Klimatske promjene: Dok temperature rastu, iza nas je najtopliji septembar
Septembar je, prema podacima klimatske agencije Evropske unije, bio za 0,93 Celzijusovih stepeni topliji od prosječne septembarske temperature od 1991. do 2020. godine, i za 0,5 stepena Celzijusa topliji u poređenju sa prethodno postavljenim rekordom 2020.
Temperatura u septembru bila je najviša od kada postoje merenja, daleko iznad prethodno postavljenog rekorda, navela je klimatska agencija Evropske unije.
Septembar je bio za 0,93 Celzijusovih stepeni topliji od prosečne septembarske temperature od 1991. do 2020. godine, i za 0,5 stepena Celzijusa topliji u poređenju sa prethodno postavljenim rekordom 2020.
Stručnjaci smatraju da su emisija gasova koji zagrevaju atmosferu, zajedno sa vremenskim događajem El Njinom, uzrok viših temperatura.
Kažu i da bi 2023. mogla biti najtoplija godina svih vremena.
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Obaraju se klimatski rekordi: Šta čeka Zemlju
- Jul „gotovo izvesno“ najtopliji mesec od kada postoje merenja
- Novi najtopliji dan u istoriji - 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
Visoke temperature u septembru dolaze posle najtoplijeg leta u severnoj Zemljinoj hemisferi.
Prema podacima Agencije za klimatske promene Kopernikus, u septembru je zabeležen najveći skok u odnosu na prosečnu vrednosti merene od 1940. godine.
Naučnici su bili prilično iznenađeni podacima.
„Po mom mišljenju kao klimatologa temperature su zastrašujuće", napisao je iskusni istraživač Zek Hausfader na društvenoj mreži Iks.
To što je prosečna temperatura premašena skoro za jedan stepen ne samo da je dovoljno loše po sebi, već i prikriva činjenicu da je u nekim delovima sveta razlika još veća.
U Evropi, na primer, nivo zagrevanja je neverovatan pošto je temperatura bila za 2,51 stepen Celzijusa iznad proseka.
„Nikada do sada viđene temperature u septembru značajno su premašile rekord", kaže Samanta Burdžes, zamenica direktora Agencije za klimatske promene Kopernikus.
Jedan od bitnih indikatora koje klimatolozi posmatraju jeste razlika između trenutnih temperatura i temperatura koje su postojale pre široke upotrebe fosilnih goriva.
Prošli mesec bio je topliji za oko 1,75 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period, što je do sada najveća zabeležena razlika.
Ovo izaziva zebnju među istraživačima.
Politički lideri dogovorili su se na sastanku u Parizu 2015. godine da pokušaju da zadrže rast globalne temperature ispod 1,5 stepena Celzijusa tokom ovog veka.
Vrednosti izmerenih temperatura tokom septembra nisu kršenje dogovora pošto se ciljevi postavljeni u Parizu odnosne na decenije, a ne mesece.
Ipak, nesumnjivo je reč o zabrinjavajućem trendu.
Naučnici veruju da će cela ova godina ostati ispod ograničenja od 1,5 stepeni, s tim da je 2023. godina na putu da postane najtoplija, navodi Kopernikus agencija.
- Australijski grad u kome ljudi žive pod zemljom, a imaju i srpsku crkvu
- Glečeri u Švajcarskoj izgubili desetinu zapremine za samo dve godine
- Kolika je šteta od superćelijskih oluja u Srbiji i ko će da je plati
Ekstremne temperature se nastavljaju u oktobru, obarajući mesečne rekorde u mnogim mestima, poput Španije.
Globalna temperatura možda nastavi i dalje da raste pošto El Njino vremenski događaj tek treba da dostigne vrhunac.
El Njino je prirodni fenomen klimatskih oscilacija na sezonskom i godišnjem nivou.
Tokom El Njina topla voda dospeva na površinu istočnog Pacifika oslobađajući dodatnu toplotu u atmosferu.
Ovo je jedan od razloga za porast globalne temperature, pored dugotrajnog zagrevanja izazvanog oslobađanjem gasova sa efektom staklene bašte, tokom sagorevanja fosilnih goriva.
Stručnjaci veruju da brzina zagrevanja stvara dodatni pritisak na političare da deluju u trenutku kada se spremaju za klimatski samit COP28 krajem novembra.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )