Pronađeni dokazi da je Francuski pokret otpora masovno vršio pogubljenja Njemaca poslije Dana D u Drugom svjetskom ratu
Osmodnevno iskopavanje u pošumljenim brdima nadomak grada Mejmaka nije uspjelo da iznjedri ljudske posmrtne ostatke
Arheolozi su pronašli dokaze za masovno pogubljenje nemačkih zarobljenika koji su naterani da iskopaju vlastite grobove, a potom ih je streljao Francuski pokret otpora nekoliko dana posle Dana D tokom Drugog svetskog rata.
Francuski i nemački timovi otkrili su metke i čaure, baš kao i novčiće, na zabitoj lokaciji u centralnoj Francuskoj koju je identifikovao poslednji preživeli svedok.
Pošto se Francuska predala Hitlerovoj Nemačkoj 1940. godine, ilegalni Pokret otpora sakupio je tokom godina okupacije velike snage i u junu 1944. godine bio rešen da pomogne savezničkim snagama u Normandiji.
Osmodnevno iskopavanje u pošumljenim brdima nadomak grada Mejmaka nije uspelo da iznedri ljudske posmrtne ostatke.
„Tela su definitivno tu negde. Nećemo sada odustati", kaže Havijer Kompa, šef Francuske kancelarije za veteranske pitanja u departmanu Koreza.
- Priča o vojvođanskoj Nemici koja je preživela ustaške logore
- Mračna nacistička prošlost nemačkih bogataša
- Veteran francuskog Pokreta otpora otkrio tajnu o pogubljenju nemačkih zarobljenika
- Tragična sudbina Marsela - malog borca protiv nacista
Kompa je govorio na policijskom kontrolnom punktu na početku staze koja vodi do lokacije.
Novinarima i javnosti nije dozvoljen pristup lokaciji.
Iskopavanje je obustavljeno, ali će se nastaviti posle nove analize terena i pronađenih predmeta.
Potraga je usledila posle skorašnjeg otkrića devedesetosmogodišnjeg bivšeg borca Pokreta otpora Edmona Reveja, koji je prekršio skoro osamdesetgodišnji zavet ćutanja i prvi put progovorio o ovim ubistvima.
U intervjuu za BBC, Revej se prisetio reakcije nemačkih zarobljenika kad im je saopšteno da će biti streljani.
„Znali su šta će se desiti… Izvukli su novčanike i pogledali fotografije porodica. Nije bilo plakanja. Bili su vojnici", kaže on.
„Bili su pogođeni u grudi sa udaljenosti od četiri-pet metara."
Zarobljenici - 46 nemačkih vojnika i Francuskinja, saradnica okupatora - dobili su naređenje da iskopaju grobove za sebe u obliku dugog rova.
- Dug put u smrt: Masakr nad jugoslovenskim internircima u norveškom logoru Beisfjord
- Beščujni krik jugoslovenskih grobova kraj Berlina
- Banjički logor - nacistička kuća smrti za političke neprijatelje
Posle Revejovog svedočanstva, francuski i nemački zvaničnici usredsredili su potragu na deo šume blizu seoceta Enko.
Radar za proučavanje zemlje pronašao je nešto što liči na rov koji odgovara opisu.
Međutim, kad je iskopana oblast od 45 puta 10 metara, to nije iznedrilo nikakve rezultate.
Tim je potom pažnju preusmerio na susednu zonu, koja nije bila analizirana radarom.
U ovoj oblasti - još neraskrčenoj od drveća - otkrili su artefakte koji su, činilo se, potvrdili da se nalaze na pravom mestu.
Dvadeset metaka i čaure bile su francuske, nemačke, američke i švajcarske proizvodnje, što odražava raznolikost oružja koje je koristio Pokret otpora.
Sve potiče iz vremena pre 1944. godine, baš kao i pet novčića.
Prefektura Korez saopštila je da će sada izvršiti dodatne analize i „kad nam novi elementi omoguće da lociramo posmrtne ostatke, ponovo ćemo pokušati da ih iskopamo."
„Izuzetno je teško pronaći pravo mesto, zato što se teren značajno promenio", kaže Kompa.
„Ovo su 1944. godine bila vresišta. Amerikanci su tu zasadili borove posle rata. A i konfiguracija staza se potpuno promenila."
Revejova priča probudila je masovno interesovanje medija kad je prvi put izvešteno o njoj u maju.
„Nismo imali predstavu da će privući toliku pažnju čitavog sveta", kaže Kompa.
„To je još jedan razlog zašto moramo da nastavimo da kopamo."
Kao osamnaestogodišnji član ogranka Pokreta otpora FTP, Revej je učestvovao u ustanku protiv nemačke okupacije u prestonici Koreza Tilu neposredno posle iskrcavanja u Normandiji 6. juna 1944. godine.
Tokom iskrcavanja u Normandiji, koje se često naziva još i Dan D, savezničke američke, britanske i kanadske trupe započele su napad koji je trajao 11 meseci.
Uz napredovanje sovjetskih snaga sa istoka, ovo je dovelo do poraza nacističke Nemačke i oslobađanja okupirane Evrope.
- Dan koji je promenio tok istorije
- „Otac nam je pisao svakog dana dok je čekao da ga pošalju u Aušvic“
- Vešanje na beogradskim Terazijama - simbol početka strahovite nacističke represije u Srbiji
U nekoliko dana posle Dana D, francuski borci su zarobili između 50 i 60 nemačkih vojnika.
Ali borci su potom bili primorani da pobegnu u planine posle dolaska nemačkog pojačanja.
U odmazdi za ustanak, SS divizija je 9. juna obesila 99 talaca na ulicama Tila.
Narednog dana pobili su 643 ljudi u selu Oradur-sur-Glan, koje je od tada ostalo prazan spomenik.
Revej je bio deo pratnje Pokreta otpora koja se kretala na severozapad sa zarobljenicima, po planinskim stazama da bi izbegla nemačke patrole.
Posle tri dana pešačenja, 12. juna se komandir javio radiom štabu tražeći naređenja.
Tad mu je naloženo da strelja zarobljenike.
Neki čehoslovački i poljski državljani bili su pošteđeni.
Revej tvrdi da lično nije učestvovao u ubistvima.
Posle pogubljenja, nad samim događajem se nadvila sablasna tišina.
Tridesetak pripadnika Pokreta otpora položilo je prećutni zavet da o tome više nikad neće govoriti.
Revej je odlučio da progovori samo zato što je poslednja živa osoba koja je bila svedok tih događaja.
„To mora da se ispriča. Dovoljno je dugo čuvano kao tajna", rekao je on za BBC.
Pod okolnostima koje nikad do kraja nisu rasvetljene, 1967. godine započeta su zapravo prva iskopavanja na tom mestu.
Tada je iz zemlje izvučeno 11 tela.
Ali iskopavanje je naglo obustavljeno i svi zvanični spisi o njemu bili su izbrisani.
Najverovatniji razlog jeste taj da bivši članovi Pokreta otpora - koji su i dalje bili brojni i uticajni u francuskoj politici - nisu želeli da se ova epizoda ponovo oživljava iz straha da ne ukalja njihov herojski obraz.
Prema gradonačelniku Mejmaka Filipu Bružeru, takve brige sada su daleka prošlost.
„Čuvari uspomene na Pokret otpora strahovali su da će to naškoditi njihovom imenu, li danas ih niko neće osuđivati.
„Ljudi razumeju da su u ratu sva dela moguća. Možete da budete na pravoj stani, a da i dalje uradite nešto moralno neispravno."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )