Crnogorski jezik ne priznaje više od trećine građana, crnogorski nacionalni identitet za većinu nezavisan od srpskog

Da crnogorski nacionalni identitet postoji nezavisan od srpskog smatra većina građana/ki Crne Gore, njih 72 odsto, dok je 22 odsto na suprotnoj poziciji. U Srbiji su stavovi oko tog pitanja podijeljeni - 38 odsto ne može da se odredi, 33 odsto smatra da postoji, a 29 odsto da ne postoji.

To je dio nalaza koji su dio projekta “Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima”, koji Centar za građansko obrazovanje (CGO) sprovodi u saradnji sa ADD, i uz podršku Ambasade Švajcarske. Stručnu podršku su pružili agencije Damar i HOW.

Kada je u pitanju crnogorski jezik, u Crnoj Gori ga priznaje 63.5 odsto, a ne priznaje 36.6 odsto građana/ki. Na drugoj strani, više od polovine (56 odsto) je onih u Srbiji koji ga ne priznaju, a svega nešto više od petine (28 odsto) onih koji ga priznaju.

Uticaj Srpske pravoslavne crkve na unutrašnjopolitičke prilike u Crnoj Gori prepoznaje 42.7 odsto građana/ki u Crnoj Gori, dok je obrnuta situacija kad je riječ o pogledu iz Srbije.

"Interesantno je i da skoro 30 odsto ispitanika/ca u Crnoj Gori nema stav o ovom pitanju, 28 odsto cijeni da takav uticaj ne postoji, a u Srbiji 1/5 je na poziciji da taj uticaj postoji, ok oko 1/5 nema stav", navode iz CGO-a.

Većina građana/ka Crne Gore smatra da je Petar II Petrović Njegoš dio crnogorske kulture, dok je to u Srbiji rijedak stav (četiri odsto).

Da je Njegoš dio i crnogorske i srpske kulture mišljenja je 65 odsto ispitanika u Srbiji, dok isto misli 36.3 odsto ispitanika u Crnoj Gori.

Njegoša kao isključivo dio srpske kulture prepoznaje 22 odsto ispitanika u Srbiji, odnosno 15.8 odsto u Crnoj Gori.

( B.H. )