Njemci gube povjerenje u državu
Ugled države u istočnoj Njemačkoj je posebno loš. Tamo je 77 odsto učesnika istraživanja sugerisalo da uprava zbog preopterećenosti ne funkcioniše kako treba. Na zapadu Njemačke to je reklo 68 odsto
Njemci imaju sve manje povjerenja u svoju javnu upravu. Samo 27 odsto ispitanika, dva procentna poena manje nego godinu ranije, reklo je da je država sposobna da ispunjava svoje dužnosti.
Uz to, sada 69 odsto anketiranih - naspram 66 odsto godinu ranije - kaže da je javna uprava preopterećena, prema rezultatima istraživanja instituta Forsa.
Ugled države u istočnoj Njemačkoj je posebno loš. Tamo je 77 odsto učesnika istraživanja sugerisalo da uprava zbog preopterećenosti ne funkcioniše kako treba. Na zapadu Njemačke to je reklo 68 odsto.
Istraživanje je naručilo njemačko Udruženje državnih službenika.
Nezadovoljstvo je posebno veliko među pristalicama desničarske Alternative za Njemačku (AfD) - samo šest odsto njih reklo je da je država u stanju da ispunjava svoje dužnosti.
Birači demohrišćanske unije (CDU/CSU), vodećeg opozicionog bloka, su sa 22 odsto nešto optimističniji.
Među pristalicama vladajuće koalicije, birači Zelenih većinski imaju povjerenje u državnu upravu (52 odsto). Kod sljedbenika socijaldemokrata kancelara Olafa Šolca je taj udio 46 odsto, dok je državnu upravu kao dobru ocijenilo 34 odsto birača liberala.
U kojim oblastima država zakazuje? Anketa je pokazala značajne promjene u odnosu na 2022. Dok je prošle godine – ubrzo nakon početka rata u Ukrajini – snabdjevanje energentima sa 17 odsto bilo najkritičnije, sada je to sa 26 odsto politika azila i izbjeglica.
Da vlada ima problem sa snabdjevanjem energentima sada misli samo sedam odsto građana. Da Njemačka ne može da se izbori sa školskom i obrazovnom politikom, kao ni sa zaštitom klime i životne sredine misli 19, odnosno 17 odsto anketiranih.
Njemci, kao i ranijih godina, najviše povjerenja imaju u vatrogasce, potom u medicinske sestre, pa ljekare i njegovatelje.
Kao i godinu ranije, većina ispitanika je kao najvažniji zadatak države navela održavanje socijalne pravde u društvu.
Pokazalo se i da je značajno opao entuzijazam građana za klimatske ciljeve. Sada je sedam odsto manje ljudi kao veoma važan zadatak navelo ulaganja u zaštitu klime širenjem obnovljivih izvora energije.
( dpa )