Američka i evropska pomoć Ukrajincima, kroz četiri ključne tabele

Američki Kongres je sada odobrio više od 110 milijardi dolara pomoći Ukrajini

5543 pregleda2 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Sjedinjene Američke Države su uložile više od stotinu milijarde dolara u napore Ukrajine da odbije rusku invaziju, potrošivši mnogo više nego bilo koja druga pojedinačna zemlja.

Ali, dok predsednik Vladimir Zelenski putuje u Vašington da bi tražio još pomoći, sve je veći skepticizam republikanaca u vezi sa finansiranjem ratne mašinerije.

U govoru u Ujedinjenim nacijama u utorak, Džozef Bajden je uputio energičnu molbu globalnoj zajednica da ne okreće leđa Ukrajini.

„Rusija veruje da će se svet umoriti i dozvoliti joj da se iživljava nad Ukrajinom bez posledica", rekao je on.

„Ali da vas pitam ovo: ako napustimo osnovna načela Sjedinjenih Američkih Država da bismo umirili agresora, da li bilo koja zemlja članica ovog tela može da se oseća zaštićenom?"

Više od godinu i po dana američki predsednik je potkrepljivao ovaj tvrd govor američkim dolarima.

Američki Kongres je sada odobrio više od 110 milijardi dolara pomoći Ukrajini.

U to spada:

  • 49.6 milijardi dolara vojne pomoći
  • 28,5 milijardi dolara ekonomske pomoći
  • 13,2 milijarde dolara humanitarne pomoći
  • 18,4 milijardi da za podstrek kapacitetima američke odbrambene industrije

Zaključno sa 9. avgustom, Bela kuća je rekla da je potrošila 91 odsto izdvojenih sredstava.

Administracija trenutno traži od Kongresa dodatnih 24 milijardi dolara pomoći, uključujući 14 milijardi dolara vojne pomoći.

Međutim, ankete pokazuju da je podrška među Amerikancima za dalje trošenje opala, naročito među konzervativcima.

I tako, dok predsednik Zelenski putuje u Vašington da bi se lično zauzeo za svoju stvar, pogledajmo te brojke malo detaljnije.

Kako izgleda američka pomoć Ukrajini u poređenju sa drugima?

Najnovije brojke, koje nam omogućuju da poredimo stepen podrške među zemljama, potiču s kraja jula.

U tom trenutku, SAD su potrošile skoro 80 milijardi dolara na Ukrajinu, što je bilo ubedljivo više od bilo koje druge zemlje - mada je manje od zajedničke pomoći institucija EU i njenih zemalja članica.

Izgledi za brzo odobravanje sredstava su, međutim, neizvesni,, jer se Kongres muči sa usvajanjem izdvajanja sredstava samo da bi održao vladu otvorenom i funkcionalnom duže od ovog meseca.

Alisa Dimus, istraživačica međunarodne odbrane za Korporaciju Rend, kaže da bi bez ove dodatne pomoći ukrajinska kontraofanziva koja je započela ovog leta mogla da se ukopa u mestu u roku od nekoliko nedelja - šaljući negativan signal u trenutku dok Ukrajina pravi „relativno značajne" prodore na bojištu.

Uz dolazak zime, kaže ona, Ukrajina će na kraju zaustaviti vojne operacije bez obzira na to da li američka pomoć stiže ili ne.

Ali, dodaje ona, novi američki paket pomoći imao bi veliki uticaj na rat mimo bojišta.

„SAD postavljaju ton za pomoć drugih zemalja", kaže ona.

„Izostanak nove američke pomoći bi mogao da bude signal za evropske saveznike i partnere da potencijalno preispitaju vlastite pakete pomoći."

Iako SAD izdvajaju najviše vojne pomoći od svih zemalja, zajednički doprinos evropskih zemalja je značajan - i uključuje naprednu tehnologiju kao što su tenkovi i borbeni lovci.

Sve više republikanaca poziva da se uspori ili zaustavi trošenje

Insistiranje Bajdenove administracije da je dodatna vojna pomoć od ključne važnosti nije sprečila neke američke političare - pogotovo republikance - da kritikuju pakete pomoći Bajdenove administracije Ukrajini i da najave da će se protiviti svakom novom izdvajanju sredstava.

„Ne postoji interes nacionalne bezbednosti za nas u Ukrajini", izjavio je senator iz Kentakija Rend Pol.

„A čak i kad bi postojao, nadjačala bi ga činjenica da nemamo novca."

Govoreći za medije nakon prisustvovanju brifingu iza zatvorenih vrata, senator iz Misurija Džoš Holi rekao je da mu je dojadilo da mu se stalno govori da „stisne petlju i izvadi čekovnu knjižicu".

„Ovo nije naš novac. Za ima sveta… to je novac američkog naroda", rekao je on.

Pogledajte i ovu priču:

Prema Luku Kofiju, višem saradniku Instituta Hadson, konzervativne ekspertske grupe, nekim republikancima je lako da vole pitanje američke pomoći Ukrajini, imajući u vidu vezu ove zemlje sa prvim impičmentom Donalda Trampa i sumnjive veze Hantera Bajdena sa ukrajinskom energetskom kompanijom.

„Iako nijedno od ova dva pitanja nije ni na koji način povezano sa ratom, ako se igrate prljave politike, onda možete brzo da izgradite anti-ukrajinski narativ koji ima odjeka kod određenog dela konzervativnog pokreta", kaže on.

Među češćim refrenima sve većeg broja republikanaca u Kongresu jeste taj da bi američki dolari bili bolje potrošeni na druge prioritete - naročito na domaće probleme kao što su granična bezbednost, humanitarna pomoć u katastrofama i kontrola kriminala.

Američka pomoć Ukrajini, međutim, bledi u poređenju sa 751 milijardom dolara američkog budžeta za trošenje na odbranu ili 1,2 biliona dolara isplaćenih za penzije i socijalnu pomoć.

To je takođe samo 1,8 odsto ukupnog američkog trošenja u fiskalnoj 2022. godini.

S druge strane, skoro 80 milijardi dolara poslatih kao podrška Ukrajini zaključno sa krajem jula više je od godišnjih budžeti mnogih federalnih agencija.

To je takođe nivo podrške koji daleko nadmašuje prethodne velike američke pomoći inostranstvu.

Prema podacima koje je sakupio Savet za inostrane odnose, američka pomoć Ukrajini zaključno sa julom bila je 0,33 odsto nacionalnog bruto domaćeg proizvoda, mnogo više nego američka pomoć Izraelu 1970. godine (0,18 odsto), Latinskoj Americi 1964. godine (0,15 odsto) i Pakistanu 1962. godine (0,08 odsto).

Čak i prema skromnim standardima, paket za Ukrajinu umnogome nadmašuje količine novca koje SAD šalju nekim drugim zemljama.

SAD su 2020. godine poslale 4 milijarde dolara pomoći Avganistanu, 3,3 milijarde dolara Izraelu i 1,2 milijarde dolara Iraku.

Kao i u slučaju drugih oblika inostrane pomoći, kritičari su pozvali američke saveznike da preuzmu na sebe veći udeo troškovima rata.

„Evropa mora da odreši kesu", izjavio je guverner Floride Ron De Santis na debati republikanskih predsedničkih kandidata prošlog meseca u Viskonsinu.

„Naša podrška bi trebalo da zavisi od toga da li su oni to uradili."

Iako SAD šalju više vojne pomoći Ukrajini od saveznika, što se tiče ukupne pomoći evropskih zemalja - pojedinačno i u sklopu EU - one su poslale 140 milijardi dolara Ukrajini, što nadmašuje SAD.

Kofi dodaje da poređenje sirovih svota u dolarima takođe umanjuje stepen podrške partnerskih zemalja SAD-a.

„Ne možete da poredite ono što SAD rade u Ukrajini sa onim što radi Estonija", kaže on.

„Estonija ima ekonomiju veličine Vermonta."

Bolje merilo, kaže on, bilo bi porediti pomoć kao udeo u bruto domaćem proizvodu zemlje.

Prema podacima koje je sakupio Kilov institut za svetsku ekonomiju, zaključno sa krajem jula, Norveška je dala najveći procenat, sa 1,4 odsto.

Estonija i druge dve baltičke države koje se graniče sa Rusijom takođe daju više od 1 odsto.

Sve se svodi na, kaže Dimus, stvar perspektive.

Za neke, Ukrajina je daleka zemlja za koju mnogi Amerikanci nisu čuli ili im do nje nije stalo.

Za druge je to ključno bojište globalnog sukoba, sa SAD koje pomažu zemlji da odbrani teritorijalni integritet i suverenitet istovremeno oslabljujući stranog neprijatelja po (relativno) bagatelnoj ceni i bez gubitaka američkih života.

„Ako govorite o čistoj analizi troškova i koristi", kaže ona, „sve zavisi od toga šta najviše vrednujete".

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk