Povratak iz mrtvih: Očajnička potraga za nestalim zatvorenicima u Siriji
Rasprostranjena je pretpostavka da je plaćanje mita jedini način da se postigne bilo šta, čak i da se saznaju informacija o ljudima koji su nestali ili čak da se izdejstvuje njihovo oslobađanje
Hiljade ljudi „iščezlo" je u okviru sirijskog zatvorskog sistema tokom više od decenije građanskog rata.
Njihove porodice ostale su u očajničkoj situaciji, prisiljene da plaćaju velike sume novca posrednicima, vladi i pripadnicima snaga bezbednosti za bilo kakve informacije o njihovim najmilijima - često bez ikakvih rezultata.
- BBC istraga: Kako su najviši sirijski zvaničnici povezani sa trgovinom drogom
- BBC u Alepu: Ratne rane još nisu zarasle, a zemljotres je otvorio nove
- TikTok zarađuje na sirijskim porodicama koje prose uživo, BBC istraga
Kraj glavne ulice na brdu u severnom Istanbulu, Sirijka Malak priseća se hapšenja dvojice sinova tinejdžera 2012. godine.
Njen najstariji sin Muhamed imao je 19 godina i služio je u sirijskoj vojsci, ali je dobio naređenje da puca na demonstrante u vlastitom naselju.
On se dao u bekstvo, ali su snage bezbednosti upale na farmu na kojoj se krio i uhapsile ga.
Ubrzo nakon toga, njen mlađi sin Maher takođe je priveden.
„Imao je 15 godina i odveli su ga iz škole prosto zato što je njegov brat prebeg."
Malak od tada nije videla ni Muhameda i Mahera, ali je iznova pokušavala da ih nađe.
Jedini način na koji je uspela da dođe do bilo kakvih informacija bilo je plaćanjem velikih suma novca.
U većini slučajeva te isplate išle su posrednicima koji ili rade za, ili imaju veze sa, pripadnicima sirijskih vlasti.
Godinama je Malak imala posla sa advokatom koji joj je obećavao informacije o njenim sinovima, uglavnom o Maheru.
Na svakom sastanku s njom on je tražio novac da bi isplatio posrednike ili zatvorske čuvare.
Tokom godina, Malak je platila advokatu više od 20.000 dolara.
Nikad ništa nije ispalo od svega.
Ona sada smatra da je obmanuta od ljudi koji su je neprestano lagali.
„Vi ste kao davljenik koji se hvata za slamku", kaže ona.
„Oni iskorišćavaju osećanja majke koja traži dete."
Nakon što je i sama provela u pritvoru nekoliko meseci 2017. godine, Malak je napustila Siriju sa najmlađim sinom Ramezom i započela novi život u Turskoj.
Svuda u njenom malom stanu u prizemlju nalaze se fotografije njena dva nestala sina.
Malak je sada u pedesetim, riđe kose i širokog osmeha na licu sa blistavim očima.
Ali iza tog pogleda krije se duboki bol.
Daleko od toga da je ona usamljena u svojoj priči.
Mnogi Sirijci gube ogromne svote novca u potrazi za nestalim najmilijima.
Nestali u Siriji
Rasprostranjena je pretpostavka da je plaćanje mita jedini način da se postigne bilo šta, čak i da se saznaju informacija o ljudima koji su nestali ili čak da se izdejstvuje njihovo oslobađanje.
Problem nije u tome što to nikada ne funkcioniše, već što bi ponekad moglo.
Povratak iz mrtvih
Građanski rat u Siriji korene vuče iz mirnog ustanka iz 2011. godine kada su mnogi ljudi izašli na ulice tražeći promene.
Međutim, predsednikov brutalni režim ostrvio se svom silom na neoružane demonstrante, ubivši i uhapsivši hiljade njih.
Muhamed Abdulsalam bio je jedan od tih demonstranata.
On je priveden na kontrolnom punktu u gradu Idlibu početkom 2012. godine.
Oficir mu je rekao da će biti saslušan samo pet minuta.
Zatvorili su ga u ozloglašeni zatvor Sejdnaja, 30 kilometara severno od sirijskog glavnog grada Damaska.
„Mučen sam na najsvirepiji i najbrutalniji mogući način", kaže on.
U jednom trenutku su njegovi tamničari pomislili da je podlegao povredama i odveli ga u „slanu sobu", gde se drže mrtva tela (prekrivena su solju da bi se prikrio njihov miris).
„Kad sam se probudio", kaže on, „pogledao sam levo, pa desno, i počeo da dodirujem mrtva tela."
Kad su čuvari u zatvoru Sejdnaja otkrili da je Muhamed još živ, izvukli su ga iz slane sobe i vratili ga u njegovu ćeliju.
Muhamedova porodica je 2014. godine dobila umrlicu na kojoj je pisalo da je umro od srčanog udara.
Međutim, njegov otac je odbio da poveruje u to i nastavio je potragu za njim.
Preko različitih posrednika, dospeo je do porodice povezane sa predsednikom Asadom i postignut je dogovor.
On kaže da je njegov otac morao da sakupi više od 40.000 dolara da bi obezbedio njegovo puštanje na slobodu.
Da bi u tome uspeo, morao je da proda porodičnu zemlju, ali je Muhamed oslobođen 2017. godine.
„Pet minuta" je potrajalo pet godina.
On sada živi u Istanbulu sa porodicom.
Tragično, ali Muhamedov otac je poginuo u vazdušnom napadu pre nego što je mogao konačno da ugleda sina na slobodi.
Zatvor Sejdnaja
Generalna Skupština UN-a nedavno je usvojila rezoluciju o osnivanju nezavisne institucije za nestala lica u Siriji kako bi otkrila njihovu sudbinu.
Za to vreme, nikle su razne organizacije za saradnju sa rodbinom nestalih, kao što je Udruženje pritvorenika i nestalih u zatvoru Sejdnaja (ADMSP).
Njen suosnivač je Rijad Avlar - nizak, mršav, bradat čovek sa srdačnim osmehom.
On je turski državljanin, ali je proveo mnogo godina u ovom ozloglašenom zatvoru.
Uhapšen je 1996. godine, sa 19 godina, dok je studirao u Siriji.
Njegov zločin bio je što je kritikovao vladu u pismu prijatelju.
Kao i mnogi drugi, Rijad je nestao u okviru sistema, a njegova porodica nije znala ništa o njemu narednih 15 godina.
Konačno je pušten pre šest godina, posle 21 godine provedenu u zatvoru.
On i njegov kolega zatvorenik osnovali su ADMSP da bi pomogli porodicama čija je rodbina zatočena u Sejdnaji.
Počeli su da intervjuišu bivše zatvorenike.
„Pitali smo ih: 'Ko je bio s vama?'", kaže Rijad.
Zamolio je bivše zatvorenike da ne ponavljaju ono što su čuli od drugih, već da kažu koga su lično videli u zatvoru.
Rijad i njegovi prijatelji su potom pohranili sve te informacije u bazu podataka i ukrstili ih sa spiskovima nestalih Sirijaca koje su dobili od rodbine.
„Počeli smo da upoređujemo imena… i počeli smo da šaljemo vesti porodicama o njihovim sinovima i otkrivamo im šta se desilo sa njima."
Rijad je izuzetno zabrinut zbog količine novca koju su porodice koje mu se obraćaju platile u pokušaju da dođu do informacija.
On kaže da poznaje neke koji su morali da prodaju kuće.
ADMSP je sproveo detaljnu studiju o tome koliko su porodice platile u američkim dolarima, izračunavši prosečnu količinu isplata i pomnoživši je sa cifrom Ujedinjenih nacija o 100.000 nestalih osoba.
Oni procenjuju da je između 2011. i 2020. godine isplaćeno 900 miliona dolara.
Rijad i njegov tim drže radionice da bi pomogli porodicama da prepoznaju kad ih posrednici vuku za nos.
On mi pokazuje dokument koji je dobila jedna rodbina i zašto je očigledno lažan.
„Ima logo", kaže on.
„Ne postoji obaveštajna služba u Siriji sa logoom."
Druge oblike obmane je malo teže otkriti.
Rijad nas dovodi u kontakt sa Kadrijem Ahmadom Badleom.
On trenutno živi u Idlibu i pokušava da pronađe nestalog brata koji je uhapšen 2013. godine.
Kadri kaže da je pre nekoliko nedelja neko objavio na Fejsbuku da je upravo pušten iz Sejdnaje i da može da pomogne pri identifikaciji zatvorenika.
„Obratili smo mu se i on nam je dao detalje o mom bratu koje niko nije znao, opisavši čak i njegovu tetovažu", kaže Kadri.
Bivši zatvorenik ih je povezao sa advokatom, koji je obećao da će izdejstvovati oslobađanje Kadrijevog brata za 1.000 dolara.
Porodica je isplatila predujam od 700 dolara, ali nakon toga su i advokat i bivši zatvorenik nestali i blokirali telefone.
Deset dana kasnije, dobili su zvaničnu umrlicu na kojoj piše da je Kadrijev brat umro 2014. godine u Sejdnaji.
Posrednici
Rijad kaže da većina posrednika koji nude pomoć rade za bezbednosne i obaveštajne službe ili sa njima.
Ovo smo saznali od sirijskog advokata sa kojim smo razgovarali, koji je nedavno pobegao u Liban.
Advokat - koji je tražio da ostane anoniman - proveo je 10 godina radeći na slučajevima na „sudu za terorizam", koji se uglavnom bavi civilnim pritvorenicima koje su arbitrarno uhapsile sirijske snage bezbednosti.
Sud je osnovan predsedničkim ukazom iz 2012. godine i njegove zvaničnike imenuju snage bezbednosti.
„Sud može krivično da goni nekoga čak i samo zbog 'lajkovanja' nečega na društvenim mrežama", kaže on.
Mnogi od optuženika gonjenih na ovom sudu šalju se u Sejdnaju ukoliko već nisu zatvoreni tamo.
Advokat dodaje da je sud nazvan „sudom miliona", zbog količine novca koji prolazi kroz ruke ljudi tamo.
„Korupcija i podmićivanje čine okosnicu sirijskog režima, tako da bilo koji deo ovog režima može biti podmićen", kaže on.
Advokat veruje da se novac deli među pripadnicima sirijskih vlasti: „Ponekad viši službenici traže udeo u isplati."
Advokat je proveo poslednju deceniju pomažući porodicama nestalih i kaže da je uspeo da pronađe i izdejstvuje puštanje mnogih iz zatvora.
Međutim, ima još mnogo onih kojima je pomagao, kao što je Sana (nije joj pravo ime), ali za koje su se svi tragovi ohladili.
Jednog vrelog letnjeg dana 2012. godine, više od 20 pripadnika bezbednosti upalo je u njenu kuću u Damasku i odvelo njenog sina, muža i brata.
Sani su se obratili mnogi koji su nudili informacije za novac.
Jednom prilikom je njena porodica platila sumu od 20.000 dolara.
Nisu dobili ništa zauzvrat.
Uz pomoć advokata, ona redovno svakog meseca prati izveštaje vojne policije o umrlima da bi videla da li su u njima navedeni članovi njene porodice.
U međuvremenu, sve što joj je preostalo su fotografije njene porodice.
Svakog jutra ona skuva kafu i sedi sa stolom, čekajući trenutak kad će oni pokucati na vrata i vratiti joj se.
„Živim ovde sa uspomenama", kaže ona.
„Njihove fotografije su tu. Razgovaram s njima, poželim im dobro jutro, čak i ako neko drugi pomisli da sam luda zbog toga. Možda će mi vera u to podariti još malo nade koja mi je potrebna da bih smogla snage da nastavim dalje."
Kontaktirali smo sirijsku vladu radi komentara na ovaj izveštaj, ali nismo dobili nikakav odgovor.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )