Naučnici napravili model ljudskog embriona, bez sperme i jajnih ćelija
Tim Vajsmanovog instituta kaže da njihov „model embriona", napravljen od matičnih ćelija, predstavlja školski primer pravog embriona, starog 14 dana
Naučnici su razvili nešto što veoma liči na ljudski embrion u početnoj fazi, i to bez učešća sperme, jajne ćelije i materice.
Tim Vajsmanovog instituta kaže da njihov „model embriona", napravljen od matičnih ćelija, predstavlja školski primer pravog embriona, starog 14 dana.
Njihov izum čak oslobađa hormone, koji su u laboratorijskim uslovima dali pozitivan test na trudnoću.
Naučnici razvijaju modele embriona, u nadi da će pronaći etički način za proučavanje najranijih trenutaka našeg postojanja.
- Otkrivene nove bolesti, hiljade dece konačno dobilo dijagnozu
- Rođena prva beba u Velikoj Britaniji koja ima DNK troje ljudi
- Istraživanje otkriva „beskonačnu“ sposobnost raka da evoluira
Prvih nedelju dana, od kada spermatozoid oplodi jajnu ćeliju, period je dramatičnih promena - od nejasnog skupa ćelija, nastaje embrion, koji se vidi na ultrazvučnom pregledu kada se konstatuje trudnoća.
To je odlučujući period kada su u pitanju spontani pobačaji i urođene mane, ali nauka ga za sada slabo razume.
„Nije kliše reći da je to crna tačka - naša saznanja su veoma ograničena", kaže profesor Džejkob Hana sa Vajsmanovog instituta.
Polazna tačka
Istraživanje embriona je puno pravnih, etičkih i tehničkih peripetija.
Međutim, sada postoji polje nauke koje se brzo razvija, a omogućava oponašanje prirodnog razvoja embriona.
Istraživanje, objavljeno u stručnom časopisu Nejčr, izraelski tim opisuje kao prvi „kompletan" model embriona, koji može da imitira sve ključne delove embriona u ranoj fazi razvoja.
„Ovo je zaista školski primer ljudskog embriona, starog 14 dana", kaže profesor Hana, i dodaje da tako nešto „ranije nije postojalo".
Umesto sperme i jajnih ćelija, polazna tačka bile su matične ćelije, koje su reprogramirane tako da steknu potencijal da postanu bilo koja vrsta tkiva u telu.
Naučnici su zatim upotrebili hemikalije, kako bi transformisali matične ćelije u četiri vrste ćelija koje se pojavljuju u najranijim fazama razvoja ljudskog embriona:
- ćelije epiblasta, koje postaju pravi embrion (odnosno fetus)
- ćelije trofoblasta, koje postaju placenta
- ćelije hipoblasta, koje postaju potporna žumančana kesa
- ekstraembrionalne ćelije mezoderma
Pomešali su 120 ćelija u preciznom odnosu, a onda su se povukli i posmatrali.
Oko jedan odsto mešavine spontano je počelo da formira strukturu koja podseća na ljudski embrion, ali nije identična.
„U pravoj mešavini i pravom okruženju, proces jednostavno kreće", kaže profesor Hana.
„To je neverovatan fenomen."
Naučnici su pustili modele embriona da rastu i razvijaju sve, sve dok nisu postali uporedivi sa embrionom 14 dana nakon oplodnje.
U mnogim zemljama, ovo je zakonska granica do koje je dozvoljeno istraživanje embriona.
Pogledajte video: Jesti meso, a ne ubiti pile
'Sve ima smisla'
Smatra se da će modeli embriona omogućiti naučnicima da objasne kako nastaju različite vrste ćelija, da prate najranije korake u nastajanju ljudskih organa, kao i da bolje razumeju nasledne ili genetske bolesti.
Ova studija pokazuje da se drugi delovi embriona neće formirati, ukoliko ih ne okružuju ćelije placente.
Čak se govori da bi ova saznanja mogla da poboljšaju uspeh vantelesne oplodnje, ukoliko se otkrije zašto neki embrioni ne uspevaju.
Takođe, modeli bi mogli da se koriste za testiranje bezbednosti lekova koji se daju trudnicama.
Profesor Robin Louel-Bedž, koji istražuje razvoj embriona na Institutu Frensis Krik, kaže da modeli embriona „izgledaju prilično dobro i prilično normalno".
„Mislim da je sve urađeno kako treba, sve ima smisla i prilično sam impresioniran", on.
Ipak, kako dodaje, nada se da će se stopa uspešnosti eksperimenta, koja iznosi jedan odsto, biti poboljšana.
Dodaje da će biti teško razumeti zašto dolazi do neplodnosti ili pobačaja, ako model većinu vremena nije uspevao da se sastavi.
Pravne nedoumice
Takođe se postavlja pitanje da li se razvoj embriona može pratiti uz pomoć modela starijeg od 14 dana.
To ne bi bilo protivzakonito, čak ni u Velikoj Britaniji, pošto se modeli embriona pravno razlikuju od embriona.
„Neki će to pozdraviti, drugima se neće dopasti", kaže profesor Louel-Bedž.
Profesor Alfonso Martinez Arijas, sa Odeljenja za eksperimentalne i zdravstvene nauke Univerziteta Pompeu Fabra, kaže da bi to bio „najvažniji deo istraživanja".
„Po prvi put imamo vernu imitaciju kompletne strukture [ljudskog embriona] od matičnih ćelija", nastalu u laboratoriji, „čime su otvorena vrata za proučavanje formiranja ljudskog tela", dodaje.
Istraživači naglašavaju da ne bi bilo etički, niti zakonito, a verovatno i nemoguće dovesti do trudnoće uz pomoć modela embriona, sastavljenog od 120 ćelija, koji bi se uspešno implantirao u sluzokožu materice.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )