Šefovi diplomatija EU nesložni o prekidu vatre u Pojasu Gaze
Nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael i njegove oštre reakcije, ministri spoljnih poslova članica Evropske unije teško pronalaze zajedničke odgovore. To će morati da urade šefovi država i vlada EU
Humanitarni prekid vatre – države članice Evropske unije bi to definitivno podržale, kaže visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj. Takav prekid vatre trebalo bi da omogući da se humanitarna pomoć može dopremiti u Pojas Gaze i da stanovništvo može da se prebaci na bezbjedno mjesto. O tome su ministri spoljnih poslova EU razgovarali u Luksemburgu.
Konačan stav o tome donijeće šefovi država i vlada na sastanku u Briselu krajem nedjelje, naglasio je Borelj. On smatra da postoji suštinski konsenzus po tom pitanju nakon ovog sastanka ministara – iako priznaje da o tome nije bilo formalnog glasanja.
EU teško zauzima konzistentan stav
Evropska unija smatra da je militantni islamistički Hamas teroristička organizacija, baš kao i Izrael, SAD, Njemačka i druge zemlje. Otkako su militanti Hamasa 7. oktobra izvršili teroristički napad na Izrael, Evropskoj uniji je očigledno teško da pronađe zajednički stav. Samo dva dana nakon iznenadnog napada, bilo je nejasno da li će – i ako hoće, koje – isplate pomoći za palestinske teritorije biti obustavljene ili će biti revidirane.
Čini se da ideje o humanitarnom prekidu vatre ili humanitarnom primirju nisu podjednako dobro prihvaćene u svim državama EU. Nejasno je i šta se pod tim tačno podrazumijeva i koja je razlika između te dvije stvari.
Prekid vatre ili primirje?
Borelj na to pitanje odgovara tako što kaže da je za njega primirje mnogo više od prekida vatre. Ovo drugo je manje ambiciozan cilj i može se brže implementirati, a o humanitarnom primirju bi, kaže, morale da se dogovore strane u sukobu. To je nešto što je prije nekoliko dana uveo u igru generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Tokom dana je nekoliko zemalja podržalo poziv na primirje. „Pozivamo na hitno humanitarno primirje kako bi se stvorili koridori za humanitarnu pomoć civilnom stanovništvu“, zahtijevala je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon. Španija i Irska takođe su podržale zahtev generalnog sekretara UN.
Njemačka oklijeva oko primirja
Nasuprot tome, njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok uoči sastanka je bila rezervisana. Na pitanje o tome, rekla je da je borba protiv terorizma, koji je donio toliko patnje ljudima u Gazi, „od suštinskog značaja“. „Istovremeno, mora se učiniti sve da se ublaži nevjerovatna patnja dva miliona ljudi u Gazi“, objasnila je političarka Zelenih, uz ocjenu da je riječ o kvadraturi kruga.
Prilično negativan stav imale su i letonska i češka strana. Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski doveo je u pitanje ideju da se primirje može primijeniti samo sa Hamasom. Takođe se, kaže, nada da niko ne zaboravlja pravo Izraela na samoodbranu. Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani bio je jasniji: „Ne možemo reći Izraelu da mu više nije dozvoljeno da se brani dok Hamas ispaljuje rakete na njegove gradove.“
Odluka o tome da li će EU pozvati na humanitarni prekid vatre, na humanitarno primirje ili na ništa od toga, sada je na šefovima država i vlada koji se sastaju u četvrtak (26. oktobar). Nacrt zaključaka predsjednika Savjeta EU Šarla Mišela sadrži odgovarajući pasus – barem za sada.
( Deutsche Welle )