Umjetnost i Velika Britanija: Kako je moj tata spasio ukradeno da Vinčijevo remek djelo vrijedno 55 miliona eura
Rekao mi je da će se dogoditi nešto čudesno - nešto nevjerovatno - što ću jednog dana moći da prepričavam unucima
Bogorodica sa preslicom Leonarda da Vinčija je najvrednija slika do sada ukradena u Velikoj Britaniji.
Dvadeset godina kasnije Olivija Grem iznosi insajdersku priču o ulozi njenog oca u vraćanju slike i njegovom suđenju zbog iznude.
Imala sam 18 godina kada me je tata u jednom pabu u Liverpulu čiji je bio vlasnik pozvao u stranu.
Rekao mi je da će se dogoditi nešto čudesno - nešto neverovatno - što ću jednog dana moći da prepričavam unucima.
- SAD vraća ukradene drevne predmete u Italiju
- Kakva arheološka blaga krije Srbija
- Grci traže povratak drevnih skulptura, iz Britanije poručuju: „Na sigurnom su"
Bila sam u tom trenutku toliko preneražena da nisam mogla ništa ni da ga pitam o svemu tome.
Ali zato sada, u podkastu za BBC Saunds, postavljam dosta pitanja koja se tiču onoga što se desilo kada je moj tata spasio ukradeno remek delo iz XVI veka.
Priča počinje ujutro 27. avgusta 2003. godine, kada je jedan stari Folksvagen Golf GTI prošao kroz predele Damfrišera i stao ispred dvorca Dramlanrig, doma vojvode od Bakluha - jednog od najbogatijih ljudi u zemlji.
Dva muškarca su izašla iz automobila i ušla u zamak u kojem su potom iznenadili Alison Rasel koja je vodila ture po zamku.
Jedan od njih joj je stavio dlan preko usta i rekao joj da „sedne na pod". Zatom su uz pomoć sekire skinuli Leonardovo remek delo sa zida i otrčali natrag do automobila.
Cela operacija je trajala samo nekoliko minuta.
Dan nakon pljačke je održana konferencija za medije. Bogorodica sa preslicom je 500 godina stara slika jednog od najpoznatijih umetnika na svetu i smatralo se da vredi oko 40 miliona funti. Bila je to udarna vest širom sveta.
Mark Dalrimpl, ekspert za umetnička dela kojeg je angažovala osiguravajuća kompanija, najavio je „značajnu" nagradu za informaciju koja bi dovela do pronalaženja slike.
Velika policijska akcija je otpočela, ali su kriminalci uspeli da umaknu.
Četiri godine kasnije, sliku su svi zaboravili.
Ona je u to vreme bila u posedu grupe ljudi iz Liverpula koji su je stekli kao sporedni plen u propalom poslu oko nekog poseda. Želeli su da povrate novac koji su izgubili, a radilo se o 819.960 evra. Ali kako?
Ovo je deo priče u kojem se pojavljuje moj otac.
Robi Grem je bio svestran čovek.
Nije imao diplomu fakulteta i mislim da je iz školskog sistema izašao bez ikakvih kvalifikacija, ali to ga nije sprečilo da napreduje u mnogim oblastima.
Za njega je sve predstavljalo dobru priliku ili novi, veliki posao koji će promeniti stvari.
Neke od njegovih poslovnih ideja su propale, ali druge su otvorile neke mogućnosti, kao što je na primer privatna detektivska agencija i njegov vebsajt koji se bavio pronalaženjem ukradenih stvari po zahtevu bivših vlasnika.
Ta operacija pod imenom Stolen Staf Reunajted je bila malih razmera, ali je privukla pažnju nekih iznenađujućih klijenata.
I tako su tog juna 2007. godine dvojica muškarca, Džej i Frenk, došli kod Robija i njegovog poslovnog partnera Džekija Dojla sa jednim predlogom.
Da li bi oni mogli da vrate Bogorodicu sa preslicom vlasniku i da zahtevaju obećanu nagradu?
Robi i Džeki su bili zainteresovani, ali samo pod uslovom da sve bude po zakonu - pa su zbog toga kontaktirali advokata, Maršala Ronalda.
On je potom kontaktirao Dejvida Bojsa, pravnog zastupnika ugledne škotske firme HBJ.
Dejvid i njegov partner iz firme HBJ Kalum Džons su savetovali Maršala da uspostavi kontakt sa ekspertom za umetnička dela Markom Dalrimplom. Maršal mu je poslao imejl.
„Momentalno sam pomislio da je gospodin Ronald prevarant", rekao mi je Mark.
Ta instantna reakcija je oblikovala sve što je kasnije usledilo, iako će to postati očigledno tek kasnije.
Maršal se nije direktno dogovarao sa Markom Dalrimplom. Umesto toga, on je bio upućen na treću osobu koja je njemu bila predstavljena kao zastupnik vojvode od Bakluha.
Ubrzo je bila dogovorena nagrada u iznosu od dva miliona funti.
Bilo je predviđeno da ona bude uplaćena na privremeni račun - neke treće osobe - pre nego što slika bude vraćena.
Maršal neće moći da pristupi novcu sve dok slika ne bude vraćena, ali će moći da vidi kako ga novac na računu čeka.
Grupa kod koje je bila Bogorodica se složila da sliku preda u zamenu za 819.960 evra od novca za nagrade.
Plan je bio skovan. Robi će preuzeti sliku, odneti je u prostorije HBJ Gately Wareing-a u Glazgov na repatrijaciju i podneti zahtev za nagradu.
Ali onda se vojvoda predomislio.
Postalo je evidentno da će novac ostati na njegovom računu sve dok Bogorodica ne bude vraćena.
Ljudi kod kojih je bila slika nisu bili srećni zbog ovakvog razvoja situacije. Njihovo poverenje je bilo poljuljano. Zahtevali su isplatu unapred.
Gde će sada Robi i Maršal da pronađu 700.000 funti u kešu?
„Bila je to najstresnija nedelja mog života", priseća se Maršal.
Pregovori su doveli do toga da je grupa pristala na polovinu od 409.980 evra u kešu, ali su zahtevali i bankarsku menicu u iznosu od 175.705 evra. Maršal je nekako bio u stanju da obezbedi tu količinu novca.
I tako je bila ugovorena predaja slike.
Hejl Vilidž se nalazi samo nekoliko kilometara jugoistočno od centra Liverpula. Upravo je tu, u sredu 3. oktobra 2007. godine, Robi parkirao automobil ispred paba, sa pripremljenim novcem i bankarskom menicom.
Džej je došao da pokupi novac, ali je nestao pre nego što je predao sliku.
Kada se vratio - četiri sata kasnije - mom ocu se pridružio Džeki. Džej je prišao automobilu sa nečim umotanim u belo ćebe.
Mogu samo da zamislim šta se motalo po glavi Robiju i Džekiju dok su preuzimali paket. Znam da su otkrili jedan ugao smotuljka ne bi li zavirili u njega. Zatim je Robi pozvao Maršala.
„Gospođa je krenula kući", rekao mu je.
U 11.05 ujutru sledećeg dana, Robi, Džeki i Maršal su se sreli ispred prostorija HBJ-a - spremni za herojsku dobrodošlicu.
Ali to se nije desilo.
„Znao sam da je tamo bila policija Glazgova i Damfrisa i da su opkolili zgradu", rekao mi je Mark Dalrimpl.
Plan je sve vreme bio takav. Povraćaj slike, a potom policijska akcija i hapšenja.
Nagrada nikada nije ni postojala, već je bila samo deo policijske operacije.
Sećam se kako sam saznala da se ovo dogodilo. Moja sestra me je pokupila na železničkoj stanici u Ormskirku i tada je sve isplivalo na površinu.
„Tata je uhapšen, našu kuću pretresaju, a mi se nalazimo na naslovnoj strani lokalnih novina", rekla mi je.
Dve i po godine kasnije, počelo je suđenje Maršalu, Robiju, Džekiju, Kalumu Džonsu i Dejvidu Bojsu.
Bili su optuženi za zaveru radi iznude.
Odbrana se oslanjala na dokazivanje toga da su policijski zvaničnici kontrolisali grupu koja je želela da vrati sliku. Ovo nije bio jednostavan i očigledan slučaj.
Kalum i Dejvid su bili oslobođeni optužbe 20. aprila 2010. godine.
Optužba protiv Robija, Džekija i Maršala nije bila dokazana.
Tata me je pozvao telefonom malo nakon presude. Ne sećam se tačno šta mi je rekao, ali bilo je nešto otprilike ovako: „Uspeli smo, vraćam se kući za koji dan. Volim te".
Vojvoda od Bakluha nije doživeo da ponovo vidi sliku. Umro je 4. septembra 2007, mesec dana pre nego što je Bogorodica sa preslicom bila isporučena u advokatsku kancelariju.
Niko nije bio uhapšen zbog krađe slike, niti je bilo kakva nagrada bila isplaćena. Bogorodica sa preslicom je trenutno izložena u Škotskoj nacionalnoj galeriji u Edinburgu.
Moj tata je nakon suđenja pokušao da nastavi dalje.
Okrenuo se porodici i novom velikom poslovnom planu - kod njega se uvek kuvalo nešto novo.
Međutim, on je ovog puta razvio i sklonost prema umetnosti. Sećam se da nas je tokom praznika i odmora vodao po umetničkim galerijama.
Umro je 19. decembra 2013. godine. Imao je samo 61 godinu.
Njegova sahrana je, baš kao i ceo život, bila jedna velika zabava na kojoj se pojavilo mnogo divnih ljudi i na kojoj su se razmenjivale priče, ljubav i smeh.
Bio je čovek koji je u svakom novom danu video bezbroj novih mogućnosti.
Nedostaje mi sve vreme. Nisam mogla ni da zamislim da ga ovoliko volim i cenim.
U skladu sa njegovim željama, na kovčegu mog oca se nalazila njegova fotografija, ona koju je zaista voleo.
Njegova ruka ponosno pridržava sliku - Bogorodicu sa preslicom Leonarda da Vinčija.
Pogledajte video - Kako je slučajno otkriven autoportret čuvenog Van Goga
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )