Island: Najnoviji "beba vulkan" na Zemlji

Litli-Hrutur, što u prevodu znači „mali ovan", je dio vulkanske oblasti Fagradalsfjal koje je eruptiralo u martu 2021. i avgustu 2022. nakon pauze od skoro 800 godina, a okolina se tresla nekoliko dana sa više od 12.000 zemljotresa zabilježenih prije početka erupcije

10552 pregleda1 komentar(a)
Foto: Sophie Carr
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

U popodnevnim satima 10. jula, Zemlja se otvorila.

Tri pukotine su se pojavile severoistočno od podnožja Litli-Hrutura - male planine na poluostrvu Rejkjanes na jugozapadu Islanda - i počele su da izbacuju rastopljenu lavu visoko u vazduh, praćenu oblacima gasa.

Najnovija erupcija na Islandu nije bila potpuno iznenađenje.

Litli-Hrutur, što u prevodu znači „mali ovan", je deo vulkanske oblasti Fagradalsfjal koje je eruptiralo u martu 2021. i avgustu 2022. nakon pauze od skoro 800 godina, a okolina se tresla nekoliko dana sa više od 12.000 zemljotresa zabeleženih pre početka erupcije.

Pukotine su se u početku protezale više od jednog kilometra, izbacujući tri reda usijane lave u vazduh.

Dve pukotine su se zatvorile do sledećeg jutra, a lava je potom istisnuta iz jednog izduženog aktivnog konusa.

Ovo je brzo naraslo u veliki krater kako se lava akumulirala, stvarajući ono što neki opisuju kao „najnoviji vulkan na Zemlji".

Za samo nedelju dana, krater je porastao na oko 30 metara i nastavlja da raste svaki dan.

Količina lave koja je ispuštena prve noći bila je ogromna (do 50 kubnih metara u sekundi) i putovala je u svim pravcima, što je dovelo do toga da se suva mahovina koja prekriva ovaj neplodni pejzaž zapalila.

Jaki vetrovi su zatim proširili požare mahovine na veoma široko područje, a nekoliko dana se smatralo da je preopasno za posetioce zbog kombinacije gasova iz vulkana i štetnog dima iz požara mahovine.

Lokalna vatrogasna služba koristila je helikoptere da direktno baci dve tone vode na požare, kao i da isporuči rezervoare vode lokalnim vatrogascima da ih koriste na nivou zemlje.

Na kraju su požari stavljeni pod kontrolu i vetrovi su se promenili ka severozapadu.

Dana 17. jula otvorena je staza i posetioci su počeli da hrle da vide ovaj redak događaj izbliza.

Pristup vulkanu zavisi od lokalnih uslova i menja se iz dana u dan.

Lokalne vlasti daju ažurirane informacije svakog dana nakon što procene uslove za posetioce.

Trenutno je posetiocima dozvoljeno da posete lokalitet. Napravljen je namenski parking (P2).

Odavde morate da pešačite ili vozite bicikl 9 kilometara po uglavnom ravnoj stazi do velikog vidikovca, iako je poslednji kilometar kamenit.

Kada stignete tamo, nalazite se samo jedan kilometar od kratera koji eruptira, koji možete da vidite kroz jaku toplotnu izmaglicu.

To je neverovatan spektakl čak i sa ove udaljenosti, posebno noću, kada su fontane lave koje prskaju vidljivije na tamnijem nebu (iako se ovde istinski smrači tek sredinom avgusta).

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Staza je trenutno otvorena od 9 do 18 časova, a kružna šetnja traje najmanje pet ili šest sati, uključujući vreme pešačenja i vreme provedeno u uživanju u pogledu.

Svi koji žele da posete lokalitet treba da budu u dovoljno dobroj formi i opremljeni odgovarajućom obućom, odećom i vodom.

Na lokaciji nema objekata, ali su timovi za potragu i spasavanje na raspolaganju u slučaju vanrednih situacija.

Pristup vidikovcu se može promeniti tokom vremena jer geolozi moraju da budu sigurni da se neće otvoriti nove pukotine pre nego što se posetiocima omogući da se približe krateru.

U ranim satima 19. jula, veliki komad kratera se urušio, izlivši lavu vrlo brzo na područje zapadno od kratera, naglašavajući važnost poštovanja ove opasne zone.

Tokom erupcije 2021. godine, došlo je do mnogih promena u ponašanju lave, pri čemu su se nove pukotine otvarale nedeljama nakon početne.

Kada sam posetila lokaciju, srela sam Jeruna van Njuhovea, belgijskog profesionalnog fotografa koji živi na Islandu, na ivici polja lave.

On je dokumentovao erupcije od prve erupcije Fagradalsfjala u martu 2021. Rekao mi je da je poseta vulkanskim erupcijama uvek veoma posebna, a ova godina nije izuzetak.

„Videti kako se novi pejzaž stvara pred vašim očima je privilegija koja se daje vrlo malom broju ljudi", rekao je on.

„Veoma sam srećan što se erupcija dogodila na najfotogeničnijoj lokaciji u ovoj oblasti, sa slikovitim šiljastim vrhom Keilir kao pozadinom.

„Iako je razdaljina do tamo duža nego prethodnih godina i pešačenje je naporno, i te kako se isplati kada stignete."

Laura Vajnman, doktorantkinja na Fakultetu za geologiju i životnu sredinu Univerziteta u Lidsu koja proučava disperziju ekološki reaktivnih elemenata u tragovima u vulkanskim oblacima, bila je u avionu za Island „u roku od nekoliko minuta od početka erupcije".

Ona prikuplja uzorke iz vulkanskog oblaka kao deo istraživanja, koje je usmereno na razumevanje sastava i raspodele veličine čestica unutar vulkanskog oblaka i kako se one prenose u atmosferi.

Objasnila je da najnovija erupcija na Islandu i stvaranje ovog novog vulkanskog beba kratera nije bilo iznenađenje, jer se okolina već šest dana tresla od jakih zemljotresa, a znalo se da je magma veoma blizu površine.

„Zemljotresi, koji su počeli ove godine 4. jula, izazvani su novim prodorom magme u oblasti između Fagradalsfjala i Keilira, koja se nalazi severoistočno od prethodnih mesta erupcije 2021. i 2022. godine", rekla je Vejnman.

Usporeni jezik lave koji se izliva iz kratera polako se gura nizbrdo, stvarajući veličanstvene tokove lave.

Postoje različite vrste lave koje se nalaze u vulkanskim erupcijama.

Ova ovde je tip a'a, koja je bazaltna lava koju karakteriše gruba, krhka površina, sastavljena od slomljenih blokova lave zvanih klinker.

Dok se kreće napred, komadi otpadaju i padaju na tlo, otkrivajući usijana crvena područja među sivom i crnom bojom hladnije lave.

Često se čuje zvuk jezivog pucketanja, sličnog razbijanju stakla, dok ivice napreduju.

„Videti erupciju nikada nije manje posebno", rekla je Vejnman.

„Nakon što završimo sa uzorkovanjem, uvek pokušavamo da odvojimo malo vremena da sednemo i divimo se lepoti i pokažemo strahopoštovanje prema vulkanu.

„Mislim da je kombinacija radoznalosti i blagog straha pred ovom ogromnom silom prirode ono što nas tera da se vraćamo i navodi nas da želimo da proučavamo vulkane."

Vulkanski beba krater nastavlja da raste iz dana u dan dok se lava penje uvis i dodaje postojećem konusu.

Lava sada teče po procenjenoj trenutnoj dnevnoj zapremini od devet kubnih metara u sekundi, sličnoj količini kao kod erupcije 2021. godine, iako je znatno smanjena od one prve noći.

„Postoji ograničenje koliko visoko krater može da se podigne pre nego što sam po sebi postane nestabilan, tako da mislim da, ako aktivnost ostane visoka, onda je moguće da ćemo videti dalje događaje gde bi delovi zida kratera mogli da se uruše.

„To je veoma dinamičan sistem, ali ima mnogo ljudi koji rade na modeliranju različitih scenarija za to gde bi tokovi lave mogli da putuju", rekla je Vejnman.

Takođe je napomenula da ne postoji način da se predvidi koliko će erupcija trajati.

Prethodne dve su trajale šest meseci (2021) i tri nedelje (2022).

Međutim, „do sada se erupcija Litli-Hrutur ponašala na sličan način kao erupcije viđene 2021. i 2022. godine", rekla je Vejnman.

„U nekom trenutku ćemo početi da primećujemo da aktivnost opada i tada ćemo možda videti nešto poput erupcije 2021. gde su postojali periodi aktivnosti sa prekidima pre nego što je erupcija konačno prestala.

„Što se tiče toga koliko će ova erupcija trajati... možemo samo da nastavimo da pratimo."

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk