Kakva pomoć je potrebna ljudima u Gazi
Dvadesetak kamiona sa hranom, vodom i ljekovima možda će biti propušteno u narednim danima
Nestašica hrane, goriva i pijaće vode u Gazi postaje sve opasnija, upozoravaju Ujedinjene nacije, dok hiljade tona pomoći čeka da uđe preko južne granice Pojasa sa Egiptom.
Svetski lideri i humanitarne organizacije traže da se najosnovnija pomoć propusti, dok se sukob između Izraela i Hamasa pogoršava.
Dvadesetak kamiona sa hranom, vodom i lekovima možda će biti propušteno u narednim danima.
Međutim, šef UN-a za pomoć Martin Grifits upozorava da je potrebno 100 kamiona dnevno da bi se pomogao 2,1 milion stanovnika Gaze.
- Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
- Izrael se danima priprema za invaziju na Gazu – zašto je još nije pokrenuo
- „Nikad neću otići“: Porodice ostaju na severu Gaze dok se Izrael priprema za kopnenu operaciju
Zašto pomoć ne može da stigne do Gaze i šta je neophodno?
Izrael i susedni Egipat su ograničili kretanje robe i ljudi u Gazu i iz nje otkako je Hamas preuzeo kontrolu nad teritorijom 2007. godine.
Dve zemlje tvrde da je njihova blokada neophodna iz bezbednosnih razloga.
Gaza je okružena barijerom koja sprečava ulazak u Pojas i izlazak iz njega.
Postoje tri strogo čuvana prelaza, od kojih su sva tri zatvorena nakon što je Hamas pokrenuo napad na Izrael, u kom je stradalo više od 1.400 ljudi.
U odgovor na napad od 7. oktobra, izraelski ministar odbrane Joav Galant naredio je „potpunu opsadu" Gaze dodavši: „Neće biti struje, hrane, goriva, sve će biti zatvoreno."
Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je u Pojasu poginulo najmanje 3.785 ljudi od početka najskorijeg sukoba, a 12.500 njih je ranjeno.
Dva prelaza - Erez na severu Gaze i Kerem Šalom na jugu - koji ulaze u Izrael su zatvoreni na neodređeno.
Treći, prelaz Rafa u Egipat, sada je jedina potencijalna ruta za humanitarnu pomoć.
Međutim, bombardovanje koje je pokrenuo Izrael oštetilo je rutu i rupe se popravljaju da bi kamioni mogli bezbedno da prođu.
Šta je rekao Izrael o pomoći Gazi?
Izrael je rekao da neće dozvoliti nikakvoj pomoći da pređe preko njegove teritorije sve dok taoci koje drži Hamas ne budu pušteni.
Portparol izraelske vojske rekao je da je najmanje 203 ljudi, među kojima 16 dece, odvedeno u napadu od 7. oktobra.
Posle razgovora sa američkim predsednikom Bajdenom, Izrael je pristao da dozvoli nekoj pomoć da uđe u Gazu iz Egipta, preko graničnog prelaza Rafa.
Gde je granični prelaz Rafa?
Granični prelaz Rafa je dospeo u prvi plan kad je u pitanju slanje pomoći Gazi, dok sukob između Izraela i Hamasa eskalira.
To je najjužniji izlaz iz Gaze i jedini granični prelaz koji ne ide direktno u Izrael.
Umesto toga, on omogućuje put do egipatskog Sinajskog poluostrva.
Egipat deluje spremno da ponovo otvori svoj granični prelaz sa Gazom kod Rafe da bi omogućio da vlasnici stranih pasoša izađu, a pomoć uđe.
Egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri rekao je za BBC da je iz egipatske perspektive, „granični prelaz Rafa sa naše strane zvanično otvoren", ali je okrivio „bombardovanja iz vazduha" za to što je prelaz „nepristupačan" i nebezbedan za ulazak kamiona sa pomoći u Gazu.
Egipatski predsednik Abdel Fatah El Sisi je dodao: „Ono što se dešava sada u Gazi je pokušaj da se civilni stanovnici primoraju da pobegnu i migriraju u Egipat, što se ne sme dozvoliti."
On je dodao da je od ključne važnosti da Palestinci „ostanu nepokolobljivi i prisutni na svojoj zemlji" usled straha da bi dalji rizici od raseljavanja „uništili" palestinsku borbu.
Nadalje, Egipat je takođe zabrinut za mogućnost da islamistički militanti pređu na njegovu teritoriju, budući da se suočavao sa džihadističkom pobunom na Sinaju skoro čitavu deceniju.
Ko šalje pomoć u Gazu?
Ujedinjene nacije su sakupile oko 3.000 tona pomoći na prelazu Rafa.
Manje od kilometar od granice, palete hrane, goriva, vode i lekova čekaju da im se dozvoli prolaz u Gazu.
Filip Lazarini, generalni komesar Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć i radove (UNRVA) upozorio je da je u „toku do sada neviđena humanitarna katastrofa" i bez bezbednog koridora za isporuku pomoći, osnovne potrepštine će nestati.
Posle hitnog poziva za pomoć Svetske banke hrane, Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a, Međunarodni humanitarni grad iz Dubaija pokrenuo je vazdušni most da bi prebacio osnovne potrepštine do međunarodnog aerodroma El Ariš u severnom Egiptu.
Kao posledica toga, aerodrom je dobio priliv pomoći, od hrane spremne za upotrebu do rukavica od lateksa.
Ona je potom utovarena na kamione i odvezena 45 kilometara do graničnog prelaza Rafa, gde čeka na bezbedan ulazak u Gazu.
Pogledajte video: Kakav je život u Gazi?
Diplomatski napori su u toku da se utre put pomoći, sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i britanskim premijerom Rišijem Sunakom koji su u poseti Izraelu i sastaju se sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Postignut je sporazum da se propusti 20 kamiona sa hranom, vodom i lekovima u narednim danima.
Oni će morati da se pregledaju i da ih usmerava UN uz pomoć egipatskog Crvenog polumeseca, još jedne humanitarne organizacije, kako bi se osiguralo da samo pomoć ulazi u Gazu.
Humanitarni radnici kažu da čekaju na egipatskoj strani prelaza danima na dozvolu da podele hitnu pomoć.
Mohsen Sarhan iz Egipatske banke hrane rekao je za BBC da su na granici 120 kamiona sa pomoći a da „sedam ili osam teretnih aviona sa zalihama pristiže iz Turske".
On je izrazio nezadovoljstvo što ne može da pomogne i dodao: „Bili smo veoma ljuti zato što znamo da je ljudima tamo ponestalo vode, ponestalo im je čak i vreća za leševe."
Šta je sa gorivom i vodom?
Gorivu se obično dozvoljavalo da ulazi u Gazu preko cevovoda na prelazu Kerem Šalom, finansirano grantom iz Katara.
Ono je korišćeno za snabdevanje jedine elektrane u Gazi, koja je zahtevala 600.000 litara goriva dnevno.
Međutim, ove isporuke su trenutno obustavljene i, prema Haledu Moharebu iz uprave Gaza Petroleuma, prekid se svodi na „temeljno pogubljenje ljudi u Gazi i kompletnu paralizu života".
Pre opsade, nestašice struje su bile česte sa redovnim isključenjima.
Mnogi ljudi imaju agregate koji zahtevaju gorivo da bi radili.
Slično tome, mnoge bolnice se oslanjaju na agregate za hitne slučajeve, ali zalihe se istanjuju.
Elektrana je „žila kucavica Gaze", kaže Mohareb, i ona opskrbljuje domove i osnovne ustanove kao što su bolnice i centri za preradu otpadnih voda.
Gorivo je potrebno za pogone za desalinizaciju vode, koji „omogućuju da se voda prosleđuje do česmi ljudi u Gazi", kaže Žilijet Tuma iz UNRVA.
Ta voda iz česmi se već smatrala nedozvoljenom za piće, a Izrael je sada ugasio veći deo snabdevanja čistom vodom.
Svetska zdravstvena organizacija je odredila minimalnu dnevnu dozu vode za ljude na 100 litara po osobi, što podrazumeva pijenje, kuvanje i kupanje.
Pre sukoba, prosečna potrošnja u Gazi bila je oko 84 litara, a samo 27 litara od toga smatralo se dozvoljenim za ljudsku upotrebu.
Trenutno SZO procenjuje da je prosečna potrošnja vode samo tri litra po osobi.
Doktor Gasan Abu Sitah, plastični hirurg iz severnog Londona koji radi u Gazi, rekao je za BBC da se resursi ubrzano troše, a pritisak vode nije dovoljan za snabdevanje neke opreme.
U objavi na Iksu, društvenoj mreži nekada poznatoj kao Tviter, on je napisao da se za lečenje od bakterijskih infekcija koristi „sirće iz prodavnice".
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus je pohvalio američko liderstvo i njihovo diplomatsko učešće u pokušaju da se obezbedi hrana, voda i lekovi za Gazu.
On je na Iksu napisao da „mnogi životi zavise od toga".
Pogledajte video: „Očekujemo smrt svakog trenutka"
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )