavljam da ne znaju gde da se obrate, jer su u stranoj zemlji, ne znaju jezik i teže im je da dođu do informacija", navodi.

Kako da izbegnete neprijatnosti

  • Unapred se informišite o cenama i uslovima trgovine

Registrovani trgovci su u obavezi da istaknu cene usluga, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, kaže Ristić.

Podseća i da je „trgovac je u obavezi da unapred upozori na dodatne troškove".

„Bilo da se radi o popravci još jednog zuba, ili troškovima goriva - trgovac mora da ima tarifnik, u kojem cene mogu biti i astronomske.

„Potrošač mora da ima pravo izbora - da pristane na cenu ili ne."

  • Držite se podalje od ilegalnih trgovaca

Ristić savetuje da poverenje poklanjate isključivo registrovanim preduzetnicima.

„Na sivom tržištu, i domaći stanovnici neretko postaju žrtve prevara, a kamoli stranci", ističe.

  • Potražite pravni savet

Rašuo savetuje da za sve veće novčane transakcije i dugoročne dogovore potražite pravni savet.

„Ako iznajmljujete stan, sklopite ugovor.

„Ako kupujete nekretninu, unajmite stručnjaka za domaće propise, kako biste izbegli neprijatne situacije", preporučuje advokat.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk