Psihologija i vaspitanje djece: Kako biti veoma osjetljiv roditelj
Otprilike između 20 do 30 odsto stanovništva se mogu svrstati među veoma osjetljive osobe, tvrdi se u naučnom radu iz 2018, a tu crtu nauka, kao i opšta javnost, sve više prepoznaje kao važnu
Pitajte bilo kog roditelja male dece da li je nekad osetio da je preplavljen i najverovatnije ćete dobiti potvrdan odgovor.
Čak i u najopuštenijim domaćinstvima, postoje dani kada se buka, haos i nered otimaju kontroli, zbog čega se roditelji osećaju iscrpljeno i uznemireno.
Kod male dece ne postoji ni tihi glas ni „dugme za isključivanje".
Ma koliko ovo osećanje bilo normalno ili uobičajeno, postoji crta ličnosti koja može da utiče na to da porodični život nekim roditeljima bude mnogo teži nego drugima.
Otprilike između 20 do 30 odsto stanovništva se mogu svrstati među veoma osetljive osobe, tvrdi se u naučnom radu iz 2018, a tu crtu nauka, kao i opšta javnost, sve više prepoznaje kao važnu.
- Deca koja žive u senci roditelja
- Zašto za jedince i dalje važe stereotipi da su sebični i razmaženi
- Da li je zapadnjački način odgoja dece naopak
Osetljivost se može odnositi na mirise, prizore i zvukove.
Na primer, ljudi s tom karakteristikom teško podnose jake zvukove i blještavo svetlo, a haotične situacije mogu kod njih da izazovu veliki stres.
Takođe, oni su posebno svesni raspoloženja ili osećanja drugih ljudi, imaju veoma izražen osećaj empatije.
Kad se tome pridodaju uobičajeni izazovi roditeljstva, otvoren je put ka katastrofi.
Osim preteranih senzornih i emotivnih pokretača svakog dana, veoma osetljivi roditelji se susreću sa dodatnim izazovom podizanja dece koja su takođe veoma osetljiva (smatra se da je preterana osetljivost nasledna u 46 odsto slučajeva).
Srećom, ova crta ličnosti nosi sa sobom i neke prednosti, piše u istom tom istraživanju.
Za one koji od toga pate, učenje kojim se razvija razumevanje ovih nijansi može da pomogne da roditeljstvo, umesto neprestanog osećanja preplavljenosti, postane radosno i ispunjavajuće iskustvo.
Prvi korak bio bi verovatno utvrđivanje da li je osoba veoma osetljiva.
Tim psihologa, stručnjaka za osetljivost sa različitih univerziteta, razvio je besplatan onlajn test koji daje odgovor na to pitanje.
Ključna stvar koju su saznali jeste da biti veoma osetljiv nije poremećaj, već crta ličnosti, jedinstven način odgovora na ono što se događa u sredini.
U suštini, veoma osetljivi ljudi reaguju snažno na stimulaciju čula, što je osobina poznata pod imenom čulna procesna osetljivost (sensory processing sensitivity - SPS).
„Uopšteno govoreći, osetljivi ljudi imaju izoštrenu percepciju, oni prosto uviđaju više detalja," objašnjava Majkl Plues, razvojni psiholog na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu, koji se specijalizuje za studije veoma osetljivih ljudi i učestvovao je u izradi ovog testa.
„Oni će primetiti raspoloženje drugih ljudi i imaće veću dozu empatije. Oni se takođe dublje bave svime, tako da više stvari primećuju u svom okruženju."
To znači da oni imaju sklonost ka neprestanom proživljavanju onoga što su iskusili i na njih veoma utiče ono što vide i osete (što objašnjava zašto ja ne mogu da gledam horor filmove).
Kod ljudi koji su veoma osetljivi odgovor nervnog sistema na neke događaje i iskustva je značajnije drugačiji nego kod manje osetljivih ljudi.
Za potrebe jedne studije, istraživači su dali grupi nasumično odabranih ljudi test koji procenjuje visoku osetljivost ispitanika.
Nalik onlajn tekstu, dobili su niz pitanja, a zatim su im pokazali fotografije srećnih i tužnih ljudi i pratili moždanu aktivnost ispitanika preko magnetne rezonance.
Kod veoma osetljivih ljudi, sa visokim skorom na testu, videla se jača aktivnost u predelu mozga, koja se odražava u svesnosti i empatiji, u poređenju sa manje osetljivim učesnicima.
Pojedine studije su pokazale da ljudi koji imaju problem sa izrazitom osetljivošću imaju sličnu reakciju - aktiviranje snažne aktivnosti u regionima mozga povezanih sa saosećanjima i refleksijom.
Ova sklonost ka dubljoj obradi informacija vodi do toga da veoma osetljivi ljudi vrlo lako postaju prestimulisani, dodaje Plues, a ja donekle mogu da se poistovetim s tim.
Kad čujem zaplet jezivog filma, ja ustuknem.
Ne dolazi u obzir da ga gledam.
Osećam fizički bol kada sam u preglasnoj prostoriji u kojoj je akustika loša.
Kad čujem škripanje šina u londonskoj podzemnoj železnici, pokrijem uši, a često se pitam zašto ovo niko drugi ne radi.
Ova osetljivost na buku, tipična osobina veoma senzitivnih ljudi, može da učini roditeljstvo veoma izazovnim.
Kada moja deca vrište, osećam kao da će mozak da mi implodira.
Da bih odgovorila na njihove potrebe i utešila ih, moram da naučim da isključim taj osećaj.
Naravno, to je mnogo lakše kada sam odmorna.
Nažalost, roditeljstvo prati neuredan san, barem tokom prvih nekoliko godina života njihove dece.
Izazovi sa kojima se suočavaju veoma osetljivi roditelji, između ostalog stres i previše stimulacije u haotičnom okruženju, mogu da utiču na „izrazito kvalitetno roditeljstvo", objašnjava Plues.
- Roditelji koji prekidaju veze sa decom
- Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji
- „U trenucima krize za decu je najvažnije da su im roditelji dobro": Saveti stručnjaka
Istraživanje pokazuje da, u ranim fazama roditeljstva, veoma osetljivi roditelji tvrde da osećaju veću količinu stresa i da im se čini da njima roditeljstvo pada teže nego drugim roditeljima.
Međutim, oni takođe tvrde da su povezaniji sa svojim detetom - dobra vest koja se poklapa sa nalazima o veoma osetljivim ljudima, koji pokazuju veliku dozu saosećanja.
Novi dokazi takođe ukazuju da dodatni stres koji veoma osetljivi roditelji osećaju ne traje dugo.
Iako veoma osetljivi roditelji u početku osećaju visok novi stresa, tehnike koje primenjuju u roditeljstvu su se, do trenutka kada njihove bebe napune devet meseci, poboljšale u odnosu na roditelje koji nisu preterano osetljivi, pokazala je radna studija koja će biti predstavljena na Evropskoj konferenciji za razvojnu psihologiju u avgustu 2023.
Veoma osetljivi roditelji mogu da osećaju posebnu empatiju i da odgovaraju brže na potrebe njihove dece, pokazuju rezultati ovog istraživanja.
Frančeska Lioneti, istraživačica na Univerzitetu Gabrijele D'Anuncio u Kjeti Peskari u Italiji, sprovela je studiju i saznala da postoji još jedan faktor koji ima uticaja na roditeljstvo.
Negativna iskustva iz detinjstva utiču na to kako se veoma osetljiva osoba snalazi kao roditelj.
„Ako su iskusili odbijanje (roditelja kad su bili deca), onda su prijavljivali da su osećali više stresa i bili su nametljiviji u odnosima sa decom", objašnjava ona.
Lioneti smatra da „to što su ljudi veoma osetljivi roditelji nije nužno negativna stvar".
Obraćati pažnju na detalje, na primer, može biti pozitivan faktor u roditeljstvu.
Ona je u studiji pokazala da su osetljivi roditelji, koji su više reagovali na signale sopstvenog respiratornog sistema, bili skloniji pozitivnom roditeljstvu.
„To je povezano sa činjenicom da veoma osetljivi ljudi mnogo dublje proživljavaju ono što se dešava unutar njihovog tela," objašnjava Lioneti.
To se podudara i sa istraživanjem koje je trenutno u pripremi, gde je dat primer novih učitelja raspoređenih da predaju u izazovnoj sredini. Rezultati su pokazali da su osetljiviji učitelji primetili značajniji pad opšteg raspoloženja i iskusili su značajnu dozu stresa u odnosu na one koji su manje osetljivi.
Ali kada su se navikli na novu sredinu, učitelji su se potpuno oporavili.
„Naizgled deluje da veoma osetljivi ljudi kratkoročno mogu biti vrlo lako preplavljeni kad se suoče sa promenama", objašnjava Plues.
Kada je roditeljstvo u pitanju, on kaže da veoma osetljivi roditelji imaju potencijal da budu izuzetni.
„Njihova osetljivost im pomaže da razumeju dete i da odgovor na njegove potrebe brže i svrishodnije."
Pošto osećaj preplavljenosti može pogoditi bilo kog roditelja, bez obzira na to da li su veoma osetljivi ili ne, neke od strategija za prevazilaženje problema osetljivih ljudi mogu biti od koristi svima.
Jedna od njih je svest o sopstvenim reakcijama, prepoznavanje kada smo pod stresom ili kada smo opušteni.
Pleus tvrdi da nam samosvest omogućava da prihvatimo ono što je pozitivno, kao i ono što su izazovi roditeljstva, kao i da tražimo način da se smirimo i pronađemo prostor u tišini, kada osetimo da smo preplavljeni.
„Takođe, osetljivi ljudi osećaju dobrobit društvene podrške", on dodaje.
- Vaš tinejdžer je sarkastičan - ne brinite, to je znak inteligencije
- Deca poznatih sportista u Srbiji: „Pritisak je veliki“
Istraživanje pokazuje da veoma osetljivi ljudi bolje odgovaraju na programe prevencije u oblasti mentalnog zdravlja koji jačaju otpornost, dok veoma osetljivoj deci, više nego u odnosu na drugu decu, znače intervencije koje sprečavaju siledžijstvo među vršnjacima.
Veoma osetljivi ljudi su opisani kao „orhideje", kojima je teško da rastu ukoliko uslovi nisu odgovarajući, za razliku od manje osetljivih „maslačaka", koji mogu da se razvijaju u svim sredinama.
Naravno, svima je potrebna svetlost i toplota i navodni maslačak može biti orhideja koja je prisiljena da se odrekne svojih potreba.
Ali metafora može da nam pomogne da shvatimo da je u redu pokušati da promenimo sredinu barem malo kako bismo procvetali.
Ponekad roditeljstvo može zapravo pomoći ljudima da učine život prilagodljivijim za „orhideje".
U školi, moja kćerka ima redovan „odmor za mozak", kada ceo njen razred peva kako bi predahnuli.
Još nisam pokušala da nateram celu porodicu da mi se pridruži tokom raspevane pauze za mozak, kada se stvari otimaju kontroli,
Možda bi trebalo da probam.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )