Pikasova izvitoperena ljepota i „trag ženskog stradanja“ koji je ostavio za sobom

Šta vidite kad pogledate ove dve slike iznad - prelepu ženu levo i čudovišnu zver desno?

Obe su slike iste žene koja sedi u fotelji.

Izgled na prvoj slici je realističan.

U ruci drži lepezu, zagledana u nešto, izgubljena u vlastitim mislima, spokojna, a opet ispunjena tugom.

Na drugoj slici su njeno telo i izvitoperene crte lica.

Teško je reći koji ud je koji.

Glava joj je zabačena unazad i iskezila je oštre zube.

„Ona je poput neke vrste neobične grabljivice", kaže Luisa Bak, kritičarka umetnosti.

• Prodali su sliku Pikasa da pobegnu od nacista - sada je njihovi naslednici žele nazad
• Pikasova ljubavnica izlazi iz njegove senke
• Pikasova slika prodata za više od 100 miliona dolara

Ove slike su u ogromnom kontrastu, a opet, na njima je prikazana ista žena, prva supruga Pabla Pikasa, Olga Koklova, ukrajinska balerina koja je plesala sa Ballets Russes.

Da li je moguće definisati Pikasovu sliku, 50 godina posle njegove smrti, kao lepoticu ili zver, kao što je i sam pokušao da uradi sa slikama Olge Koklove?

„Slikam onako kao što neki pišu autobiografiju", izjavio je jednom slavni umetnik.

Žene u Pikasovom životu bile su katalizatori njegovih dela, objašnjava Bak.

Ali tokom trajanja umetničkog života, „Pikaso je ostavio za sobom trag ženskog stradanja", dodaje.

„Njegova prva velika ljubav Fernanda Olivije ostavljena je maltene bez ičega. Njegova supruga Olga postala je veoma nestabilna, a njegova ljubavnica Mari-Tereza Volter počinila je samoubistvo posle njegove smrti", kaže ona.

Pikasovi stavovi prema ženama bili su problematični, ali moraju i da se tumače iz perspektive njegovog odrastanja, objašnjava kritičarka.

„Odrastao je krajem devetnaestog veka u Andaluziji, u mačo, patrijarhalnom okruženju, u kom je posećivao prostitutke u ranom tinejdžerskom uzrastu, što je bilo uobičajeno i smatralo se prihvatljivim", kazala je ona.

Pikaso i Koklova su se upoznali 1917. godine, kad je zamoljen da uradi dizajn za tada radikalni balet.

Ona je imala 26 godina, a Pikaso je bio 10 godina stariji.

Venčali su se 1918. godine, živeli su zajedno u Parizu i dobili su sina 1921. godine.

Slika na vrhu ovog članka završena je 1918. godine.

„Deluje blago nedovršena.

„Imate te vidljive poteze četkicom u pozadini, a njeno lice liči na masku. Poprilično je nedokučivo", kaže Bak.

Ona objašnjava da prošlost Olge Koklove pomaže u tumačenju ovog dela, koje je odista dirljivo.

„Bila je opsednuta sudbinom članova bliske porodice, koji su se nalazili u Rusiji u vreme Revolucije, a nije mogla da stupi u vezu sa njima", dodaje.

Kritičarka se pita da li je Pikaso posmatrao suprugu i saosećao sa njenom tugom dok ju je slikao.

Ona takođe sugeriše da ju je možda naslikao da bi joj udovoljio i odao joj poštu, jer je imala konvencionalni ukus kad je u pitanju umetnost.

Pre nego što je slika nastala, Pikaso je postao slavan kao jedan od osnivača kubizma, stila u slikarstvu u kom subjekat ili objekat na slici deluje fragmentirano u geometrijske oblike.

Ali je on bio neprestano nemiran i želeo je stalno da se menja, kaže Bak, a realističnija slika Koklove iz 1918. godine verovatno je naslikana da bi dokazao da ga ne mogu na silu svrstati u jedan određeni stil.

Taj nemir očitavao se i u njegovim intimnim vezama.

• Italijanka osvojila Pikasovu sliku od milion dolara na tomboli
• Pikasova dela prodata za 94,5 miliona evra u čuvenom hotelu u Las Vegasu
• Leonardo da Vinči je možda naslikao dve Mona Lize

Ako odemo malo unapred u 1929. godinu - i druga slika Olge Koklove - ispod i desno na vrhu ovog članka - mnogo je neprijateljskije nastrojena.

„Način na koji Pikaso opisuje suprugu tokom njihove veze se menja.

„Kad gledate Olgine portrete, ona je ispočetka prelepa žena, dok je na kraju veze opisana kao veštica i čudovište i teško je u delu prepoznati ljubav u njihovoj vezi", kaže Majkl Keri, kustos galerije Gagosijan u Njujorku.

Pikaso je 1927. godine upoznao buduću ljubavnicu Mari-Terezu Volter i veza sa njegovom suprugom počela je da se raspada.

„Prisutni su svi klišee koji se pripisuju krizi srednjeg doba", kaže Bak.

Volter je bila sedamnaestogodišnja učenica, a Pikaso je bio 30 godina stariji od nje.

„Vremena su se promenila, ali čak i tada je to bila velika razlika u godinama."

Ova druga slika Olge Koklove mogla bi da predstavlja njen emocionalni bol zbog raspada njihove veze, ali i Pikasovo nezadovoljstvo njom, kaže Bak.

„On joj je izvitoperio telo, kako ga je razvukao, rastegnuo i postavio u različite pravce.

„On je ljut na činjenicu što mu ona na neki način prkosi time što odbija da ode mirno u zalazak sunca", objašnjava kritičarka.

Na realističnoj slici Olge Koklove iz 1918. godine boje su prigušene, ali crvena fotelja na slici pored nje je nasilnija, opasnija, crvena boja mesa i krvi dodaje.

„Ne zaboravite da je Pikaso odrastao gledajući borbe sa bikovima, gledajući sukob", ukazuje ona.

Ako posmatrate prazno ogledalo ili prozor u pozadini, ne možete da vidite napolje i nema perspektive ili odraza, kaže Bak.

Koklova i Pikaso su se na kraju rastali 1935. godine kad je Volter zatrudnela, ali je Koklova odbijala da se razvede.

Ostala je udata za njega sve dok nije preminula 1955. godine.

Mora da je bilo bolno za Koklovu da gleda kako Volter utiče na njegovu kreativnost, kaže Bernard Ruiz-Pikaso, unuk Koklove i Pikasa.

Kako je polako Volter izlazila iz njegovog života, on je nastavio da ima veze sa drugim ljubavnicama i da ih slika, među kojima su bile Dora Mar, Fransoaz Gilit i druga supruga Žaklina Roke, koja je sebi oduzela život posle njegove smrti.

Kad je Pikaso umro 1973. godine, smatrali su ga „superzvezdom", kaže Bak.

Pred kraj života, postao je umešan u manipulaciji vlastitim imidžom i mitologizaciji samog sebe, kaže ona.

Slike Pikasa u crno-beloj majici na pruge i sa prodornim pogledom postale su sinonim njegovog brenda.

„Pikaso je čovek prepun kontradikcija", kaže Dijana Vidmajer-Pikaso, unuka Pikasa i Volter.

„Ume da bude nežan, a i svirep."

Njegova svirepost može da se vidi u načinu na koji se odnosio prema vezi sa prvom ljubavi Fernandom Olivije, kaže Aleksandra Švorc, novinarka časopisa Njujorker.

Pikaso je imao čudna raspoloženja, dodaje ona.

„U ljubavi je bio predivan, ali kad je bio iznerviran i ljut, nije baš bio sjajan", ukazuje Švorc.

Želeo je da ima isključivi pristup Fernandi Olivije čak i kad nije bio prisutan i zato je zaključavao vrata sopstvenog stana od spolja, držeći je kao zatvorenicu u vlastitom studiju.

To je potpuno neprihvatljivo prema današnjim standardima, kaže psihoterapeutkinja Filipa Peri, ali u ono vreme se prema ženama ophodilo kao prema vlasništvu.

„Kao što možete da kontrolišete boju na platnu, on je želeo da kontroliše vlastiti svet i druge ljude u njemu", kaže ona.

Bak kaže da ona ne odobrava njegovo ponašanje, ali tvrdi da se „u svoj svojoj složenosti, u svim svojim problematičnim, neprijatnim stranama, radi o vrhunskoj umetnosti i da je ona delom vrhunska umetnost baš zato što nosi sve te probleme i kontradikcije u sebi."

„Mislim da ne možete da otkažete Pikasa", kaže ona.

Baš kao što su dve slike Olge Koklove otvorene za brojna tumačenja, umetnik je takođe izuzetno komplikovan.

Kao što Paloma Pikaso, ćerka koju je imao sa Gilot, kaže za sopstvenog oca: „Ne možete da kažete da je on samo čudovište ili da je samo genije - on je samo čovek".

---

Pogledajte i ovu priču

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )