Varljiva zamrzavanja

Masakri koje je počinio Hamas kad je upao u Izrael i potonji uzvratni strahoviti udari po Gazi, u celom svetu su ledili krv u žilama. Pred tolikim iskaljivanjem nemilosrdnosti, prosto „moraš da se smrzneš“ - jedna je reakcija u ovom regionu, koji je i sam pregrmeo svakojake svoje i tuđe bezdušnosti.

Nikada nam, čini mi se, Bliski istok nije bio bliskiji nego sada. Ali ne samo zato što u njegovoj najnovijoj zlosrećnosti prepoznajemo sličnosti s ratnim zločinima počinjenim na ovim prostorima, sumanutostima u naporima da neke države nastanu a neke nestanu, s korišćenjem etničkih i verskih razlika kao oružja za masovno uništavanje, uz kolone bojovnika i zbegova.

Zbližava nas, naime, i strateška okolnost da su oba regiona simboli zamrznutih konflikata. U ukupnoj kompleksnosti tog stanja ni rata ni mira - kako se do njega dolazi, kroz njega prolazi i kako se iz njega (ne)izlazi.

Da se podsetimo u najkraćem i s izrazitim pojednostavljivanjima. SFRJ se raspala kad su prevagnuli i unutrašnji i spoljni interesi za njen nestanak, a do danas među nekim njenim delovima još opstaje visok stepen nepoverenja, pri čemu međunarodna zajednica status Kosova apsolutno a nefunkcionalnost BiH relativno, označava kao „zamrznuti konflikt“.

Iako je taj termin ušao u upotrebu prilikom rastakanja SSSR, Bliski istok ga je „zaslužio“ još 1948. Tada je, na delu teritorije dotadašnje britanske Palestine, nastala država Izrael koju su arapske zemlje doživele kao strano telo i odmah ratovima pokušale da odatle istisnu. A onda on, kao ratni pobednik nije dozvolio - suprotno rezoluciji UN - uporedno stvaranje države Palestine i internacionalni režim za Jerusalim, zadržavši pod okupacijom Gazu i Zapadnu obalu. Neposredno pre i između tri frontalna sukoba, a definitivno posle njih, istrajava kao zamrznuti konflikt.

Njihova fenomenologija je znatno raznovrsnija od usličnjavanja i specifičnosti zapadnog Balkana i Bliskog istoka. Svetski poredak je u neredu, konstatuje i Njujork tajms, a ta uneređenost je za poslednjih 18 meseci najžešće eksplodirala baš u tri zone zamrznutih konflikata, i pretvorila ih u ratna poprišta. „Slučaj“ Hamas-Izrael se nadovezao na stradanja Ukrajine u ruskoj agresiji i u Nagorno Karabahu, gde je vojska Azerbejdžana skršila otpor buntovnih Jermena i izazvala njihovo masovno iseljavanje u Jermeniju.

Sticaj te tri drame podstakao je slutnje da bi po „teoriji imitacije“ mogla da planu i druga „uspavana žarišta“ koja takođe mogu da istumbaju svet. U takve spada azijski četvorougao, s nuklearnim potencijalima: teritorijalni sporovi Indije s Pakistanom i Kinom, pretenzije Pekinga da pripoji Tajvan, uzajamne raketne pretnje Izraela i Irana, i severnokorejska igra živaca sa arsenalom atomskih bombi.

Korejsko poluostrvo se, pritom, ističe kao neka vrsta „čuda“. U vidu primirja, tamo zamrznuti konflikt traje od 1953. i napetost između dve Koreje ne prestaje, a ipak su obe dogurale do statusa sile - Južna kao ekonomska a Severna kao nuklearna. Stoga se njihov model mestimično preporučuje kao podesan za koegzistenciju nepomirljivosti.

Sva zamrzavanja su ipak varljiva i nestalna. Neuporedivo je bolje da se krize okončavaju trajnim mirovnim sporazumom i otvaranjem mogućnosti za svestranu saradnju. Kao posle Drugog svetskog i Hladnog rata u Evropi čija se Unija afirmisala kao najmirotvornija zajednica država. Čijem članstvu teže i zemlje koje su i dalje zamrznuti konflikti, kao što su Srbija, Gruzija, Moldavija, a i Ukrajina koja je sada poprište najvećeg rata u novijoj istoriji kontinenta.

Ukupna situacija u svetu je toliko pogoršana da on u celini poprilično liči na veliki zamrznuti konflikt, kao što je to, u suštini, bio i Hladni rat, a na čije repriziranje liče sadašnja nadgornjavanja zapadnih i istočnih stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Ta privilegovana petorka sebi praktično osporava statuse velikih sila, jer bi one trebalo da se dokazuju ne samo izostankom direktnog ratovanja među njima, već i akcijama u prilog globalnom miru, koga sada češće podrivaju nego što ga učvršćuju.

A mali učestalo slede neodgovornost velikih. Pošto se globalni poredak raspada, nacijama su nabrekle ambicije pa kao tigrovi vrebaju plen među njegovim ruševinama, ocenjuje kineski specijalista Dženg Jongnijan. Zamrznuti konflikti se pojavljuju i unutar država, pa bivši britanski premijer Gordon Braun, u članku u Forin polisi, navodi da se broj građanskih ratova u svetu povećao na 55, secesionističkih pokreta na oko 60, a fizičkih barijera među zemljama čak na 70.

Svet koji smo napravili, očigledno, prilično ne valja, čak ni za zdravlje planete, a Henri Kisindžer potpisuje tekst u Forin afers, gde se ukazuje i na opasnost, koju uz sva dobra, predstavlja razmah veštačke inteligencije. Poziva da se hitno preduzmu mere „pre nego što mašine počnu da ostvaruju svoje sopstvene ciljeve, a što neki stručnjaci predviđaju da će se dogoditi u sledećih pet godina“.

Ali, možda će bar ona uspeti da zaustavi pogubno delovanje izveštačene inteligencije čija je vladavina od celog sveta načinila zamrznuti konflikt. Koji povremeno raskravi ali tako što ga mahom dodatno raskrvavi.

A nama ostaje najvažnije da nam zemlja ne ostane zamrznuti konflikt niti da se on pogibeljno raskravi. Za to samo treba da primenimo ekološki princip usklađenosti sa okolinom. A koja je već u EU ili ka njoj hita - bezrezervno.

(novimagazin.rs)

https://novimagazin.rs/stav/306521-momcilo-pantelic-varljiva-zamrzavanja

( Momčilo Pantelić )