Šta je protivraketni sistem IRIS-T koji je isporučen Ukrajini: Okosnica evropske protivvazdušne odbrane?

Njemačka je isporučila Ukrajini protivraketni sistem IRIS-T SLM koji se pokazao kao veoma efikasan. Sistem bi mogao da postane okosnica evropske protivvazdušne odbrane i trenutno se testira na Baltičkom moru.

Vojni poligon Bundesvera Todendorf nalazi se direktno uz Baltičko more. To je klasični poligon za vježbe, a nedavno je tamo, pored starih zgrada od cigle, postavljen kompleks kontejnera. Bundesver i industrija naoružanja formirali su tu centar za obuku za sisteme protivvazdušne obrane. Kad govori o tome, komandant njemačkog vazduhoplovstva i PVO Ingo Gerharc koristi samo superlative.

On ne smatra da je saradnju industrije i njemačke vojske suviše bliska, a posebno hvali odnose sa njemačkim porodičnim preduzećem "Dil difens" (Diehl Defence), koja je dovela do ubrzanja proizvodnje PVO-sistema.

Zadovoljan je i brzinom nabavke sistema IRIS-T za Bundesver. Ugovor je potpisan u junu ove godine, a prvi sistem bi u Bundesver trebalo da stigne u oktobru sljedeće. Do 2027. bi njemačka vojska trebalo da ima šest takvih PVO-sistema.

IRIS-T SLM u ratu u Ukrajini

Ukrajini su do sada isporučena dva sistema IRIS-T, a treći bi trebalo na jesen. Na širem području Kijeva PVO-sistem "Made in Germany" štiti ljude i takozvanu kritičnu infrastrukturu od ruskih dronova Šahed, a prije svega svega od krstarećih raketa tipa Kalibr.

Do sada je njemački sistem oborio više od 110 ruskih raketa i dronova, kaže Harald Bušek, jedan od direktora u preduzeću "Dil difens". Tokom proljeća ove godine sistem je čak odjednom onemogućio ruski napad s 13 dronova. IRIS-T, naime, može istovremeno da gađa više ciljeva.

Direktor s ponosom priča o susretu s gradonačelnikom Kijeva Vitalijem Kličkom i ukrajinskim ambasadorom Oleksijem Makejevim, koji izuzetno hvale njemački PVO-sistem. Bušek je istovremeno impresioniran time koliko Ukrajinci profesionalno rukuju protivraketnim sistemom iz Njemačke. Oni ne koriste maksimalnu udaljenost od 40 kilometara, već uprkos opasnosti čekaju dok se ruske rakete približe na 30 kilometara ili bliže. Tek tada ih obaraju. Time povećavaju sigurnost pogotka koja je oko Kijeva navodno "sto posto".

Njemački PVO-sistem koristi se u najtežim ratnim uslovima. Ako se pritom pojave problemi, Ukrajinci mogu direktno da pozovu proizvođača. A proizvođač s druge strane koristi ideje ukrajinskih vojnika kako bi sistem još bolje prilagodio potrebama korisnika. Od toga profitira i Bundesver. Razmjenjuju se iskustva o tome kako se sistem konkretno koristi.

IRIS-T SLM na putu da postane izvozni hit

Uspjesi u Ukrajini zainteresovali su i druge za njemački PVO-sistem. Za firmu "Dil difens" to znači posao vrijedan milijarde. Firma inače ne želi da otkrije kolika je zvanična cijena, samo kažu da se povećavaju kapaciteti proizvodnje kako bi u idućoj godini mogli da proizvedu do 500 raketa, a do 2025. osam kompletnih sistema koji se sastoji od radara, komandnog centra i lansera raketa.

IRIS-T SLM mogao bi da postane njemački izvozni hit. Zato je sa tačke gledišta firme "Dil difens" razumljivo što su, zajedno sa Bundesverom, u rekordnom roku izgradili centar za obuku, hale i betonsku pistu, kako bi tu moglo da se vježba na sistemima koji su postavljeni na tri teretna vozila.

"Evropska akademija protivvazdušne odbrane"

Njemačka vojska uočava prednosti u saradnji sa industrijom, jer, kako smatraju, IRIS-T SLM bi trebalo da postane važan dio evropskog protivraketnog štita. Njemački kancelar Olaf Šolc je u svom govoru o budućnosti Evrope prije godinu dana u Pragu najavio tzv inicijativu "Evropski nebeski štit" (European Sky Shield) koja počinje da se ostvaruje kroz centar za obuku "Evropska akademija protivvazdušne odbrane" (European Air Defence Academy) na Baltičkom moru.

Bundesver želi da prednjači i nada se međunarodnoj saradnji. Komandant njemačkog PVO-a Gerharc želio bi da što više nacija koristi sistem IRIS-T i da vojske međusobno sarađuju.

Do sada je PVO-sistem, IRIS-T SLM i novi centar za obuku obišlo 14 inspektora vazduhoplovstva iz drugih zemalja. Neki su već pokazali interesovanje za taj sistem -ali najvažniji njemački partner, Francuska, nije bila među njima. Ona očigledno žele da nastavi da radi na sopstvenim sistemima protivvazdušne odbrane.

( Deutsche Welle )