Grad teatar je primarna, centralna i najvažnija kulturna manifestacija u Budvi

JU Grad teatar je danas, na matičnoj sceni festivala Između crkava, održala završnu konferenciju za novinare povodom zatvaranja 37. festivala Grad teatar.

Glavna urednica festivalskog programa Svetlana Ivanović podsjetila je prisutne na sve uspješno održane programe.

“Znate da je naša ovogodišnja misija počela na sceni između crkava 3. jula gostovanjem dječijeg hora “Kolibri” koji nam je produkcija RTS-a poklonila obilježivši sve one uspješne godine saradnje iz prethodnog perioda, dakle hor “Kolibri” je na našem festivalu prvi put nastupio u Crnoj Gori i proslavio jubilej 60 godina postojanja. Od tog 3. jula bili smo u prilici da ispratimo oko 40 programa, reći ću samo da smo imali 13 dramskih naslova u pozorišnom dijelu programa, 14 književnih večeri, osam koncerata i imali smo jedan razgovor na sceni na kom smo simbolično uručili nagradu glumcu Nebojši Glogovcu koji je svoj talenat dijelio sa nama na ovoj sceni. Bilo je i repriznih izvođenja “Ribarskih svađa”, “Pra(Fausta)” i, naravno “Radovana III”, naše ovogodišnje koprodukcije po kojoj ćemo i pamtiti ovo izdanje festivala. Tako da je ukupno izvedeno 46 programa”, kazala je Ivanović i dodala da samo taj broj programa ne potvrđuje kvalitet već i reakcije stručne javnosti i publike.

“Čini mi se da smo i ove godine imali izuzetno uspješno izdanje festivala Grad teatar koji uspješno nastavlja svoju misiju, a to je orijentacija ka umjetničkim formama najvećeg estetskog izraza.”

Direktorica JU Grad teatar Milena Lubarda Marojević se zahvalila prijateljima i saradnicima festivala.

“Negdje sam na početku festivala rekla da će ovo biti festival prijatelja i ta saradnja sa Muzičkom produkcijom RTS-a i RTS-om kao kućom je ovog ljeta iznjedrilo neke veoma značajne programe. Izuzetno je važno da još jednom kažem ono čime sam otvorila festival, a to je da sigurno ne bismo mogli održati ovaj festival, a kamoli ga otvoriti na vrijeme, da nije bilo pomoći Vlade Crne Gore i aktivnog učešća predsjednika Crne Gore. Kada govorimo o Vladi, prije svega mislim na ministra finansija i ministra ekonomskog razvoja, a zatim i na Ministarstvo kulture. Ovaj festival je pokazao da je crnogorskoj javnosti i donosiocima odluka u Crnoj Gori stalo do festivala Grad teatar i da prepoznaju njegovu vrijednost. Takođe se treba zahvaliti medijima jer smo imali veoma široku medijsku sliku, od RTCG i RTS, štampanih medija, Pobjeda, Vijesti, Dan, Danas, Politika, NIN, svi najznačajniji dnevni listovi u regionu. Da ne spominjem portale i objave na društvenim mrežama. Književni kritičari su već bili u prilici da prokomentarišu produkciju koju smo iznjedrili ove godine, na sreću su ta mišljenja vrlo pozitivna i ta medijska slika je jako važna. Imamo jednu scenu festivala između crkava, a posebno se zahvaljujemo manastiru Svete Trojice u Stanjevićima i igumanu Jefremu koji su nam omogućili da publika na nov način ima ekskluzivne umjetničke doživljaje u jednom potpuno vanserijskom prostoru”, kazala je ona i dodala da je Grad teatar i ove godine okupio umjetnike iz jako širokog spektra zemalja.

“Od Filipina, Australije, Mađarske, Austrije, Italije do svih zemalja regiona, to je još jedna stvar koja govori o značaju samog festivala i o tome da učesnici ovom festivalu daju posebno mjesto, da dogovaraju obaveze prema našim datumima i da imaju želju da zajedno sa nama izvedu programe.”

Lubarda Marojević je naglasila da kampanja Grada teatra nikada nije bila agresivna.

“Nikada nije bila na prvu loptu i uvijek polazimo od toga da programi treba sami sebe da preporučuju. Tako je bilo i ove godine pa smo dobili i veliko interesovanje publike. Još jedan segment i kategorija kojoj je neophodno zahvaliti jeste upravo publika festivala, kako Budvani tako i gosti Budve. Svjedoci smo toga da iz noći u noć imamo problem sa tim da nam fali mjesta za publiku, pominju se svakodnevno liste čekanja koje zvuče jako surovo, ali to je problem i za nas. Na drugoj strani to govori o tome da, koliko god programi bili visoko estetizovani, publika to prepoznaje i baš to traži”, istakla je Lubarda Marojević i naglasila da se večeras na matičnoj sceni između crkava završava 37. festival Grad teatar.

“Svi programi koje ćemo najavljivati dalje dolaze kao nastavak aktivnosti institucije JU Grad teatar. Svi ljudi iz publike koji su željeli da pogledaju naše programe, a nisu bili u prilici da to urade jer je scena između crkava postala premala za ovaj festival, zaslužuju naše izvinjenje i izvinjavamo se onom dijelu publike koji nije uspio da dođe do ulaznica sa zajedničkom nadom i pozivom da se potrudimo da festival Grad teatar dobije ono što mu pripada, a to je jedna veća i nova scena.”

Nakon završetka 37. festivala Grad teatar na sceni između crkava 15. septembra biće prikazan jedan program koji je pravi uvod u kandidaturu Budve za Evropsku prijestonicu kulture 2028. godine.

“Program je odobren od strane Evropske komisije i saradnja je sa nezavisnom scenom, a sada mogu da najavim da će jedna velika muzička zvijezda doći na ove prostore. Dok smo pripremali “Radovana III” dobili smo jednu divnu vijest, opet od Evropske komisije koja se tiče programa Kreativna Evropa. Vi znate da je čitav projekat Evropska prijestonica kulture zapravo najveći projekat Kreativne Evrope. Ovo što se sada dešava na Gradu teatru je drugi projekat Kreativne Evrope, a prvi je realizovan, o njemu su mediji detaljno izvještavali i on nosi naziv “Osposobljeno pozorište - Enable theatre” odnosno “Pozorište mogućnosti” i bavi se uključivanjem u pozorišni proces osoba sa smetnjama u razvoju. Međutim, mi smo se sa saradnicima iz Bosne i Hercegovine, Portugala i Francuske prijavili za projekat koji bi se ovog puta bavio pravima žena danas i njihovim položajem iz ugla literature i pozorišta koji će rezultirati sa više produkcija. Kreativna Evropa ga je prepoznala i implementacija ovog projekta će početi 2024. godine”, kazala je ona i naglasila da će se aktivnosti u septembru nastaviti i premijerom “Radovana III” 30. septembra u Somboru te da je predstava već sada pozvana da gostuje na nekim prestižnim festivalima.

“Ostajemo na tragu one tradicije da festival Grad teatar ulaže u velike projekte koji kasnije dugo žive i dugo se igraju na festivalima, kakav je slučaj bio sa “Krvavim svadbama” i “Zelenom čojom Montenegra” koje je publika mogla pogledati na ovogodišnjem festivalu. Ideja ja da kada sjednete na ovu scenu ili, nadamo se, na neku novu i pogledate našu predstavu, da ona bude prepoznatljiva.”

Još jedan od razloga održavanja današnje konferencije za medije jeste održavanje drugih programa na sceni između crkava.

Ne možemo da ne primijetimo natpise u medijima i da se ne oglasimo na nešto što je imanentno u tim novinskim tekstovima i što doživljavamo kao ugrožavanje integriteta festivala Grad teatar. Mi nikada nećemo napisati da je Grad teatar najbolji u regionu i da je produkcijski gigant, ne mogu sad ni da se sjetim takvih fraza. Ostavićemo to publici i javnosti da zaključi, ali mislim da to govori za sebe. I prije i poslije festivala Grad teatar se na istom prostoru, u istom vizuelnom ambijentu dešavaju različiti događaji koji dovode do zabune u medijima i kod publike da nismo ni sami sigurni kada vidimo fotografije. Često se dešavalo da vidimo fotografije sa Grada teatra u medijima, a da tekst govori o nekom drugom događaju. To je prirodno kada se više stvari gomila koncepcijski sa težnjom da postanu potpuno srodni, na istom prostoru, u okruženju iste tehnike, a zapravo na sceni Grada teatra. “

Član Savjeta JU Grad teatar Radenko Marović je kazao da je centralna kulturna manifestacija u Budvi bio i ostao Grad teatar.

“Sve ono što se naslanja na Grad teatar je dobro i bitno je. Uvijek se radujemo svakom kulturnom pomaku kada je ovaj grad u pitanju i naša zemlja. Opstanak Grada teatra nije samo pitanje vriijednosti Grada teatra već i čitave kulture grada. Zadnjih 40 godina kultura ovog grada je isključivo vezana za ovaj festival, ne samo isključivo, ali je on nosilac svega onoga što se zove kultura u Budvi. Sam projekat Grad teatar tih osamdesetih godina je da se jedan prostor pretvori u kulturni prostor širih i većih dimenzija. Sve ostalo što se naslanja na Grad teatar je dobro i radujemo se. U ovom konglomeratu sitnica i problema koji su se javili ovih nekoliko dana, posebno medijskih natpisa, mi smo kao tijelo koje na neki način pomaže ljudima u izvršnom dijelu vođenja Grada teatra, pokušali da pronađemo jedno rješenje koje bi bilo dobro za svu budvansku kulturu".

Kazao je da je kompromis napravljen jer žele da pomognu kulturi ovog grada i ta vrsta kompormisa je samo dobra volja i jedan oblik saradnje, pružanja, kako kaže, ruke jednog organizovanog festivala svim malim festivalima u našem okruženju.

"Ono što je najbitnije je realno pozicija Grada teatra koji je nosilac kultrunog razvoja Budve. Svi smo uz Grad teatar sazreli i kulturno se podigli do onog nivoa do kog se može podići. Mi smo sve uradili i radićemo u budućnosti da razumijemo institucije poput JU Narodna biblioteka Budve koja je toliko stara i u svojoj prošlosti nosila nazive koji se danas ne pominju, poput “Srpska čitaonica”. Sam taj program festivala “Ćirilicom” je bio bitan za nas kao bratska ili sestrinska festivalska forma, ali je problem nastao u onom trenutku kada mi nekom današnjem gostu ili Budvaninu treba da objasnimo da iza jednog brenda kao što je Grad teatar stoje i pozorišne predstave koje ne pripadaju njemu. Ko god dođe na ovu scenu da odgleda predstavu on očekuje da je to nešto u vrijednosti i produkciji Grada teatra. Danas imamo problem što imamo neke manifestacije koje mi podržavamo, ali moramo da stavimo jednu granicu, neka bude minimalna, ali neka postoji. Grad teatar je Grad teatar i sve ono što se naslanja je dobro i podržaćemo. Mi smo sinoć na sjednici Savjeta donijeli odluku da pomognemo iz želje i ljubavi prema kulturi i budućoj kutlurnoj tradiciji ovog grada. Biblioteka i sve ove manifestacije koje su vezana za biblioteku će biti podržane u tehničkom smislu i što se tiče naše opreme. Na tu temu nećemo više da razgovaramo i samo želimo da damo do znanja svima da je Grad teatar primarna i najvažnija manifestacija u okviru kulturnih događanja u Budvi i da mu tek predstoji pravi kulturni razvoj. Samo želimo da riješimo taj problem jer ne želimo da opet dođe do novinarskih manipulacija. Gost mora da zna kad dođe na neku manifestaciju čija je to produkcija. Produkcija Grada teatra je prepoznatljiva po svom kvalitetu i sve što se naslanja na Grad teatar je dobro što postoji. Večeras se zvanično završava Grad teatar i sve što se bude dalje dešavalo na ovoj sceni, dešavaće se na sceni koju je Grad teatar osmislio, opremio i pokrenuo i ono što je bitno, mi smo saradnici i pomažemo. Ali nikakvu zloupotrebu na temu Grada teatra nećemo dozvoliti, jer se radi o ljudima koji su ozbiljni u svom poslu i niko od nas nema materijalnu korist od ovoga posla, to svi znaju. Ovaj put se sve desilo kako se desilo, imali smo svi dovoljno pažnje, razumjevanja i ljubavi. Želim da naglasim da se večerašnjom predstavom “Urnebesna tragedija” završava Grad teatar. Sve ono što se bude dešavalo na ovoj sceni biće pomognuto našom opremom, ali nije Grad teatar.”

Lubarda Marojević je kazala da se svaki napad na Grad teatar u posljednjih šest godina vrlo jasno vidi.

“U novinskim člancima na koje mi uporno ne dajemo demante i repliciramo, stalno se targetira taj period od šest godina. Kada god vidite da se priča o nekom drugom festivalu na sceni između crkava, a psotavlja se pitanje sagovorniku zašto toga nema u posljednjih šest godina, možete odmah markirati da se radi o indirektnom napadu na Grad teatar. A upravo u tih fantastičnih šest poslovnih godina je Grad teatar vratio nečiji milionski dug i uspio da za to vrijeme nabavi opremu koju festival za 30 godina nije imao. Sada se ispostavlja da smo sve to radili da bi oko festivala Grad tatar bio stegnut obruč, da bi postojali festivali prije i poslije Grada teatra. I sada Grad teatar dolazi u situaciju večeras ne može da održi još jedno izvođenje “Urnebesne tragedije” za koju imamo preko 120 ljudi na listi čekanja, a to su naši dragi sugrađani i gosti Budve koji žele da vide jednu fantastičnu predstavu. Naše kolege iz Tivta i svih drugih sredina upravo velika gostovanja pozorišnih atraktivnih predstava imaju krajem avgusta jer je tada to jedino moguće organizovati. Grad teatar ima striktno određeno otvaranje i zatvaranje festivala i to se kaže početkom godine, što je sve suprotno od ideje s kojom je osnovan festival i na osnovu koje mi vodimo ovaj festival. Želim da se izvinim svim ljudima koji neće moći da pogledaju predstavu jer ih je zaista mnogo, a ovo je razlog zašto neće moći.”

U Gradu teatru su ove godine bili prinuđeni da odlože dva projekta za period poslije festivala, dodala je ona.

“Jedan je bio projekat “Nestvarni grad” za koji je vladalo veliko interesovanje, tu se dogodilo da je čitava finansijska situacija bila vrlo stresna pred samo otvaranje festivala i nismo na vrijeme uplatili nešto što je trebalo. Kasnije je trebalo odraditi nešto kako bi se projekat završio. U periodu između dva festivala ćemo završiti ovaj projekat, samo ga tehnički treba dovršiti. Tu je, takođe, jedan projekat iz kulturne baštine, rediteljka Vida Ognjenović je napisala tekst o Antunu Kojoviću. Naša ideja je bila da ga realizujemo sa nekim od koproducenata iz Crne Gore, on je ušao u plan Gradskog pozorišta iz Podgorice. Mi ćemo dati sve od sebe da taj projekat bude završen u međufestivalskom periodu pa će ga publika moći vidjeti na narednom festivalu. Kada su umejtnost i kultura u pitanju, ne može se govoriti o brojkama ni o budžetima. Kada pogledate skalu od 2010. godine do danas, budžet JU Grad teatar je sve manji i manji, a kvalitet programa sami vidite. Više nije uvijek više, više je nekada manje, a više nekada služi i nekim drugim ciljevima. Nama je važno da se projekti kvalitetno pripreme i da to bude na nivou koji je Grad teatar davno ustanovio i koji publika od nas očekuje.”

Ona je naglasila i da u Strategiji razvoja kulture opštine Budva koja je usvojena u susret kandidaturi Budve za Evropsku prijestonicu kulture, postoji cijelo poglavlje nazvano “odgoj publike”.

“To je posao koji Grad teatar radi dugo i koji će nastaviti da radi. To ne može da se postigne marketingom i uz pomoć agencija, to može da donese samo kvalitetan program na kom će publika da se njeguje i da raste”, zaključila je Lubarda Marojević.

( Vuk Lajović )