Kako je vođa eksadrile pobjegao nacistima: Grifitsovo tromjesečno putovanje, prepješačio 128 kilometara za tri noći

Grifits je bio dio 138. eskadrile RAF-a, čiji su avioni Halifaks bili prilagođeni da nose teret i ljude iza neprijateljskih linija

8868 pregleda4 komentar(a)
Vođa eskadrile Frenk Grifits jedini je preživio kada je oborena sedmočlana posada aviona, Foto: Adam Hart
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Vođa eskadrile Frenk Grifits pobegao je pre osamdeset godina iz Francuske koju su okupirali Italijani tokom Drugog svetskog rata.

Bio je jedini preživeli član posade aviona čiji je RAF bombarder oboren u avgustu 1943.

Njegovo bekstvo kulminiralo je tromesečnim putovanjem na kojem je prešao neke od najviših evropskih vrhova, prepešačivši 128 kilometara za tri noći.

Sada se njegov praunuk, Adam Hart, pešice vraća na njegovo sigurno i epsko putovanje.

Hart je sa ujakom krenuo da poseti mesta i „prekrasne porodice" na koje je i njegov pradeda naišao.

Ali čak i kao vrhunski sportista, Hart je izjavio da zbog fizičkog iskušenja još više poštuje pretka.

„Učestvovao sam na takmičenjima u Ajronmenu, ali ni na koji način nisam bio spreman za iscrpljujući napor koji je zahtevao uspone i spuštanja", rekao je 22-godišnjak iz Narberta, u Pembrokširu, okrugu na jugozapadu Velsa.

„A nismo čak ni pazili na naciste dok smo išli!"

„Potrudili smo se da se verno pridržavamo njegove rute i jako sam zadovoljan zbog toga, to nam je dalo razumevanje kroz šta je morao da prođe mnogo više nego što su mogle da urade bilo koje fotografije ili putovanje automobilom", rekao je Hart.

Grifits je bio deo 138. eskadrile RAF-a, čiji su avioni Halifaks bili prilagođeni da nose teret i ljude iza neprijateljskih linija.

Trebalo je da isporuče zalihe francuskim borcima otpora, kada je srećan hitac iz puške italijanskog vojnika probio njihov rezervoar za gorivo iznad grada Metea (Meythet).

Grifits je preživeo samo zato što je izbačen iz kokpita, a njegov pad zaustavile su telegrafske žice.

Sa slomljenom rukom, povređenim licima i teškim potresom mozga, jedva je bio pri svesti da otpuzi od vatrene stihije kada je avion eksplodirao.

Ali u čudesnom naletu sreće, pakao je dovoljno odvratio pažnju italijanskih trupa omogućišvi 14-godišnjem Francuzu da odveze Frenka na bicikli.

Francuska grupa otpora ga je prokrijumčarila u Švajcarsku i lečila od zadobijenih povreda.

Do oktobra 1943. bio je dovoljno oporavljen da pokuša da pobegne nazad u Britaniju.

Ali vetrovi sudbine su opet promenili pravac.

„Pošto Frenk nije zvanično ušao u zemlju, švajcarske vlasti su mu ponudile opciju da bude interniran u okviru Crvenog krsta, ili će zažmuriti i pustiti ga da rizikuje da ponovo uđe u okupiranu Francusku.

„Frenk je smatrao da mu je dužnost da pokuša da se vrati kući kako bi se ponovo pridružio ratnim naporima", ispričao je Hart.

On je rekao i da je njegov pradeda planirao da se ukrca na voz za severnu Francusku i odleti RAF-om Lisander, ali dok se vraćao u Anmas kod Liona, Gestapo je ušao, a grupa otpora koja ga je spasila je nestala.

„Sve je išlo po zlu, lutao je u mraku posle policijskog časa. Bio je primoran da proguta komad papira sa kodiranim uputstvima, kada ga je druga grupa otpora odvukla u kuću.

„Čak i da Gestapo nije mogao da uoči izgubljenog britanskog avijatičara, oni su svakako mogli", prepričava on.

Hodajući noću i spavajući u ambarima simpatičnih farmera tokom dana, ova grupa ga je prvobitno odvela obilaznim putem preko Tuluza i Perpinjana, a potom ga je sa dvojicom američkih vazduhoplovaca povela preko istočnog prolaza Pirineja.

'Uvek ponosni Velšanin'

Zbog opšte bezbednosti, nijedno ime nikada nije pitano niti dato.

Ipak, Grifits je jednom prekršio to pravilo na putovanju, poklonivši mladom sinu borca otpora sopstveni francusko-engleski rečnik, napisavši na naslovnoj strani: „Englez Grifits".

„Ne znam zašto je to uopšte uradio s obzirom na opasnost, ali posebno ne znam zašto je napisao „Englez", Frenk je uvek bio ponosni Velšanin", rekao je Hart.

Rekao je da mu je drago što je rizik preuzet, jer je porodica Sak na kraju uspela da dođe do Grifitsa preko RAF-a 1973. godine, a on je imao priliku da ih poseti.

„Pedeset godina kasnije, i 80 godina pošto što je Frenk prvi put upoznao porodicu Sak, i mi smo ih upoznali".

Harta su upoznali sa ženom rođenom 1943. godine, a koja je istih godina kao i Grifitsova ćerka.

Ona je imala imala šest nedelja kada ju je poslednji put video.

„Imam dve fotografije jednu pored druge, na kojima Frank drži obe bebe", rekao je.

„Kada su mi Sakovi pokazali Frenkov rečnik, u početku nisam mogao da razumem zašto se smeju. Onda su mi objasnili da je tinejdžer kome ga je Frenk poklonio prelistao stranice i podvukao sve nepristojne reči."

„Bilo je dirljivo videti kako je to i dalje jedno od njihovih najdragocenijih stvari."

Dečakova unuka je organizovala ručak i pozvala prijatelje i porodicu, a potom su paru prikazana sva mesta na kojima je Grifits bio sakrivan.

„Bio je to zaista emotivan dan", rekao je Hart.

Pošto se oprostio od Sakovih u Španiji, Grifitsa su nakratko uhapsili Španci pre nego što su mu dozvolili da se peške uputi do Gibraltara, gde je stigao na let kući.

Posle su ga povukli sa dužnosti na frontu, ali je ostao probni pilot u RAF-u do 1970-ih.

Umro je u Rutinu 1996. godine u 84. godini.

Pogledajte priču o Evi Kor, ženi koja je preživela Holokaust i oprostila nacistima

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk