COP28: Može li klimatski samit u naftnoj državi bilo šta da promijeni
Najvažniji klimatski sastanak na svijetu, koji počinje danas, održava se u Dubaiju, a domaćin su mu Ujedinjeni Arapski Emirati - jedan od deset najvećih naftnih proizvođača na svijetu
U naredne dve nedelje slušaćete mnogo o COP28.
Najvažniji klimatski sastanak na svetu, koji počinje danas, održava se u Dubaiju, a domaćin su mu Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) - jedan od deset najvećih naftnih proizvođača na svetu.
COP28 će biti najveće godišnje okupljanje svetskih lidera i još oko 70.000 prisutnih gostiju.
Održavanje klimatske konferencije u „petrodržavi" već je samo po sebi bilo dovoljno kontroverzno, ali BBC-jevi dokazi da je tim UAE planirao da iskoristi klimatske razgovore pred održavanje COP28 da bi sklapao naftne i gasne ugovore samo je pojačao zabrinutost.
- Klimatske promene: Šta je COP28 u Dubaiju i zašto je važan
- „UAE nisu planirali da iskoriste samit o klimatskim promenama za sklapanje naftnih ugovora"
- Ekson Mobil: Naftni gigant predvideo klimatske promene još sedamdesetih, tvrde naučnici
- Bil Gejts u borbi za smanjenje štetnih emisija od podrigivanja goveda
Može li, dakle, samit u jednoj od najbogatijih naftnih država na svetu da ostvari značajno dostignuće u borbi protiv klimatskih promena?
Aktivistkinja Greta Tunberg rekla je da su ovi klimatski samiti UN-a samo „bla bla bla" - što znači mnogo priče, malo delanja.
Ali da proces COP-a ne postoji svakako bismo želeli nešto slično njemu.
Zamislite na trenutak da ste vanzemaljac u poseti Zemlji.
Saznali ste da se planeta suočava sa potencijalnom katastrofom koju su izazvala dela ljudi koji žive na njoj.
Prvo što bi taj vanzemaljac rekao bilo bi: „Ljudi, pa vi morate da se sastanete i da se složite oko toga kako ćete to rešiti."
Ali ostvariti napredak je teško.
Možda ćete biti iznenađeni kad saznate da se svet kolektivno složio da smanji emisije gasa efekta staklene bašte koji izazivaju klimatske promene prvi put tek pre osam godina, na COP21 u Parizu.
Skoro 200 zemalja obavezalo se da zadrži rast globalne temperature „daleko ispod" 2 stepena Celzijusa i „uloži napor" da ga ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa - što je ključno za izbegavanje najopasnijih klimatskih posledica, prema naučnicima UN-a.
Taj Pariski sporazum iz 2015. godine bio je veliki korak napred i pokrenuo je „skoro jedinstvenu klimatsku akciju", tvrdi UN.
Sporazum je pomogao da se smanji nivo zagrevanja koji svet može da očekuje.
Ali svet još ne dela ni izbliza onom brzinom koja je potrebna da bi se ostvarili pariski ciljevi, potvrdio je skorašnji izveštaj UN-a.
Pokušaj rešavanja ovoga biće jedno od najvećih pitanja predstojeće konferencije.
Na samom vrhu agende je pokušaj da dođe do slaganja da obećanja o akciji koja daju vlade - poznata u žargonu UN-a kao „Nacionalno određeni doprinosi" ili NDC - postanu sveobuhvatniji.
Ideja je da obećanja moraju vremenom da postaju progresivno smelija - kao zupčanik da nepovratno povećavajući ambiciju.
Nada za COP28 je sporazum da se NDC-ovi prošire tako da obuhvate emisije iz svih ekonomskih aktivnosti, među kojima i prehrane i zemljoradnje, na primer.
Uložiće se takođe napor, a i to je na dugom štapu, da se zemlje pozovu na odgovornost za obećanja koja daju.
Trenutno Pariski sporazum ne može da natera zemlja da urade bilo šta - u procesu UN-a, sve akcije su dobrovoljne.
- Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
- Upozorenje naučnika: Velike šanse da će globalno zagrevanje preći granicu od 1,5 stepeni
- Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo - izveštaj UN
Drugo ključno pitanje biće gotovina.
Mnogo će se diskutovati o tome ko šta plaća.
Dobra vest je da su obnovljive tehnologije kao što su solarna i energija vetra postale mnogo jeftinije, a da je električna energija koju proizvode sada mnogo jeftinija od fosilnih goriva u mnogim slučajevima.
Jedan od ciljeva Ujedinjenih Arapskih Emirata je da navede čitav svet da pristane da utrostruči svetski kapacitet obnovljive energije do 2030. godine, na šta su već pristali SAD, Kina i druge zemlje članice G20.
Oni žele i pristanak na to da se udvostruči stopa poboljšanja energetske efikasnosti do 2030. godine.
Ove mere zahtevaju velika ulaganja unapred, čak i ako budu donela velike uštede na duže staze.
A pripremanje za - i borba protiv - posledica klimatskih promena za koje već znamo da nas čekaju koštaće bilione dolara.
- Klimatski samit: Hoće li bogate zemlje nadoknaditi štetu siromašnim
- Lideri zemalja pogođenih klimatskim promenama: Vreme je da se plate klimatski dugovi
- Istorijski klimatski dogovor: Osniva se fond za pomoć zemljama u razvoju
U središtu ovih rasprava je naglašena neravnopravnost koja deli svet.
Većina bogatih zemalja obogatila se upravo sagorevanjem fosilnih goriva.
Siromašnije zemlje tvrde da bogatije zemlje sada moraju da iskoriste deo tog novca da im pomognu da pređu na zelenu energiju kako bi se izborili sa klimatskim posledicama koje je stvorio bogati svet.
Davnašnje obećanje razvijenih zemalja da će izdvajati 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomagale zemljama u razvoju sa klimatskom akcijom - isprva obećano do 2020. godine - izgleda da se tek sada konačno ostvaruje.
Uz to, potražite dokaze da velike globalne institucije kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond popuštaju pred pritiskom da će promeniti kreditna pravila kako bi pomogle da lakše poteče novac.
Ali neće sve biti mirna plovidba.
Pogledajte video:
Veliki uspeh COP27 u Egiptu 2022. godine bio je sporazum da se stvori novi fond za „gubitak i štetu" kako bi se pomoglo najsiromašnijim zemljama da izađu na kraj sa posledicama klimatskih katastrofa.
Ali koje će zemlje, ako ih uopšte ima, staviti novac u taj fond?
Evropska unija je nagovestila da će odrešiti kesu, ali šta je sa SAD i drugim velikim ekonomijama?
Uzgred, Kina, Saudijska Arabija i Zalivske države se i dalje definišu kao zemlje u razvoju za potrebe COP-a, i stoga nisu u obavezi da uplaćuju u fondove kao što je ovaj - što je veliko seme razdora.
I, konačno, možemo da očekujemo povratak starog COP favorita - igre zvane „down ili out".
To je pitanje rečnika koji se koristi da bi se opisale dugoročne ambicije sveta za „neoslabljena" fosilna goriva - ugalj, naftu i gas koji se sagorevaju bez tehnologije za hvatanje njihovih emisija.
Drugim rečima, da li svet treba postepeno da smanji proizvodnju i upotrebu zagađujućih fosilnih goriva tokom određenog vremena (phase down) ili da odredi krajnji rok za obustavu (phase out) i kad bi on trebalo da bude?
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku" - koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
- Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
- Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
- Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
To je posebno prikladno pitanje ove godine, kad se konferencija održava u „petrodržavi" koja planira da poveća kapacitete proizvodnje nafte.
Predsednik COP28 Sultan Al Džaber želi postepeno smanjenje, ali mnoge zemlje, među kojima i članice EU, verovatno će tražiti potpuno obustavu.
Koliko god to šokantno zvučalo, svet se još nije obavezao ni na jedno od ta dva.
I to uprkos upozorenjima da se trenutno već proizvodi ili gradi mnogo više fosilnih goriva nego što može da se sagori ako svet želi da ograniči zagrevanje na rast od 1,5 stepeni Celzijusa.
I, zato, neka rasprava započne!
Dodatno izveštavanje: Mark Pojnting
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )