Šta su "otete zgrade" u Johanesburgu i zašto ljudi tamo žive?
Kriminalni sindikati su 1990-ih i 2000-ih počeli da "otimaju" zgrade koje su ostale prazne i da ih nelegalno izdaju. Ti blokovi brzo su postali centri narko-kriminala i drugih ilegalnih radnji.
Više od 70 ljudi poginulo je tokom noći kada je požar protutnjao petospratnim stambenim blokom u Johanesburgu koji je možda nezakonito iznajmljen. Takvi stambeni blokovi poznati su kao "otete zgrade", prenosi agencija Rojters.
Šta su otete zgrade i kada je problem počeo?
Od kraja aparthejda 1994. godine, stambena kriza u najvećem južnoafričkom gradu Johanesburgu se pogoršala, pošto su se veliki biznisi preselili iz užeg gradskog jezgra u bogata predgrađa.
Kriminalni sindikati su 1990-ih i 2000-ih počeli da "otimaju" zgrade koje su ostale prazne i da ih nelegalno izdaju. Ti blokovi brzo su postali centri narko-kriminala i drugih ilegalnih radnji.
U nekim slučajevima, sindikati su zauzimali zgrade sa lažnim vlasničkim listovima, rekla je Angela Rivers, generalni menadžer Udruženja vlasnika i menadžera imovine u Johanesburgu.
Koliko je veliki problem stambeno pitanje?
Najmanje 1,2 miliona ljudi u pokrajini Gauteng su beskućnici, rekao je pokrajinski zvaničnik u četvrtak.
Rivers je rekla da je znala za 57 poznatih otetih zgrada samo u Centralnom poslovnom distriktu, uglavnom u vlasništvu grada ili pokrajinske vlade.
Stručnjaci kažu da su takve zgrade sklone "otmici" jer se njima loše upravlja sa malim pristupom pogodnostima kao što su tekuća voda i struja.
Zgrada koja se zapalila bila je u vlasništvu grada Johanesburga, rekao je novinarima gradonačelnik Kabelo Gvamanda. Grad ga je dao u zakup dobrotvornoj organizaciji, ali je "na kraju služio drugoj svrsi", rekao je on ne iznoseći detalje.
U mnogim oronulim zgradama u centru grada žive ljudi koji zarađuju manje od 3.500 randa (190 dolara) mjesečno i čine više od polovine onih koji žive u toj oblasti, rekao je Edvard Molopi, viši službenik za komunikacije Instituta za socio-ekonomska prava.
Oni traže smještaj koji je bliži mogućnostima za posao, a opštinska vlast mora da odgovori na njihove stambene potrebe, rekao je on. Mnogima takođe nedostaje odgovarajuća dokumentacija za boravak u formalnom smještaju, a rad na neformalnim poslovima znači da nemaju načina da dobiju bilo kakvu zvaničnu ličnu kartu.
Šta je učinjeno da bi se problem riješio?
Lebogang Isak Mejl, šef odjeljenja za ljudska naselja u provinciji Gauteng, rekao je da su u Johanesburgu identifikovane 23 "otete" zgrade kojim je potrebna dodatna izgradnja.
Oko 100 objekata nije imalo vidljivih vlasnika.
"Postoje karteli koji haraju ranjivim ljudima. Zato što su neke od ovih zgrada, ako ne i većina njih, zapravo u rukama onih kartela koji ubiru kiriju od ljudi", rekao je on.
( B.R. )