Književnost: Osam gotičkih romana koje morate da pročitate

Gotička literatura i njena natmurena sestra, „mračna akademija", vladaju Tik-Tokom. Počev od „Tajne istorije Frankenštajna", evo nezaobilaznih osam senovitih ostvarenja iz sadašnjosti i prošlosti prema izboru spisateljice Freje Beri.

Gde bismo danas bili bez gotičke literature? Zbog zavodljive mešavine začudnog i sablasnog, gotička literatura je jedan od svega nekoliko žanrova koji istovremeno označavaju i atmosferu - osim zamkova, kovčega i klaustrofobije, u njima nalazimo tminu, tajne i osvetu.

Ta širina pomaže gotičkoj literaturi da se provuče kroz pukotine i izbije posvuda, od trenda mračne akademije, internet pomame čiji poštovaoci vole da se oblače studentske uniforme, da uče starogrčki i čitaju viktorijanske horore, do televizijske serije „Čudnije stvari".

Primetila sam da se ušunjala u moj drugi roman, „Biblioteka ptičijeg kaveza", bez ikakvog napora (mada je radnja knjige smeštena u dvorac).

• Kako izgleda Frankenštajnovo čudovište 21. veka
• O „ocu epske fantastike": Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
• „Eukatastrofa": Tolkinova reč dobru katastrofu i „anti-smak sveta"
• Pola veka „Leptirice”, filma koji je 'veći utisak ostavio na gledaoce, nego na kinematografiju'

Prošlo je više od 200 godina od kada je Meri Šeli krenula na odmor zajedno sa lordom Bajronom i svojim mužem Persijem Biš Šelijem i, pošto im je bilo dosadno dok su bili u zatvorenom prostoru, smislili su izazov - trebalo je da svako napiše priču o duhovima.

Iz toga se, mereno i najstrožijim kriterijumima, izrodilo nešto veoma produktivno za gotički žanr: Šeli je napisala „Frankenštajna", a Bajron priču o vampiru-aristokrati koji uspostavlja osnove za tradiciju pijenja krvi.

Otada, poput samog Drakule, gotika je odbila da umre - beć se dešava upravo suprotno.

Heštegovi #gothicliterature i #gothic imaju više od 30 miliona pregleda na Tik-Toku; mračna akademija, natmurena sestra gotske literature, već neko vreme je najpopularniji sadržaj na aplikaciji.

Možda razlog leži u „izrazitoj modernosti" žanra, napisao je profesor Džon Bauen u tekstu objavljenom u časopisu British Library: gotička literatura je opsednuta tehnologijom (svi ti ludi naučnici), što joj pomaže da uvek bude aktuelna, ali upravo ta opsednutost novinom je u neprestanom previranju sa arhaičnim, prastarim i čudnim.

Uparuje se sa zanosnom tamom - ili, kako je rekao kritičar prikladnog prezimena Teri Kasl, „prekomerno žudi za hororom, turobnošću i natrprirodnom groteskom."

Imajući to u vidu, izdvojili smo osam neizbežnih dela ovog žanra, pri čemu je odabir obuhvatio i savremene romane. Teme i okruženja su potpuno drugačiji od dela do dela, ali u svakom od njih nalazimo senovitost svojstvenu žanru.

1. Tajna istorija, Dona Tart (1992)

Priča Done Tart iz 1992, koja je, prema mnogima, začela žanr #darkacademia, o slučaju smrti studenta koledža, odmah je bila ovenčana kultnim statusom.

Jednako je opsednuta grčkim mitom koliko i studentima koje portretiše, i kako se radnja odvija, čitalac sve dublje uranja u lavirint ubistva, izdaje, incesta i čudnih obreda.

Po duši je najmračnija, što je čini savremenim gotičkim klasikom, a retko pojavljivanje Done Tart u javnosti dodatno pojačava mističnu auru knjige.

2. Frankenštajn, Meri Šeli (1818)

Šeli je imala 18 godina kada je prihvatila Bajronov izazov da napiše priču o duhovima. Odatle je proizišao „Frankenštajn, Pripovest o modernom Prometeju", priča o naučniku i njegovom „anonimnom androdemonu", kako je jedan kritičar nazvao čudovište.

Doktor Viktor Frankenštajn je žudeo za stvorenjem dobrim u duši.

Oživeo ga je, a rezultat je bio grozomoran: motiv koji su brojni kritičari povezali sa autorkinim ambivalentnim odnosom prema sopstvenom poreklu.

Reč je o najuticajnijem gotičkom romanu svih vremena, s izuzetkom Drakule. „Frankenštajn" na zastrašujući i uzbudljiv način ispituje nastanak i postavlja pitanje šta čoveka čini (i ne čini) ljudskim bićem.

3. Nemoralan, V.E. Švab (2013)

Beskompromisna fantastika spisateljice V. E. Švab ne trudi se da sakrije svoj dug Frankenštajnu.

Štaviše, njen naučnik-antijunak se čak zove Viktor, isto kao i njegov kolega iz romana Meri Šeli.

Narativ je, međutim, genijalan: Viktor je i doktor i čudovište. U romanu možete steći supermoći.

U čemu se sastoji zaplet? Morate umreti da biste ih stekli.

Ova inteligentna i krvava priča o osveti predstavlja nezaobilazno gotičko štivo koje ispituje čudovišta, njihove tvorce, kao i najužasnije stvorenje od svih: čoveka.

• O zmajevima i ljudima: Pet serijala epske fantastike koje ne smete propustiti
• Kako je nastala 'Božićna priča' Čarlsa Dikensa
• Pinokio: Najstrašnija priča za decu na svetu

4. Eseška zmija, Sara Peri (2016)

Hit-roman Sare Peri ima zavodljivu postavku: zabrinuta junakinja otmenog porekla, doktor koji voli da secira i misteriozno zmijoliko biće koje se šunja duž eseške obale.

U njemu nalazimo i nešto što liči na romansu - Korin sve prisniji odnos sa sveštenikom otvara prostor za klasično gotičko preispitivanje zamagljenih granica između nauke i vere.

Prošle godine je prikazana TV serija snimljena prema romanu, s Tomom Hidlestonom i Kler Dejns u glavnim ulogama. Ipak, lirska atmosfera romana je nešto što se ne sme propustiti.

5. Senka vetra, Karlos Ruiz Zafron (2001)

Stiven King je jednom prilikom prokomentarisao ovo špansko delo na sledeći način: „Ako ste mislili da je pravi gotički roman izumro u 19. veku, zbog ove knjige ćete promeniti mišljenje."

Svetski bestseler, objavljen 2001, gotovo taksativno ispunjava sve uzuse gotičkog romana - tajne, zamkove, nebeske lepote, izgubljene biblioteke i zabranjene ljubavi - što ni izbliza ne pokazuje koliko je zanosna sama priča.

Ako vam treba majstorska pokazna vežba iz građenja sumorne atmosfere, ovo je roman za vas. Savršeno štivo za čitanje pod svećom dok pada noć.

6. Karmila, Džozef Šeridan Le Fanu (1872)

Novela o ženskom vampiru objavljena je više od četvrt veka pre „Drakule", i poslužila je kao inspiracija kako za remek-delo Brema Stokera, tako i, uh, za film „Ubica vampiruša lezbijki" Džejmsa Kordena.

Napeta horor-romansa razvija se između Karmile i tinejdžerke Laure, i zadovoljstvo je videti koliko je motiva te priče kasnije utkano u Drakulu, i legendu o vampirima, među kojima su najočigledniji: okruženje, plemenito poreklo i figura lovca.

• Dikensova pisma otkrivaju kako je izgledao život genija
• Ljudi koji su „plesali do smrti“
• Suviše strašni za gledanje - šest zabranjenih horor filmova

7. Rebeka, Dafne di Morije (1938)

Ponovo sam pročitala remek-delo Dafne di Morije dok sam pisala svoj prvi roman „Diktatorova žena", i otada „Rebeku" uvek imam uz sebe.

„Prošle noći sam sanjala kako sam krenula u Manderlej" - to je čuvena prva rečenica koja pritajeno uokviruje ovu priču - fantastičan, a ipak užasom ispunjen prikaz novog života mlade žene i senki koje je proganjaju.

Genijalno rešenje je neimenovana protagonistkinja, Rebeka, koja zapravo dominira pričom. Ispreplitano klupko o najmračnijoj strani ljubavi.

8. Džeparoš, Sara Voters (2002)

Objavljen pre više od dve decenije, ovaj klasik preplavljen čulnošću jedan je od najuticajnijih dela žanra.

Reč je o neodoljivom komadu mračne LGBT viktorijanke u kom se smenjuju londonsko podzemlje i junakinje uhvaćene u zamku; zatim ludilo, izdaje i pornografija, i sve je to povezano sa raspamećujućim obrtom.

Naslov (Fingersmith) stara je reč za sitnog lopova, ali u priči zadobija potpuno novo značenje.

Roman je poslužio kao predložak za televizijsku seriju i pozorišnu predstavu, čak je 2016. po njegovim motivima snimljen i korejski film Sluškinja (The Handmaiden).

Takođe, sjajno je napisan.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )