Prošlost najveća prepreka budućnosti

Posle nedavnog terorističkog akta u manastiru Banjska na severu Kosova, Žarko Ristić, poverenik Narodnog pokreta Srbije za Kosovo, u ime te novoformirane političke partije Miroslava Aleksića poslao mi je tekst u čijem zaključku piše sledeće.

Citiram: „Moramo da prekinemo taj niz materijalizacije i unovčavanja višegodišnje patnje i života nas Srba na Kosovu i Metohiji. Poručio bih vojnim ekspertima, koji su za deset godina izgubili više vojnika u vojnim vežbama na teritoriji Centralne Srbije, nego što su izgubili u odbrani svoga naroda na Kosovu i Metohiji, da nas više tako ne brane, jer će i sudbina nas Srba na Kosovu i Metohiji biti identična sudbini Srba iz Srpske Krajine. S tim što je razlika i suštinska i formalna, jer Kosovo i Metohija je oduvek teritorija svih Srba i Srbije, centar srpskog identiteta, državnosti, kulture, istorije i budućnosti.“ (Kraj citata.)

Zapanjujuće je saznanje da je najnovija generacija srpskih političara toliko indoktrinirana nacionalizmom da ne može da napravi otklon od razarajuće ratne politike slobizma, šešeljizma i vučićizma, u čijoj osnovi je crkveni mit o nebeskom narodu i Kosovu kao nekakvoj Svetoj srpskoj zemlji.

Oni koji žele da smene kriminogenu vlast lažnih branilaca srpstva, ne bi smeli da se sa njima takmiče u tome ko je veći Srbin i ko više voli Kosovo. Isto tako, savremeni mladi političari, a Miroslav Aleksić pretenduje i ima kapacitete da to bude, ne bi smeli da brkaju plemensku istoriju srednjeg veka, sa nacionalnom istorijom Srba i svih naroda koji žive na ovim prostorima.

To nije i ne može biti put u budućnost iz prostog razloga što se time nastavlja crkveno-guslarski mit o Kosovu kao nekoj svetoj srpskoj zemlji, a to apsolutno nije tačno.

Jer kao što današnji Italijani i država Italija nemaju veze sa Rimskim carstvom pošto je čak 17 rimskih careva toga doba rođeno na današnjoj teritoriji Srbije, tako i današnja Srbija i Srbi nemaju veze sa Dušanovim carstvom, jer on nije bio car Srbije nego car srpskih, albanskih, grčkih i bugarskih plemena.

To se isto odnosi i na ostale Nemanjiće. Uostalom, seoba Srba pod patrijarsima Arsenijem III i IV Čarnojevićem, koji su sa nekoliko stotina hiljada pripadnika srpskih plemena u 17. veku napustili „Sveto“ Kosovo i prešli u Vojvodinu, dokaz je da Kosovo nije niti treba da bude sveta srpska zemlja.

Naprotiv, Vojvodina, koja do 1918. godine nikada nije bila u sastavu Srpske države treba da bude, ne naša sveta zemlja, već srpska „oda života“, što Vojvodina i jeste.

I pogledajmo već jednom u budućnost a ne osvrćimo se stalno na navodnu sjajnu srpsku prošlost, jer je ona laž. Zna li iko od prosečno obrazovanih Srba ko su projektanti i izvođači radova u gradnji manastira i crkava na Kosovu. Ne zna sigurno jer graditelji nisu bili Srbi već Grci i Vizantinci.

S druge strane svi znamo ko je i kako pravio zgradu Železničke stanice i Novi Beograd, ko su autori svetskih arhitektonskih poduhvata kao što su hale Beogradskog sajma, a niko od mladih političara i ne pokušava da spreči kriminogenu vlast koja te vrednosti uništava.

Uostalom, gospodo političari, svi vi koji iz Beograda proglašavate Kosovo svetom srpskom zemljom, znate li da je Singidunum stariji od Hrista tri veka a od Kosova više od hiljadu godina. Mogli biste dakle da proglasite Beograd svetim srpskim gradom i tako ga „sačuvate“ od svih prošlih i budućih bombardovanja.

Da li ste svesni da je Miloševićev režim ratovao za Kosovo? Ubijao je i proterivao Albance iz te bivše Južne srpske pokrajine, odbijajući sve mirovne sporazume zbog čega smo i bombardovani kao jedina evropska država posle Drugog svetskog rata.

Na kraju je Miloševićeva vlast potpisala kapitulaciju u Kumanovu i tako je Kosovo izopšteno iz političkog sistema Srbije. Čak i ako sve to zanemarimo, dovoljno je da pročitate šta je posle Balkanskih ratova o srpskoj upravi na Kosovu pisao svedok vremena i rodonačelnik socijaldemokratije u Srbiji Dimitrije Tucović i biće vam jasno zašto je Kosovo danas srpsko samo u preambuli oktroisanog Ustava salonskog Šešelja kako su nazivali Koštunicu doktora Vojislava.

U svakom slučaju, malo je zemalja u svetu kojima je kao u Srbiji prošlost najveća prepreka budućnosti.

(danas.rs)

( Milojko Pantić )