Bijeg od ukrajinske mobilizacije u Ukrajini - preplivavanje opasnih rijeka ili lažna ljekarska izuzeća

Blizu 20.000 muškaraca pobeglo je iz Ukrajine od početka rata kako bi izbegli regrutaciju, otkrio je BBC

Neki su preplivali opasne reke da bi napustili zemlju, drugi su prelazili granicu pod okriljem noći.

Još 21.113 muškaraca pokušalo je da pobegne, ali su ih ukrajinske vlasti uhvatile, potvrdio je Kijev.

Posle početka ruske invazije februara 2021, većini muškaraca od 18 do 60 godina zabranjeno je da napuste Ukrajinu.

Međutim, podaci do kojih je došao BBC otkrivaju da svakodnevno desetine njih odlazi.

• Muškarci koji ne žele da se bore za Ukrajinu
• BBC u mrtvačnici u Donjecku: „Desetine ginu svakog dana“ - gubici Ukrajine rastu
• „Za tri meseca jednom sam videla dete": Zašto se Ukrajincima oduzimaju deca u zapadnoj Evropi

Razgovarali smo sa nekoliko muškaraca koji su pobegli da bi se pridružili porodici u inostranstvu, studirali ili našli posao.

„Šta bi trebalo da radim [u Ukrajini]?", kaže Jevgenij.

„Nisu svi vojnici i ratnici... ne morate da zatvorite celu zemlju zatvorenu. Ne možete da radite sve kao nekad u Sovjetskom Savezu."

Tražeći podatke o ilegalnim prelazima granice iz susednih Rumunije, Moldavije, Poljske, Mađarske i Slovačke, BBC je utvrdio da je 19.740 muškaraca ilegalno prešlo u ove zemlje između februara 2022. i 31. avgusta 2023. godine.

Iako nije poznato kako su ti ljudi pobegli, znamo koje metode je koristilo ostalih 21.113 koji su uhvaćeni u pokušaju.

Većina - 14.313 - pokušavalo je da pređe granici pešice ili da prepliva granične reke, a ostalih 6.800 se oslanjalo na lažno dobijenu zvaničnu dokumentaciju u kojoj se navode lažna izuzeća kao što su izmišljene bolesti, saopštile su ukrajinske vlasti.

Mobilizacija se ne odnosi na muškarce sa zdravstvenim problemima, kojima je potrebna stalna nega i na očeve troje ili više dece.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u avgustu je optužio medicinske vojne komisije za korupciju, tvrdeći da su njihove odluke rezultirale desetostrukim povećanjem izuzeća od regrutacije od februara 2022.

Rekao je da su smenjeni svi regionalni zvaničnici zaduženi za regrutaciju, a da su protiv više od 30 podnete krivične prijave.

Fedir Venislavski, saradnik predsednika, priznao je za BBC da je problem ozbiljan.

„Vlada shvata da ova nije izolovana pojava, već široko rasprostranjena. Ali, nažalost, naglasio bih da je korupcija veoma otporna", rekao je on.

Dodaje da vlasti čine „sve što je moguće da se broj slučajeva korupcije svede na minimum".

Venislavski je rekao da broj muškaraca koji su otišli ​​ili su pokušali da odu nema uticaja na ratne ciljeve.

„Uveren sam da je otpornost i spremnost Ukrajinaca da brane nezavisnost, suverenitet i slobodu 95-99 odsto", tvrdi Venislavski za BBC.

„Onih koji pokušavaju da izbegnu mobilizaciju je od jedan do pet odsto. Definitivno, to nije kritičan broj za odbranu Ukrajine", uveren je saradnik Zelenskog.

Kaže i da nema planova za radikalno povećanje broja onih koji ispunjavaju uslove za mobilizaciju.

• Priča ukrajinskog vojnika sa amputiranom nogom: „Sanjam o tome kako ću uskoro hodati, nije kraj“
• „Zavideo sam ljudima bez udova": Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem
• Ukrajinke na prvoj liniji fronta: Borba protiv Rusa, ali i seksizma u vlastitim redovima

Više od 40.000 muškaraca koji su pobegli ili pokušali da pobegnu mogao bi da predstavlja značajan deo muškaraca potrebnih Ukrajini da popuni jedinice.

Kijev od početka rata ne saopštava broj poginulih ili ranjenih vojnika.

Jevgenij Prigožin, sada pokojni šef ruske plaćeničke grupe Vagner, posle krvave bitke za Bahmut u Donbasu, rekao je da je samo u tom sukobu poginulo između 50.000 i 70.000 ukrajinskih vojnika, preneo je tada Rojters.

Ukrajina ne objavljuje ni podatke koliko je vojnika i rezervista trenutno u sastavu armije.

Novi ministar odbrane Rustem Umerov rekao je na forumu o evropskoj strategiji na Jalti u septembru da ima više od 800.000 ukrajinskih oružanih snaga.

Pojedina bekstva od regrutacije bila su dramatična.

Na jednom snimku se vidi kako muškarac pliva preko reke Dnjestar ka Moldaviji, a moldavski graničari ga pozivaju da pređe na sigurno.

Na drugom se vide potencijalno smrtonosni slučaj - tela muškaraca izvučena su na obalu, a pretpostavlja se da su se udavili pokušavajući da pređu reku Tisu između Ukrajine i Rumunije.

Ali Jevgenij, građevinski radnik iz Kijeva, koga smo sreli u moldavskom imigracionom centru, rekao je da je jednostavno prešao granicu te zemlje - najpopularnija ruta, pokazuju naši podaci.

Tada je relativno jednostavno za izbeglice iz rata da zatraže azil.

Jevgenij se osećao zarobljeno u Ukrajini, rekao nam je - mlađi muškarci i oni sa vojnim iskustvom prvi su pozvani na regrutaciju.

U međuvremenu mu je bilo teško da nađe dobro plaćen posao, „jer je sve podređeno ratu", a opet „struja, gorivo - sve je poskupelo".

Nakon što ga je procesuirala moldavska policija, on je podneo zahtev za azil, jer zakon te zemlje propisuje da to mora da se učini u roku od 24 sata od ulaska u zemlju kako bi izbegao krivični dosije.

• Skrivanje od Putinove mobilizacije u ledenim šumama ruske divljine
• Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
• Ukrajinski tinejdžer koji bi mogao da bude primoran da služi u ruskoj vojsci

U istom centru za azil i imigraciju sreli smo Erika, 26-godišnjeg muzičara iz Harkova, koji kaže da je ušao u Moldaviju prešavši niz ravnica otcepljenog Moldavskog regiona Pridnjestrovlja, a zatim preplivao reku.

Iako je moguće da se u Ukrajini nabave lažna izuzeća od regrutacije, Erikovo iskustvo sugeriše da je teže dobiti prava dokumenta od stvarnih bolesti.

Posle složene abdominalne operacije peritonitisa kada je bio mlađi, Erik kaže da mora da se pridržava posebne dijete koja ga sprečava da služi vojsku.

Ali kada je izbio rat, nastavlja on, pokazalo se kao nemoguće da dobijem lekarsku potvrdu o izuzeću od mobilizacije.

„Prebacuju odgovornost sa jednog resora na drugo: 'Idi ovamo, idi tamo'. Pola godine sa, pokušavao da dobijem potvrdu [da dokažem] da sam nesposoban, uprkos tome što sam imao sve nalaze.

„Na kraju mi je ponestalo strpljenja."

Erik je na kraju stigao u SAD, gde se pridružio supruzi i njihovoj četvorogodišnjoj ćerki.

Drugi muškarac, koga ćemo zvati Vlad, uspeo je da se domogne važećeg izuzeća, ali kaže da tada nije mogao da ubedi graničare da je ono pravo.

Kaže da je bio uzbuđen što je primljen na strani univerzitet i što je dobio studentsku dozvolu da napusti Ukrajinu, ali je ubrzo shvatio da to neće biti dovoljno.

„Mislio sam da nisam uspeo jer je taj granični prelaz 'zeznut'. Otišao sam na drugi, pa na još jedan... Graničari su mi se smejali u lice i poslali kući.

„Shvatio sam da je ovaj papir - ova 'dozvola' - graničarima ništa ne znači. Uopšte ih nije briga".

Vlad je potom napravio drugi potez - napustio je zemlju preplivavši reku Tisu u Rumuniju.

Prijatelj je pomogao Vladu da stigne do ukrajinske strane granice, ali drugi čovek, koga zovemo Danilo, kaže da je preko Telegrama koristio usluge nekoga ko je organizovao prelazak Tise.

Aplikacija za razmenu poruka je popularna platforma za krijumčare da bi se oglašavali i nudili usluge, utvrdio je BBC.

Reporter koji je u tajnosti radio za našu istragu, koga zovemo Andrej, mesec dana se dopisivao sa krijumčarima, predstavljajući se kao Ukrajinac koji želi da napusti zemlju.

Otkrio je najmanje šest Telegram grupa - sa članstvom od 100 do nekoliko hiljada ljudi.

On kaže da su nudili niz usluga, od dodavanja lažne dece njegovoj porodici, do najskuplje opcije - lekarskog uverenja o izuzeću, poznatog kao „bela karta" koja bi mu omogućila da ode i vrati se u Ukrajinu kad god poželi.

Rečeno mu je da će biti potrebno do nedelju dana da se napravi i da će ga koštati oko 4.300 dolara, a u cenu je uključeno mito službeniku koji je napravio kartu.

Venislavski, saradnik Zelenskog, rekao nam je da bi pretnju koju predstavlja lažna dokumentacija - i poteškoće u nekim slučajevima pribavljanja prave papirologije koju graničari shvataju ozbiljno - trebalo iskoreniti u narednih godinu-dve novim digitalizovanim sistemom.

Svi sa kojima smo razgovarali bili su uspešni u pokušajima da napuste zemlju, ali one koje ukrajinske vlasti uhvate rizikuju novčanu kaznu od 92 do 230 dolara i zatvorsku kaznu do osam godina.

Nije jasno da li će se oni koji pobegnu i odluče da se vrate u Ukrajinu u budućnosti takođe suočiti sa tom kaznom, ali Venislavski je rekao da ne veruje da bi to bilo u nacionalnom interesu.

Danilo kaže da Ukrajincima treba dozvoliti da sami donose odluke.

„Zato što i dalje verujem da svako bira svrhu svog života. Za neke je smisao u odbrani zemlje, za druge je to briga o porodici i samima sebi,

„Neko želi da stvara, razvija posao, doprinose privredi države.

„Verujem da, bez obzira na sve, meni mesto nije na bojnom polju".Nada se, kaže, da će ukrajinske vlasti ohrabriti one koji su otišli ​​da se vrate kada se rat završi, a ne da ih kazne.

„Bez ljudi, štaviše bez pametnih ljudi koji dobro zarađuju i pune budžet, država teško da može da postoji".

Kako se ratu sa Rusijom ne nazire kraj, nije jasno kada će to pitanje postati aktuelno.

Ali kako se sukob pretvara u iscrpljujući rat, Ukrajini su potrebni svi vojnici na koje može da računa.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )