Kako bi mogao da izgleda drugi predsjednički mandat Donalda Trampa
On je favorit za predsjedničku kandidaturu unutar Republikanske stranke, koja bi ga dovela u situaciju da ukrsti mačeve sa predsjednikom Džozefom Bajdenom, kandidatom Demokratske stranke, u novembru sljedeće godine
Donald Tramp je posvetio veći deo predsedničke kampanje osvrćući se na prošlost, osporavanjem poraza na izborima 2020. godine.
Ali iza kulisa, on i njegov tim sastavljaju plan vladavine, čvrsto rešeni da izbegnu greške iz 2016. godine.
Za one koji se pitaju šta Tramp namerava da uradi ako ga američki birači za 12 meseci vrate u Belu kuću, bivši predsednik to otvoreno pokazuje.
Može da se vidi u doziranim segmentima na internet stranici njegove kampanje, može da se čuje na mitinzima u njegovim govorima i u dokumentima ljudi koje je zadužio da rade na pripremama za njegov drugi mandat.
Oni taj plan zovu Agenda47 - što je referenca na to da će Tramp postati 47. američki predsednik ako pobedi.
On je favorit za predsedničku kandidaturu unutar Republikanske stranke, koja bi ga dovela u situaciju da ukrsti mačeve sa predsednikom Džozefom Bajdenom, kandidatom Demokratske stranke, u novembru sledeće godine.
- Da li bi Tramp mogao da završi u zatvoru i druga ključna pitanja
- Tramp je i dalje favorit republikanaca: „Uz njega sam do kraja, čak i ako ode u zatvor"
- Tramp optužen da je pokušao da poništi izbore 2020, on odgovara: „Propašće vam ovaj lov na veštice"
- Donald Tramp pritvorenik broj P01135809, ali je izašao na slobodu
Pre osam godina, kad je Donald Tramp pokrenuo, tada malo verovatnu, kandidaturu za pobedu u trci za ulazak u Belu kuću, učinio je to sa ograničenim budžetom i sklepanim timom političkih autsajdera i prilepaka.
Imao je slogan Učinimo Ameriku ponovo velikom.
Postavio je nekoliko nosećih stubova svoje politike, kao što je izgradnja graničnog zida i privremena zabrana ulaska muslimanima u SAD.
I imao je stav koji je bio antiestablišment i usmeren na smanjenje uticaja lobista.
Posle neočekivane pobede na izborima 2016, krenuo je da pretvara svoju neodređenu političku viziju u dela, ali sa polovičnim rezultatima.
Njegovu „zabranu muslimanima" sudovi su uporno obarali, pre nego što je konačno postala politika u razvodnjenom obliku.
Njegovo obećanje da će podići zid na granici sa Meksikom osujetile su sudske žalbe i demokrate u Kongresu.
Bio je to, po mišljenju ljudi iz Trampovih bliskih krugova, rezultat neuspeha u pripremama i neuspeha u izboru saradnika.
To su greške koje oni ne nameravaju da ponove ako pobede 2024. godine.
Svega nekoliko trenutaka nakon što je Tramp održao inauguracijski govor 20. januara 2017. godine, ušao je u Ovalnu sobu u 17:55 zajedno sa Markom Loterom koji je radio u njegovom timu za preuzimanje vlasti.
Na osnovu rasprave koja je usledila, Loter je brzo shvatio da administracija naprosto nije dovoljno opremljena da se izbori sa „preseljenjem vlade veličine Titanika", kaže on za BBC.
Ovaj put, on i drugi veterani Trampovog predsedničkog mandata vode računa da su bolje pripremljeni, kaže on, i izradili su plan.
„Evo ga scenario. Evo kako se to radi. A ovde su, najvažnije od svega, oblasti, mesta i položaji na kojima će liberalna demokratija pokušati da vas zaustavi."
Taj scenario je počeo sve više da se otkriva tokom ove godine.
Pojedina njegova obećanja graniče se sa fantastičnim.
Njegova aministracija će ulagati u leteće automobile i izgrađivati „gradove slobode" na praznom federalnom zemljištu, gde će Amerikanci moći da žive i rade bez napornih propisa.
Druga obećanja su kontroverzna, kao što je plan da okupi beskućnike i preseli ih u kampove sa šatorima ispred američkih gradove sve dok „njihovi problemi ne budu identifikovani".
Pojedina obećanja se direktno tiču kulturoloških ratova - on želi da se od nastavnika u državnim školama zahteva da „prihvate patriotske vrednosti".
On namerava i da pojača protekcionašku politiku, pozivajući na „univerzalnu osnovnu tarifu" na sav uvoz, koja može da se primeni na zemlje koje se posluju služeći se „nefer" trgovačkim praksama.
Što se tiče imigracije, Tramp želi da ponovo uvede politiku zadržavanja migranata bez dokumenata u Meksiku dok podnose zahtev za azil.
Zahteva i okončanje automatskog državljanstva za decu migranata bez dokumenata rođenih na američkom tlu.
- Bajden kritikovao Trampa, a sada on nastavlja gradnju zida prema Meksiku
- Odnos Evrope i Amerike: Sve teži slučaj transatlantske gorušice
Zarekao se da će ukinuti „stotine milijardi" dolara američke međunarodne pomoći i usput okončati rat u Ukrajini.
Prema medijskim izveštajima, on razmišlja o povlačenju SAD iz NATO, ili, u najmanju ruku, smanjenju američke saradnje u okviru transatlantskog odbrambenog saveza.
„Najveća pretnja zapadnoj civilizaciji danas nije Rusija", rekao je on u spotu iz marta.
„To smo, verovatno više nego bilo šta drugo, mi sami i neki od užasnih ljudi koji mrze Ameriku, a koji nas zastupaju."
Prema Loteru, glavno pitanje na Trampovom dnevnom redu za 2024. godinu biće energetika - povećanje snabdevanja da bi se smanjili računi za domaćinstva.
Po njegovom mišljenju, veće cene energenata su pokretačka snaga inflacije koja je mučila rane godine Bajdenovog predsedničkog mandata.
„Otvaranje slavina i slanje signala tržištima i energetskim kompanijama da smo ponovo otvoreni za poslovanje zapravo će početi da smanjuje cene energenata na duže staze."
Ove politike predstavljaju kulminaciju Trampovih pokušaja da preoblikuje Republikansku partiju po svom liku.
Odbačen je konzervativizam Džordža V. Buša, Džona Mekejna i Mita Romnija - predsedničkih kandidata ove stranke na četiri izbora pre Trampove pobede 2016. godine.
„Stranka je napredovala, to ne može drugačije da se kaže", kaže Brajan Lanca, republikanski strateg koji ima veze sa Trampovom kampanjom.
„Mi smo sada stranka tarifa. Ko je to mogao da predvidi?".
Nova Republikanska stanka, kaže Lanca, povezuje konzervativizam sa populizmom koji se dopada glasačima iz radničke klase, među kojima su manuelni radnici sa tradicionalnim vezama sa Demokratskom strankom.
Imigracija, trgovina i suzdržana spoljna politika koju podržava američka „snaga" sada su ključni delovi njene agende.
Mnogi od Trampovih predloga zahtevaju pomoć zakona usvojenih u Kongresu koji, u ovom trenutku, delimično kontrolišu demokrate kategorički suprotstavljene njegovim planovima.
Drugi, kao okončavanje državljanstva po pravu rođenja, verovatno krše američki Ustav i sasvim sigurno bi bili osporeni na sudovima.
Ima, međutim, nekih koji su u okviru njegovih ovlašćenja vrhovnog komandanta i mogu da se sprovedu ako on tako želi - i ako bude imao kadar lojalnih saradnika i vladinih zaposlenih koji bi to obavili.
A to je jedno parče slagalice kojim Tramp planira da se pozabavi već neko vreme.
U oktobru 2020. godine, neposredno pre nego što je izgubio na izborima, Tramp je izdao izvršno naređenje kojim je stvorio novu kategoriju državnog službenika.
Ovi položaji „Raspored F" bili su uloge viših kreatora politike koje su tradicionalno popunjavale vladine birokrate od karijere.
Prema Trampovom naređenju, njih sada mogu da otpuste i zamene predsednik i njegovo više političko osoblje.
To će praktično omogućiti predsedniku da se reši više hiljada vladinih službenika i da ih zameni lojalistima.
Džozef Bajden je brzo poništio to naređenje, ali Tramp obećava da će njegovo ponovno uvođenje biti jedan od prvih poteza njegovog novog predsedničkog mandata.
U njegovim spotovima iz izborne kampanje i u javnim govorima, on se hvali time šta će ta promena postići.
On će „pronaći i smeniti radikale, zelote i marksiste koji su se infiltrirali u federalno Ministarstvo prosvete", kaže on u spotu iz januara.
„Sprovešćemo ključne reforme tako da svakog zaposlenog iz izvršne grane vlasti može da otpusti predsednik Sjedinjenih Američkih Država", rekao je on na mitingu u Južnoj Karolini prošle godine.
„Duboka država mora biti i biće osujećena."
- Bajden objavio kandidaturu za predsednika: „Bitka za dušu Amerike još traje"
- Predsednički izbori u Americi: Kako se Bajden nada da će rešiti problem godina
- Bajden kritikovao Trampa, a sada on nastavlja gradnju zida prema Meksiku
- Bajden pao na bini, Bela kuća kaže da se „sapleo o vreću sa peskom"
Iza Trampove predizborne mašinerije stoji veliki broj organizacija sa zadatkom da osiguraju da se Trampova vizija ostvari.
Sa imenima kao što su Centar za obnovu Amerike i Institut za Ameriku na prvom mestu - gde radi Loter - ove grupe, uglavnom sačinjene od bivših viših Trampovih zvaničnika, izbacuju studije o planovima i dokumente koji mogu poslužiti kao obrazac za primenu politika koje je Tramp izložio u protekloj godini.
Institut za konzervativnu partnerstvo, koje navodi bivšeg Trampovog šefa protokola Marka Medouza kao „višeg partnera, regrutuje, obučava i pronalazi zaposlenje za konzervativce koji bi mogli da se pridruže budućoj republikanskoj predsedničkoj administraciji."
Oni su sastavili bazu podataka voljnih terenskih pešadinaca u sveobuhvatnoj reorijentaciji federalne birokratije koju Tramp želi da postigne.
To je razvoj događaja kog se neki od bivših Trampovih saradnika, koji su postali njegovi kritičari, najviše plaše.
„Ako Tramp bude bio izabran za drugi mandat, neće biti razumnih ljudi oko njega", kaže Kesidi Hačinson, koja je radila kao Medouzova viša savetnica i svedočila protiv Trampa na kongresnim saslušanjima povodom 6. januara prošle godine.
Za Trampove pristalice, međutim, voljniji tim nameštenika i saradnika značiće Trampov predsednički mandat koji je manje haotičan i efikasniji u sprovođenju politike.
Loter zamišlja da će Tramp uspeti da izloži svoje planove detaljno čim preuzme dužnost.
„Ovo je pedeset politika, ovo su 50 izvršnih naređenja, ovo su 1.500 radnih mesta koje planiram da popunim", zamišlja Loter da će Tramp reći.
„I evo ga moj zakonodavni paket - da povratim energetiku, da obezbedim granicu, da se izborim sa inflacijom."
Takav govor je razlog za nadu i optimizam među Trampovim lojalistima, ali detaljno izlaganje agende moglo bi da pripremi teren za napad demokrata.
„Mislim da postoji prilika da se Tramp i njegovi politički najamnici obelodane ne samo kao potpuno van dodira sa stvarnošću, već kao neko ko će uskratiti većini Amerikanaca njihovo pravom zagarantovano mesto u američkom društvu", kaže Kreg Varoga, demokratski politički konsultant i pomoćni instruktor na Američkom univerzitetu.
„A u nekim slučajevima - pravo na abortus, na primer - žele da kriminalizuju ono što mnogi ljudi smatraju razumnim slobodama."
Kaže i da bi uvek nestabilni Tramp mogao da se predomisli i odbaci predloge za politiku koju su njegovi savetnici pripremili.
Ali Lanca kaže da je to malo verovatno zato što ovaj tim dobro poznaje Trampa.
„Ovi ljudi će imati predsednikovo poverenje na osnovu samog prisustva u administraciji i imaće insajderske informacije o uticaju koji vrše", kaže on.
„Hoće li se plan vremenom menjati? Naravno. Planovi se uvek menjaju."
Što se tiče planova demokrata da napadnu Trampovu agendu, Lanca se ne brine.
On kaže da su kritičari govorili iste stvari o predlozima iz kampanje bivšeg predsednika iz 2016. godine.
„Uplašili su ljude i bili provokativni, ali ih je i dalje nateralo da obrate pažnju na suštinu njegove poruke", kaže on.
„Ono u čemu je Tramp zaista dobar je u razbijanju kalupa kako mislite da će biračko telo da reaguje na nešto kontroverzno."
Pogledajte video: Ljubavna afera Trampa i Stormi Danijels
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )