Stare bipolarne kategorije nigdje ne vode

Dok lideri dve svetske supersile, Sjedinjenih Država i Kine, održavaju sastanak na vrhu u San Francisku, mnogi posmatrači okreću se ka prošlosti, ka velikim bipolarnim simplifikacijama. Novi hladni rat! Zapad naspram svih ostalih! Demokratija naspram autokratije! Udvarajmo se globalnom jugu! Veliki švajcarski istoričar Jakob Burkhart upozorio nas je da se klonimo terribles simplificateurs, strašnih simplifikatora. Početak mudrosti je shvatanje da sad živimo u svetu podeljenom između većeg broja velikih i srednjih sila koje se više ne svrstavaju jednostavno u dva tabora. Rezultati jedne ambiciozne runde globalnog anketiranja pomažu nam da razumemo novi svetski poredak. Vođena za Evropski savet za spoljne odnose i za istraživački projekat Oksfordskog univerziteta pod naslovom Evropa u svetu koji se menja (čiji sam jedan od rukovodilaca), ta anketa je drugo istraživanje o onom što ćemo kratko nazvati zemlje Citrusa: Kina, Indija, Turska, Rusija i Sjedinjene Države. Ove jeseni dodali smo im pet drugih velikih neevropskih zemalja - Saudijsku Arabiju, Indoneziju, Južnu Afriku, Brazil i Južnu Koreju - a pokrili smo i 11 evropskih zemalja.

Evo nekoliko nalaza koji vam neće dati da spavate. Više od polovine ispitanika u Kini, Saudijskoj Arabiji i Turskoj reklo je da su Sjedinjene Države u ratu s Rusijom. Nedvosmislena većina u tim zemljama - kao i u Indiji i Indoneziji - veruje da će Rusija dobiti rat s Ukrajinom u narednih pet godina. Više od polovine ispitanika u Kini, Saudijskoj Arabiji i Rusiji reklo je da će se Evropska unija verovatno raspasti u narednih 20 godina. Tako je mislilo i 45 odsto anketiranih u Turskoj (zvaničnom kandidatu za članstvo u Uniji koja se navodno raspada) i, što je prilično šokantno, trećina Evropljana koji su učestvovali u istraživanju. Zanimljivo je da postoji korelacija između uverenja da će se EU verovatno raspasti i uverenja da će Rusija verovatno pobediti u ratu s Ukrajinom. Kad se sve to uzme zajedno, postaje jasno u kojoj meri se u Ukrajini odlučuje o kredibilitetu Evrope i Sjedinjenih Država.

Naša anketa je završena pre izbijanja rata između Izraela i Hamasa, koji dalje pogoršava novi svetski poredak, ali smo ipak postavili pitanje koliko je verovatno da će Sjedinjene Države i Kina ući u direktan vojni sukob oko Tajvana u narednih pet godina. Pedeset dva odsto ispitanika u Kini i 39 odsto u Sjedinjenim Državama misle da je to verovatno. Takva proročanstva mogu biti od onih koja doprinose sopstvenom ispunjenju.

Još nešto će vam ometati miran san. Među zemljama koje još nemaju nuklearno oružje, 62 odsto ispitanika u Saudijskoj Arabiji, 56 odsto u Južnoj Koreji, 48 odsto u Turskoj i 41 odsto u Južnoj Africi voleli bi da njihova zemlja raspolaže takvim naoružanjem.

Ima dobrih vesti i za Zapad. Evropa i Sjedinjene Države ubedljivo su pobedile na konkursu za mis meke moći. Na pitanje gde biste voleli da živite ako ne u svojoj zemlji, velika većina ispitanika u Brazilu, Saudijskoj Arabiji, Južnoj Africi, Južnoj Koreji i Turskoj navela je Evropu ili Sjedinjene Države. Jedino u Južnoj Africi postotak onih koji su se izjasnili za Kinu prelazi 10 odsto - a gotovo niko ne želi da živi u Rusiji. Ali privlačnost Zapada ide i dalje. Sa izuzetkom Rusije, ljudi u većini tih zemalja radije se odlučuju za „Sjedinjene Države i njihove partnere“, a ne za „Kinu i njene partnere“, kako zbog ljudskih prava tako i zbog regulative interneta. Ispitanici kažu da Rusija nije deo Evrope „iz perspektive aktuelnih političkih vrednosti“, što znači da oni povezuju Evropu s određenim skupom političkih vrednosti.

Jasno se vidi da ih je razočarala evropska tvrda moć, dok ih američka impresionira. Kad je reč o trgovini, Kina je omiljeni partner, ali gotovo sve te zemlje više vole Sjedinjene Države nego Kinu u oblasti „bezbednosne saradnje“. Onda smo postavili jedno izazovnije pitanje: ako bi vaša zemlja bila prinuđena da bira između pripadnosti američkom ili kineskom bloku zemalja, šta biste više voleli? Sjedinjene Države ubedljivo su pobedile. Kad bi bilo stani-pani, građani Brazila, Indije, Saudijske Arabije, Južne Afrike, Južne Koreje i Turske odlučili bi se za blok sa Sjedinjenim Državama na čelu. U Indoneziji su stvari malo složenije, ali u ovoj kao i u mnogim drugim stvarima, jedini jasan izuzetak je Rusija.

Dakle, ostatak sveta više voli Zapad? Možda, ako je prinuđen da bira. Ali ono što zaista proizlazi iz dve runde anketiranja i drugih svedočanstava jeste da većina tih zemalja misli da može izabrati da ne izabere. Ispitanici bi hteli bliže ekonomske odnose s Kinom, bezbednosnu saradnju sa Sjedinjenim Državama, a istovremeno bi voleli da uživaju u svim divotama koje nudi meka moć Evrope. Svet s mnogo sila koje se nadmeću pruža im priliku da kombinuju. Multipolarni svet, u tom obliku, ne omogućuje multilateralizam pa čak ni nesvrstavanje kako je ono bilo shvaćeno u Hladnom ratu, već ono što je indijski lider Narendra Modi nazvao „višestruko svrstavanje“. Kao velika sila među drugim velikim silama, idete za sopstvenim nacionalnim interesima gde god da oni vode, svrstavate se s različitim partnerima u različitim oblastima. Ja i moji koautori Ivan Krastev i Mark Lenard opisujemo to kao svet à la carte, za razliku od starih utvrđenih menija Hladnog rata, kojima se američki predsednik Džo Bajden vraća svojim binarnim suprotstavljanjem demokratije i autokratije.

Mnogi ljudi su uživali u društvenoj igri Diplomatija (a zbog nje su prekinuta i neka prijateljstva), u kojoj igrači, svaki od njih predstavnik neke velike evropske sile na početku 20. veka, sklapaju sveta, večita savezništva - a onda izdajnički menjaju stranu i ostavljaju prijatelja u škripcu. Na početku 21. veka stvarna Diplomatija pokriva ceo svet - sad je to četvorodimenzionalna igra. Možete se udružiti sa Sjedinjenim Državama u sferi bezbednosti, a očijukati s Rusijom u sferi energije i s Kinom u ekonomskoj sferi. U igri nisu samo velike vanevropske sile. U njoj učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a mađarski predsednik Viktor Orban je najveći cinik na tabli.

Lekcija za Zapad nije da on treba da napusti svoje vrednosti, već da mora postati pametniji, da mora videti svet onakav kakav jeste, a ne kakav bi želeo. Da mora izbegavati sve te simplicističke binarne okvire i razvijati ciljane strategije za pojedinačne velike i srednje sile kao što su Indija, Južna Afrika ili Turska. Nikad nećete pobediti ako ne shvatite nova pravila igre.

(The Guardian; Peščanik.net; prevod: S. Miletić)

( Timothy Garton Ash )