Nobelova fondacija otkazala poziv ruskom ambasadoru na dodjelu nagrada
Istu odluku donijeli su i u vezi sa iranskim izaslanikom zbog državne represije tokom protesta u toj zemlji
Nobelova fondacija saopštila je 2. septembra da poništava svoju odluku da pozove ambasadore Rusije i Bjelorusije na ovogodišnju ceremoniju dodjele Nobelove nagrade u Stokholmu, nakon što je taj potez izazvao bijes.
Nobelova fondacija, koja organizuje godišnju ceremoniju dodjele Nobelove nagrade i banket u Stokholmu, odlučila je i prošle 2022. da ne pozove ruske i bjeloruske ambasadore na dodelu u Stokholmu zbog rata u Ukrajini.
Istu odluku donijeli su i u vezi sa iranskim izaslanikom zbog državne represije tokom protesta u toj zemlji.
Švedska fondacija je, međutim, 31. avgusta saopštila da se vraća na svoju prethodnu praksu pozivanja ambasadora iz svih zemalja predstavljenih u Švedskoj, što je izazvalo talas ljutitih reakcija.
Fondacija je saopštila 2. septembra da je odluka zasnovana na njenom uverenju da je "važno i ispravno da se što je više moguće rašire vrijednosti i poruke za koje se zalaže Nobelova nagrada".
Međutim, napominje da su snažne reakcije "potpuno zasijenile ovu poruku".
"Mi, dakle, biramo da ponovimo prošlogodišnji izuzetak od redovne prakse – to jest, da ne pozovemo ambasadore Rusije, Bjelorusije i Irana na ceremoniju dodjele Nobelove nagrade u Stokholmu", navodi se u saopštenju fondacije.
Prošle godine, Norveški Nobelov institut je ipak pozvao sve ambasadore na ceremoniju dodjele nagrade za mir koju organizuje u Oslu, a fondacija je saopštila da će to ponovo biti slučaj.
"Kao i do sada, svi ambasadori će biti pozvani na ceremoniju u Oslu", navodi se u saopštenju.
Odluka da se još jednom pozovu ruski i bjeloruski predstavnici izazvala je gnijev u Švedskoj i inostranstvu.
Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko napisao je na Fejsbuku da bi fondacija trebalo da podrži napore da se izoluju Rusija i Bjelorusija jer "milioni Ukrajinaca pate od ničim izazvanog rata i ruski režim nije kažnjen za svoje zločine".
Švedski premijer Ulf Kristerson takođe je 1. septembra rekao da se ne slaže sa odlukom Fondacije.
"Ne bih to uradio da sam se bavio pozivima na ceremoniju dodjele nagrada i razumem da to uznemiruje mnoge ljude i u Švedskoj i u Ukrajini", rekao je on u pisanoj izjavi za AFP.
Nekoliko istaknutih švedskih političara, uključujući lidere partija centra, zelenih, ljevice i liberala, izjavilo je da će bojkotovati događaj zbog prisustva ruskog ambasadora.
Ovaj događaj održava se svake godine u Stokholmu 10. decembra kada laureati iz oblasti medicine, fizike, hemije, književnosti i ekonomije dobijaju nagrade od kralja Karla KSVI Gustava.
Istog dana u Oslu se održava posebna ceremonija za laureata nagrade za mir.
( Radio Slobodna Evropa )