Britanski muzej: Koliko je lako ukrasti predmete
Stručnjaci za vraćanje umjetnina kažu za BBC da su, uprkos bezbjednosti, muzejske krađe uobičajene, a ukradeni predmeti se potom ili prodaju na crnom tržištu ili ih tope i tako za njih dobijaju određeni novac
Vest da su artefakti ukradeni iz Britanskog muzeja u Londonu dovela je do interesovanja i rasprave oko toga koje sve bezbednosne prepreke postoje kako bi sprečile ljude da otuđe neka od najvećih svetskih blaga.
Nedavno je muzej otpustio radnika nakon što je prijavljen nestanak blaga, a londonska policija je otvorila istragu.
Potom je ostavku podneo direktor Britanskog muzeja Hartvig Fišer.
Predmeti koji su ukradeni korišćeni su za istraživanje i neko vreme nisu bili izloženi posetiocima.
Stručnjaci za vraćanje umetnina kažu za BBC da su, uprkos bezbednosti, muzejske krađe uobičajene, a ukradeni predmeti se potom ili prodaju na crnom tržištu ili ih tope i tako za njih dobijaju određeni novac.
Ponekad se prodaju za mnogo manje nego što su prvobitno vredeli.
- Grci traže povratak drevnih skulptura, iz Britanije poručuju: „Na sigurnom su"
- I u Kini traže od Britanskog muzeja da im vrati sve predmete
- Potraga za ostacima antikolonijalnih heroja Zimbabvea, trag vodi u Veliku Britaniju
- Pečat Stefana Nemanje: Istorijski muzej za 12.000 evra otkupio deo kulturno-istorijske baštine Srbije
Koliko u česte krađe u muzejima?
Krađe artefakata se dešavaju „svakog dana širom sveta", kaže Kristofer Marinelo, advokat i osnivač Art Recovery International.
Njegova organizacija specijalizovana je za lociranje i vraćanje ukradenih umetničkih dela širom sveta.
Ali Marinelo kaže da je „šokantno" kada velike institucije, poput Britanskog muzeja, budu uhvaćene nespremne.
Britanski muzej je i ranije iskusio krađe.
Pre 20-ak godina, pokrenuta je ocena bezbednosti nakon što je kradljivac ukrao grčku statuu staru 2.500 godina.
Lopov je ukrao mermernu glavu visoku 12 centimetara i otišao sa njom neopaženo.
U to vreme, muzej je saopštio da nijedna stalna straža nije bila na dužnosti u grčkoj arhaičnoj galeriji - delu muzeja iz kojeg je statua ukradena - uprkos tome što je otvorena za javnost.
Muzej je takođe saopštio da je preispitao bezbednost kolekcija i u nju značajno investirao, nakon što je Kartijeov prsten vredan skoro 900.000 evra nestao iz njegove kolekcije imovine.
Nije bio izložen za posetioce.
Nestanak prstena prijavljen je policiji 2011. godine, ali detalji su se pojavili u javnosti tek 2017. godine.
Kako muzeji štite blago?
Dok krađe iz muzeja mogu da dočaraju slike predmeta izvučenih iz staklenih vitrina, veliki deo muzejskog blaga zapravo se čuva iza zatvorenih vrata.
Prirodnjački muzej, na primer, ima 80 miliona predmeta u kolekciji - i naučnici ih koriste da odgovore na ključna pitanja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Samo „mali deo" njih je izložen za posetioce, navodi muzej na veb stranici.
Kolekcija Britanskog muzeja sastoji se od najmanje osam miliona predmeta, od kojih je oko 80.000 izloženo, prema podacima koje je muzej objavio 2019. godine.
„Velika pažnja je na bezbednosnim merama za javne izložbe", a ne na uskladištene kolekcije, kaže profesorka kriminologije Emelin Tejlor za BBC.
Savet kaže da institucije treba da dobiju bezbednosne savete za sve zgrade i lokacije koje muzej zauzima.
Alis Faren-Bredli upravlja globalnom mrežom za bezbednost muzeja, koja deli informacije o bezbednosti, uobičajenim pretnjama i rizicima.
Ona kaže da se u „dubokom skladištu" čuvaju artefakti koji su najkrhkiji i koji verovatno neće biti izloženi ili pozajmljeni.
Pojedini su u uobičajenim skladištima, a drugi su u studijskim kolekcijama, dostupnim akademicima na zahtev.
U idealnom slučaju, svaki predmet treba da bude zaveden kao invengtar sa detaljnim opisom, brojem i fotografijama iz više uglova, kaže ona.
Ali zbog njihove starosti i veličine, većina kolekcija nema 100 odsto katalogizovanih predmeta.
Ostale zaštite uključuju predmete koji se čuvaju u zaključanim skladištima, sa elektronskim senzorima na ulazima u takve prostore, bezbednosnim kamerama i sistemima koji beleže kretanje zaposlenih preko njihovih kartica za prevlačenje.
Ali ti sistemi funkcionišu samo ako postoje bezbednosni timovi koji ih nadgledaju i otkrivaju nedoslednosti, i ako su potrebni podaci i dalje dostupni, kaže ona.
Faren-Bredli upozorava da bi mogli da postoje slučajevi insajderske krađe kojih muzeji nisu ni svesni, jer bi mogli da prođu meseci ili godine pre nego što shvate da predmeti nedostaju.
Videla je situacije u kojima neko iznutra ne samo da uzima predmete, već i menja zapise tako da ako neko proveri sistem videće da je predmet pozajmljen ili da nikada nije bio deo kolekcije.
I zna za slučaj kada je neko vadio stvari iz sanduka i preuređivao izložbu tako da u prvi mah nije videlo da nešto nedostaje.
Upitana o drugim bezbednosnim merama na koje se muzeji oslanjaju, kaže da neki imaju provere torbi, opremu za detekciju metala i rendgenske aparate za zaposlene i posetioce.
Drugi imaju sistem uzbunjivanja koji omogućava zaposlenima da prijave zabrinutost.
„Muzejima je potrebna politika ili sistem koji može da sasluša zabrinutost ljudi, jer je ljudsko ponašanje najčešće jedan od najboljih detektora neke vrste problema", kaže ona.
Ali to je samo deo slike - ona kaže da su muzejima takođe potrebna sredstva da istraže takve izveštaje, pri čemu je bezbednost „vrlo blisko" povezana sa finansiranjem.
Pogledajte video:
Koliko je lako zaraditi od muzejske krađe?
Registar umetničkih gubitaka, koji sebe opisuje kao najveću svetsku privatnu bazu podataka o izgubljenoj, ukradenoj i opljačkanoj umetnosti, antikvitetima i kolekcionarstvu, trenutno navodi oko 700.000 predmeta.
Organizacija sa sedištem u Londonu pomaže ljudima da provere poreklo predmeta pre kupovine ili rukovanja njima.
Pruža i besplatnu pomoć agencijama za sprovođenje zakona i nacionalnim državama.
Svake godine se izvrši oko 450.000 pretraga predmeta za prodaju, u ime vlada i organa za sprovođenje zakona, aukcijskih kuća, sajmova umetnosti, dilera, banaka i zajmodavaca, muzeja i galerija, zalagaonica i privatnih lica.
Marinelo, iz Registra umetničkih gubitaka, kaže da njegova organizacija od galerija i muzeja dobija obaveštenje o krađama.
Profesorka Tejlor kaže da kada se retki predmeti ukradu, to postaje „trka sa vremenom" za one koji pokušavaju da ih prodaju.
Ponekad se predmeti vredni ogromnih iznosa na kraju prodaju za relativno malo.
Na primer, 2005. godine, ukradena je skulptura Henrija Mura vredna više od tri miliona evra, a policija veruje da je pretopljena i prodata za manje od 1.750 evra.
Ugledne aukcijske kuće neće prodavati predmete za koje znaju da su ukradene - one će ih zadržati, objašnjava Marinelo.
Ali neke aukcijske kuće, kaže on, zainteresovane su da zarade provizije i „ostaju frustrirane kada neko prijavi da je nešto ukradeno u njihovoj aukcijskoj kući".
A tu je i crno tržište.
Oni koji na njemu trguju prodavaće predmete „sa velikim popustom kolekcionarima i dilerima", kaže Marinelo, „koji ne vrše dubinsku analizu i zaista ih nije briga".
Profesorka Tejlor, akademkinja sa Siti univerziteta u Londonu specijalizovana za krivotvorenja zaposlenih, kaže da će, kada ukradu neki predmet, „lovi želeti da ih iznese iz zemlje što je pre moguće".
Uz to, „moraju da imaju kupce koji čekaju", dodala je ona, pošto će vlasti širom sveta budno pratiti kretanje ovih „vrućih" predmeta.
- Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
- Radnik Britanskog muzeja otpušten zbog nestalih vrednih predmeta
Zašto ljudi kradu artefakte?
Profesorka Tejlor kaže za BBC da postoje tri verovatne motivacije iza kućnih krađa:
- Pojedinac prihvata posao sa namerom da ukrade;
- Kada radi u instituciji, shvati: „Ovo zaista niko ne nadgleda, mogao bih nešto da uzmem";
- Spoljni akteri kontaktiraju pojedinca (iz muzeja) ili ga ubeđuju da počne da krade.
„Zaposleni obično počinju neprimetno da čine krivična dela, a onda to vremenom eskalira. Svaki put postaju malo smeliji, uzimajući malo više."
Ali Faren-Bredli kaže da krađe artefakata nisu uvek motivisane finansijskom dobiti.
Pojedini insajderi će uzimati predmete „bez namere da ih prodaju, već zato što su se vezali za kolekcije i osećaju da cene te predmete više nego što to čini institucija".
Takvi predmeti će postati uspomene u njihovim domovima, a institucija zadužena za njihovu zaštitu potencijalno godinama ni ne zna da su nestali.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )