Škole u Mančesteru: Ovdje stasavaju buduće zvijezde svjetskog fudbala

Fotografija iz škole Ešton na Mersiju u kojoj veliki broj članova fudbalske akademije Mančester Junajteda popunjava učionice u posljednjih 25 godina

10962 pregleda0 komentar(a)
REX FEATURES Potpis ispod fotografije, Markus Rašford, tada 18-godišnji mladić, na slici ispred škole Ešton na Mersiju u martu 2016. godine, Foto: REX FEATURES
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Zagrljeni, širokog osmeha, sa flomasterom ispisanim porukama na belim košuljama.

Ova fotografija je kao i mnoge druge koje nastaju u ovo doba godine, kada se završi školska godina, a budućnost počne da se pomalja.

S tim što se ova fotografija pomalo razlikuje od drugih.

Na njoj su četvorica običnih školaraca sa izuzetnim karijerama.

Levo je Tosin Kehinde, koji danas igra za Renders u prvoj danskoj ligi. U sredini je Džimi Dan, odbrambeni igrač i prvotimac Kvins Park Rendžersa.

Desno je Aksel Tuanzebe, koji je poslednjih šest meseci bio član Stouka.

Ispred svih je najprepoznatljivije lice; zvezda Mančester Junajteda Markus Rašford.

Fotografija potiče iz škole Ešton na Mersiju u kojoj veliki broj članova fudbalske akademije Mančester Junajteda popunjava učionice u poslednjih 25 godina.

Ovo je škola u kojoj su današnji đaci zvezde iz budućnosti.

I to nije jedina takva škola u Mančesteru.

,,Mnogi, mnogi, mnogi naši momci ostaju u svojim školama", kaže Nik Koks, direktor akademije Mančester Junajteda, i sam nekadašnji nastavnik.

,,Gradimo sjajne odnose sa ovim školama da bismo osigurali redovnu komunikaciju i njihove programe uskladili sa našim".

,,Iskreno verujem da bi momci što duže trebalo da ostanu u svojim domovima, svojim krevetima, i sa svojim školskim drugarima".

Ponekada, ipak, kako igrači koji dolaze izdaleka odrastaju i postaju članovi akademije, kada njihove fudbalske obaveze postanu mnogo veće, ima smisla da pređu u školu koja odgovara njihovim potrebama kao budućim zvezdama Premijer lige.

Mančesterska Osnovna škola, privatna škola koje je nedavno ušla u partnerstvo sa Junajtedom, nalazi se na pola sata vožnje od trening centra Karington.

Ali Ešton na Mersiju, državna škola u Sejlu, nalazi se još bliže i prikladnija je za klupske talente.

Ovakva vrsta školsko-klupskog odnosa kao u Eštonu na Mersiju, najstarija je u Engleskoj.

Dejvid Lou, nekadašnji nastavnik fizičkog vaspitanja, bio je svedok početka ovog partnerstva, kao i njegovog procvata.

,,Sve je poteklo od inicijative školskih stručnjaka krajem 1990-ih godina", priseća se on.

,,Ešton na Mersiju je želeo svoj sportski koledž, ali im je bilo potrebno 100.000 funti od nekog privatnog sponzora. Mnoge škole su se borile za sponzorski novac".

,,Otišao sam na sastanak u Louborou i tamo su mi rekli da mnogi klubovi iz Premijer lige žele da budu povezani sa školama".

Lou je u mladosti trenirao u Mančester Sitiju. Ostao je navijač Sitija. Ali kontakti koje je imao iz tog vremena su sada bili u Junajtedu.

Okrenuo je par telefona. Uskoro, ponovo se našao na jednom sastanku.

,,Bio je tu direktor škole i finansijski direktor Junajteda Dejvid Gil i klub je na kraju potpisao ček u vrednosti od 100.000 funti", kaže Lou.

Bila je to dobra investicija.

Nešto manje od pet godina kasnije, jednog četvrtka ujutru u martu 2003. godine, Lou je pod hitno morao da promeni raspored svojih časova.

,,Deren Flečer je prethodne večeri kao 18-godišnjak debitovao u Ligi šampiona na utakmici protiv Bazela", priseća se Lou.

,,Igrao je zaista dobro, a kada se vratio kući, zbog adrenalina koji je i dalje bio prisutan u organizmu, nije mogao da spava celu noć".

,,Ali sledećeg jutra, na vreme je došao na časove, tačno u 8.45. Ja sam čak i prekinuo čas da bi sa drugarima mogao da podeli iskustvo od prethodne večeri. Bio je divan momak, sjajan lik".

I Rašford je, slično njemu, došao na vreme na čas u februaru 2016. godine.

Prethodnog dana je ovaj 18-godišnjak dao dva gola u pobedi od 3:2 protiv Arsenala. Timoti Fosu-Mensa, još jedan đak Eštona na Mersiju je u to vreme takođe debitovao u Premijer ligi.

,,Ušao sam u zajedničke prostorije šestog razreda u ponedeljak ujutru, pre nego što su časovi počeli, a Markus Rašford je igrao bilijar sa jednim svojim vršnjakom", rekao je za Telegraf Ejdan Moloni, koji je tada bio njegov razredni starešina.

,,Markus i Tim su hteli da u ponedeljak budu u školi. Želeli su da budu okruženi svojim prijateljima.

,,Zaposleni u školi su prilazili da im čestitaju, a tačno u 9 stai se začulo zvono za početak časova i oni su otišli u svoje učionice".

Moguće je da je odabir Sent Bid koledža bio sudbonosan za istoriju Mančester Sitija.

U nedelju ujutru, maja 2012. godine, tadašnji menadžer kluba, Roberto Manćini, ušao je u školsku kapelu, seo na crkvenu klupu i pomolio se.

Nekoliko sati kasnije, Edin Džeko i Serhio Aguero su dali golove na utakmici protiv Kvins Park Rendžersa tokom sudijske nadoknade vremena i tako osigurali prvu titulu za Mančester Siti nakon 44 godine.

Uloga koledža Sent Bid u promociji Fila Fodena u prvom timu je ipak bila direktnija.

Foden je na Sent Bid koledž stigao iz Stokport akademije kada je imao samo 12 godina.

Privatna škola, koja se nalazi na kilometer i po od nekadašnjeg stadiona u ulici Mejn, u partnerstvo sa klubom je ušla 2011. godine, a Foden je bio njen najuspešniji proizvod, mada je tu bilo još mnogo drugih primera.

Kol Palmer, Tejlor Harvud-Belis i Tosin Adarabiojo, koji je sada u Fulamu, bivši su đaci škole koji su takođe završili u postavi Mančester Sitija.

Ovaj dogovor je, nehotice, ojačao i redove gradskog rivala, Mančester junajteda.

Getty Images

Džejdon Sančo i talentovani Čarli Meknil - koji su išli u Sent Bid kao nade Mančester Sitija - prešli su u redove rivala i sada predstavljaju crvenu polovinu grada.

Siti, baš kao i Junajted, ima partnerske škole i u privatnom i u državnom sektoru; neki od njihovih talenata idu u visoku školu Barlou u otmenom predgrađu Didsburi.

Ali najveći broj igrača na treninge mladog tima Sitijeve fudbalske akademije (CFA) koja se nalazi nadomak stadiona Etihad, dolazi iz Sent Bida.

,,Obično sam pola dana provodio u školi i zatim odlazio na treninge", rekao je Foden 2022. godine, prisećajući se svojih škoslih dana u Sent Bidu.

,,Zaista sam uživao u tome jer smo svi jedva čekali odlazak na ručak, nakon kojeg bismo sa trenerom odlazili na trening".

Svakodnevni raspored ipak izgleda nešto drugačije nego što ga Foden opisuje - čak i igrači iz Sitijevog omladinskog tima (do 16 godina) pohađaju školu cela dva dana nedeljno u Sent Bidu. dok ostale dane provode po principu pola-pola.

Ali Siti upražnjava i druge korisne principe. Pored toga što svoje momke odvozi u školu, ponekada i školu dovodi svojim momcima.

U trening centru postoji osam učionica i nastavnici iz Sent Bida dolaze kod svojih đaka i podučavaju ih u samom kampu za treniranje.

Getty Images

Od igrača koji pohađaju školu se očekuju iste stvari kao i od ostalih polaznika. Ukoliko neki igrač Sitija zaradi kaznu u školi, on ne može da prisustvuje ni treningu u klubu.

Tokom leta 2021. godine, 97% igrača sa Sitijeve akademije koji su pohađali Sent Bid, imali su najmanje dobar uspeh na svojim završnim testovima, dok je 38% učenika imalo odličan uspeh. Ove brojke se kotiraju iznad nacionalnog proseka.

Ipak, kako to i Foden kaže, za njega barem, fokus je povremeno opadao sa udžbenika, a u korist fudbala.

Kada je Sent Bid tvitom čestitao tada 18-godišnjaku, nakon što je postao najmlađi engleski igrač koji je postigao gol u Ligi šampiona u novembru 2019. godine, on je šalom odgovorio kako taj gol opravdava sve njegove neurađene domaće zadatke.

Uklapanje u školska pravila je jedno, dok je slaganje sa novim drugarima u školi nešto sasvim drugo.

Neki mladi igrači ne teže samo da postanu jednog dana profesionalci, već moraju i da se naviknu na pravila koja važe u novoj zemlji u kojoj su se našli.

Pol Pogba, Žerar Pike i Đuzepe Rosi spadaju u grupu tinejdžera koji su pohađali Ešton na Mersiju nakon što su se kao veoma mladi doselili u Veliku Britaniju i pridružili omladinskom sastavu Junajteda.

Oni su imali priliku da sa tutorima ubrzano rade na unapređenju engleskog jezika i da žive u lokalnim porodicama, neki baš na aveniji Sesil, istoj onoj na kojoj se nalazi i škola, ne bi li im bilo što lakše da se adaptiraju.

I u Sitiju rade na procesu tranzicije sa svojim novim polaznicima i učenicima Sent Bida i ona traje i do nekoliko meseci, a podrazumeva i nekoliko nefudbalskih sastanaka sa samom školom, porodicama i klubom.

U smislu pomoći mladim Sitijevim igračima da se uklope i da ne štrče, Sent Bid navodno ne dozvoljava nošenje odeće sa obeležjima kluba.

Ipak, stvari su ponekada komplikovane. Pripadnost prestižnom klubu iz Premijer lige može i da izazove talasanje u školskom društvenom životu.

,,Mislim da su osećanja bila pomešana", kaže Lou za reakcije drugih đaka na dolazak nada Junajteda u Ešton na Mersiju tokom prvih godina ovog partnerstva.

,,Mislim da su neki momci bili pomalo i ljubomorni na potencijalne zvezde koje su im se pridružile u školi".

,,I kad smo već kod toga, devojke u školi su zaista bile lude za njima. Mislim da su se iz svega toga izrodile i neke veze".

Rašford se našao u jednoj takvoj vezi. Sada je veren za svoju nekadašnju školsku drugaricu.

Getty Images

Kada bi njihovo prisustvo i izazivalo bilo kakvo talasanje, Koks kaže da bi Junajted uvek uglavnom ostajao po strani jer nisu želeli da na taj način utiču na razvoj njihovih života.

,,Mi ne možemo da dominiramo u njihovim životima", kaže on. ,,Ne smemo da stvaramo svet u kojem je njihov jedini identitet to što su fudbaleri".

,,Želim da momci budu normalni. Obući će uniforme, ići će na nastavu sa ostalom decom, biće ohrabrivani da prihvataju vannastavne aktivnosti. Želimo da učestvuju u školskim predstavama, da nauče da sviraju violinu i slične stvari".

Izgleda da sve ovo funkcioniše. Džesi Lingard je bio zamenik predsednika đačkog parlamenta tokom svoje završne godine u Eštonu na Mersiju. Ravel Morison je zajedno sa nastavnikom fizičkog Dejvidom Louom držao časove najmlađim učenicima i objašnjavao šta je sve moguće postići u sportu.

Ipak, onaj deo školskog života u kojem bi đaci iz fudbalskih akademija teoretski najlakše mogli da se uklope, u stvari je i najproblematičniji.

Sitijevi igrači ne igraju za školski fudbalski tim Sent Bida. Smatra se da to ne bi bilo fer u odnosu na druge đake u školi, kao i za suparničke školske timove.

Junajtedova strategija je nešto drugačija. Bilo je igrača u uzrastu ispod 16 godina koji su u svoje inače pretrpane rasporede uspevali da ubace i fudbaleske, ragbi ili kriket treninge i utakmice. Ali i to se retko dešavalo.

Atletika, koja je zahtevala manje usklađivanja sa treninzima i koja je podrazumevala vežbanje i utakmice bez kontakta, uvek je predstavljala dobar kompromis.

Sitijevi igrači su bili deo Sent Bidovog tima na nedavno održanom školskom prvenstvu grada Mančestera.

Rou-Šon Vilijams, koji je pobeđivao Rašforda i Tuanzebea na trkama održavanim nakon treninga, je 2014. godine istrčao 10.99 sekundi na 100 metara, oborivši tako 25 godina stari rekord Eštona na Mersiju koji je do tada držao olimpijski vicešampion Deren Kembel.

Odbrambeni igrač Vilijams, koji je odigrao nekoliko prijateljskih utakmica za Mančester Junajted pre nego što je 2019. godine napustio klub, danas igra u Donkasteru.

Koks ističe da bez obzira gde njegovi momci idu u školu i štagod da rade dok su u njoj, njihovo podučavanje se nastavlja i kada su van svojih učionica.

Junajted je za svoje igrače organizovao časove kuvanja, učio ih je da sami barataju svojim finansijama i upisivao ih u škole vožnje. Izučavali su istoriju kluba, kao i sveta koji ih okružuje. Nedavno je grupa njihovih igrača posetila Aušvic, ne bi li razumeli značaj holokousta.

Ovih dana su neki od njih bili na Vembliju i gledali prvotimce svog kluba na utakmici protiv Mančester Sitija u finalu Kupa.

,,Potrebno je da jednog dana, kada se osvrnu na programe koje smo im pružili, pomisle kako je sve to bilo neverovatno i kako smo im unapredili i obogatili živote", kaže Koks. ,,Deo svega ovoga je i stvaranje trenutaka kojih će se nači dečaci sećati celog života".

,,Posvećenošću našem fudbalskom programu, oni će naučiti dosta toga i o smislu sopstvenog života, biće zdravi i fizički spremni, naučiće se disciplini, biće komunikativni i posvećeni učenju i sticanju novih saznanja".

,,Jednog dana svako ode iz akademije. Neki ostaju sa prvim timom, neki odlaze u druge klubove, a neki pronalaze divne poslove koji nemaju veze sa fudbalom".

,,Za mene je važno da na kraju ovog putovanja, bez obzira da li ostaju u fudbalu ili ne, oni maksimalno iskoriste svoj potencijal".

Bez obzira da li će školsku uniformu zameniti dresom Junajteda ili Sitija, ili nijednim od ova dva, svako će odavde otići sa dobro naučenim lekcijama.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk