Reprezentacija bez Mirka: Da li će maestro više istrčati pod Goricom?
Vučinić će 1. oktobra napuniti 34, i da nije imao povredu, koja ga je više od godinu odvojila od terena, njegova karijera bila bi u zalasku
Prvi put za deset godina, Mirko Vučinić nije na spisku reprezentacije Crne Gore, a da razlog nije povreda.
Među kandidatima za mečeve sa Kazahstanom i Rumunijom nema kapitena, simbola nacionalnog tima, strijelca prvog gola u istoriji naše selekcije, najtalentovanijeg crnogorskog fudbalera 21. vijeka…
Vučinić je bez kluba, a i bez ozbiljnog treninga, već duže vrijeme, nakon što je u novembru 2015. u dresu Al Džazire doživio tešku povredu koljena.
Njegov jedini kontakt sa fudbalom, od kada je završio proces oporavka, bila je reprezentacija.
Bio je dio tima, da bi mu pomogao, ali i da bi on dobio pomoć da pokuša da se vrati na teren, da karijeru završi kada on to bude želio.
Igrao je u junu 45 minuta protiv Irana, ušao u finišu meča sa Jermenijom, nagovijestio da još nije rekao posljednju riječ.
Od tada se, međutim, ništa nije promijenilo. Vučinić nije našao, ili nije ni tražio klub – pominjala se mogućnost da se vrati u Leće, odakle je krenuo njegov put ka zvijezdama, ka Romi i Juventusu, ali je priča trajala kratko…
Logično - nema ga među kandidatima za naredna dva kvalifikaciona meča.
Vučinić će 1. oktobra napuniti 34, i da nije imao povredu, koja ga je više od godinu odvojila od terena, njegova karijera bila bi u zalasku.
Logično je pitanje – da li više ikada istrčati na stadion pod Goricom?
Dok god je bio u nacionalnom timu, makar i na treninzima i klupi, trajala je nada. Sada…
U svakom slučaju, Mirko nije zaslužio da ode tiho, tako što ga neće biti na spisku, jer, jednostavno, nije bio takav igrač.
Zaslužio je vatromet, feštu, fudbalsku žurku na oproštaju, kad god odluči da je definitivno kraj, jer je bio takav igrač – neponovljiv, zabavljač, majstor, golgeter…
On je igrajući za reprezentaciju pravio feštu terenu, davao nadu da će Crna Gora uraditi velike stvari…
Sa njim u timu, snovi su makar izgledali realnije, a potajni ciljevi bili bliži.
A i da nije bilo tako – neka se svi koji prate fudbal zapitaju, koliko su boljih fudbalera od Vučinića gledali na stadionu pod Goricom, ili negdje drugo na nekom evropskom stadionu.
Zaslužio je Vučinić da se crnogorska publika makar još jednom pokloni fudbalskom maestru iz Nikšića…
( Aleksandar Radović )