Izbori u Srbiji 2023: Kako ideologija utiče na birače
„Ideologija ne može nikad da nestane, jer je u suštini ljudskog kretanja da postavlja ideje"
Sve je politika.
Ovu rečenicu poslednjih godina često izgovaraju mnogi akteri na političkoj i društvenoj sceni Srbije, Evrope i sveta, ali gde je njena osnova - ideologija?
Ima li mesta za ideale i principe u današnjem političkom koloseumu u kojem se nadmeću pragmatične partije sličnih programa, neretko nevidljivih u praksi, posebno kada na red dođu izbori?
Iako deluje da su u sadašnjem ambijentu i vremenu ovi koncepti gotovo prevaziđeni, realnost je ipak drugačija.
„Ideologija ne može nikad da nestane, jer je u suštini ljudskog kretanja da postavlja ideje.
„Ona može samo da oslabi i postane dekadentna, ali je uvek u nekoj meri prisutna", govori Tanja Todorović, filozofkinja i asistentkinja na Filozofskog fakultetu u Novom Sadu, za BBC na srpskom.
Ona smatra da „ideologija nastavlja da bude srž svega" i kao takva, „utiče na izbore".
Pod pojmom ideologija se podrazumeva skup ideja, vrednosti i uverenja, poput političkih i ekonomskih, koje zastupa pojedinac ili grupa.
- Ko je ko na listama za izbore za Skupštinu Srbije
- Ko učestvuje na izborima za vlast u Beogradu
- Dve decenije od kraha DOS-a: Kako je nestao savez koji je srušio Miloševića, a šta je slično 20 godina kasnije
Politička ideologija je „ključno uverenje mnogih ljudi", smatra Endrju Džonson, vanredni profesor na američkom Teksas AiM Univerzitetu u Korpus Kristiju.
Pod velikim je uticajem vaspitanja, ali se učvršćuje u mladosti, uz mogućnost promene tokom života.
„To ostaje važno pitanje na izborima jer se političari jednosmerno mogu povezati sa velikim brojem stanovnika", ocenjuje Džonson za BBC na srpskom.
(N)i levo, (n)i desno
Tradicionalni politički rečnik razlikuje dva termina - levicu i desnicu.
„Ta dimenzija je alat za razumevanje političkog ponašanja jer složene političke pozicije razbija u upotrebljiviji i razumljiviji sistem koji se može primeniti na pojedinca, političku partiju, vladu ili organizacije", objašnjava Džonson.
Iako kritikovana, podela na levo i desno se i danas naširoko koristi.
Ova klasična podela na političkom spektru potiče s kraja 18. veka, iz Francuske revolucije kojom je, između ostalog, ukinuta apsolutistička monarhija i proglašena republika i odnosila se na raspored sedenja u parlamentu.
Gledajući iz pravca govornika, desno je bila aristokratija koja je podržavala kraljevske interese i crkvu, a levo narod sklon republici, sekularizmu i građanskim slobodama.
Razvojem i širenjem kapitalizma u veku koji je usledio, razlike su produbljivane, da bi tokom istorije došlo do pomeranja na osi i novog definisanja pojmova.
„U prošlosti su pojmovi levica i desnica imali ekonomsko, dok danas imaju socio-kulturno značenje", objašnjava Pedro Rijera Sagrera, vanredni profesor političkih nauka na madridskom Univerzitetu Karlos Treći, za BBC na srpskom
I kao takvi, dodaje, ovi pojmovi su danas su relevantni, posebno kada se govori o pitanjima gej brakova, prava na abortus, migrantima i zaštiti životne sredine.
Današnje partije, pokreti i pojedinci na desnoj strani političkog spektra zalažu se za konzervativne vrednosti, nacionalne i državne interese, dok levica zagovara bolji položaj radnika, socijalnu zaštitu, prava i slobode manjina.
Takođe, desničari mahom zagovaraju neoliberalni kapitalizam kao ekonomski model, dok levičari teže ekonomskim reformama, ravnomernijoj raspodeli profita i jednakosti, i uglavnom se protive ili su kritični prema kapitalizmu.
Levici tradicionalno pripadaju ideologije komunizma, socijalizma i anarhizma, dok se za desnicu vezuju konzervativizam, nacionalizam, pa i fašizam.
U savremenoj političkoj teoriji izdvaja se i termin - centar, kome, na umerenim levim ili desnim pozicijama, pripadaju socijaldemokrate, demohrišćani, liberali i drugi.
„Stranke su u prošlosti težile političkom centru jer su smatrale da je to efikasan način za pobedu na izborima, a sada često idu u ekstrem jer se promenila njihova percepcija o najefikasnijem načinu za osvajanje najviše glasova", objašnjava Rijera Sagrera.
Srbiji je, kao bivšoj komunističkoj zemlji i relativno novoj demokratiji, verovatno zato manje važna levo-desna ideologija, ocenjuje profesor.
Ima li ideologije na izborima u Srbiji, ali i svetu
„Vladajuća ideologija, koja se u dobrom delu sveta ne dovodi u pitanje" prisutna je danas na izborima u liberalnoj demokratiji, društveno-političkom uređenju većine evropskih zemalja, kao i Srbije, smatra istoričar Pavle Antonijević.
To je „ideologija kapitalizma - slobodnog tržišta", sa predstavničkom formom demokratije, odnosno „političkim elitama koje se međusobno nadmeću u političkom procesu".
„Pošto je većina stranaka deo vladajuće ideologije, čitav izborni proces se svodi na međusobno nadmetanje političkih oligarhija (elita) za osvajanje vlasti.
„U tom smislu, ideologija ne utiče na to koja će oligarhija biti pobednička", govori Antonijević za BBC na srpskom.
Među njima „postoje razlike po određenim pitanjima svakodnevne politike", ali su im zajedničke „osnove društveno-političkog i ekonomskog poretka".
„U slučaju Srbije, postoje sporenja oko pitanja Kosova ili uvođenja sankcija Rusiji, ali to samo zamagljuje suštinu stvari i koristi političkim elitama u međusobnom prepucavanju i demagogiji", ocenjuje Antonijević, istraživač-pripravnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.
Problem današnje ideologije, smatra Tanja Todorović, leži u tome što se formira u „specifičnoj strukturi globalnog poretka".
Tako države istovremeno teže međunarodnoj saradnji i povezivanju, u slučaju Srbije i evrointegracijama, koje je uvek praćeno ekonomskim „tektonskim uticajima", kao i očuvanju tradicije, kulture i identiteta nacije.
„Većina ideologija pozicije centra pokušava da odgovori na oba suprotstavljena zahteva i da u sopstvenoj sivoj zoni privuče što više glasača različitih pozicija", objašnjava filozofkinja.
Dodaje da „neke stranke, dok su bile radikalne, nisu mogle doći na vlast" ali su, pomerivši se ka centru „došle u poziciju da budu na tronu".
„To znači da ideologija uvek makar delimično određuje izborne rezultate", tvrdi Todorović.
Sociolog Damir Zejnulahović smatra da „izbori sami po sebi već predstavljaju ideološku praksu".
„Mi glasanjem na izborima potvrđujemo ideološku zamisao, uopšte ne postavljajući pitanje da li možda postoji bolji, ili makar drugačiji, način da se naše društvo politički organizuje", govori istraživač-pripravnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za BBC na srpskom.
On kaže da stranke moraju da se pozicioniraju ideološki kako bi bile „prepoznatljive", a građani u njima videli „nešto sa čime se slažu i što mogu da podrže".
Zato se primedbe na račun vlasti „liberalna opozicija" zasnivaju na „kritici korupcije, nesposobnosti i neprimerenog ponašanja vladajućeg režima", što „jasno rezonuje sa građanima iz srednje klase, stručnjacima".
„Materijalni interes tih građana direktno zavisi od nabrojanih problema, jer politička podobnost postaje kriterijum za napredovanje na bolje plaćene poslove.
„To je, naravno samo jedan od razloga, zašto liberalna opozicija sebe ideološki pozicionira kao proevropsku, smatrajući da bi vladavina prava kao jedna od tekovina EU uspela da reši problem korupcije", objašnjava sociolog.
Proevropsku opoziciju na izborima 17. decembra predstavlja koalicija „Srbija protiv nasilja" koju čine više partija i pokreta.
Ideološka pozicija vladajuće Srpske napredne strane (SNS) je nešto drugačija, ali takođe u skladu sa „neoliberalizmom".
„Upravljanje državom omogućava SNS-u da se ideološki predstavi kao jedini zaštitnik najugroženijih građana, kao garant socijalne zaštite, iako ih je on i doveo u tu poziciju", kaže Zejnulahović.
- Partijski sukobi bez epiloga: Zašto se SNS nijednom nije pocepao, a DS jeste
- Zašto je neobično da vlast i opozicija u Srbiji razgovaraju
- Mogu li građanski pokreti da zamene opozicione stranke u Srbiji
Ideološki potresi
Tradicionalnu političku podelu na levo i desno „poremetio je nestanak antikapitalističkih partija" posle raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih, smatra Zejnulahović.
„Iz tog razloga smo primorani da liberalne partije, koje su nekada u Evropi bile na desnom delu političkog spektra ili u centru, nazivati levičarskim".
Ipak, konstantan rast francuske levice i najava formiranja nove nemačke partije takvog opredeljenja može dovesti do povratka izvornih ideja.
Levičarska koalicija „Nova ekološka i socijalna narodna unija" (Nupes), predvođena Žan-Lik Melanšonom, liderom Nepokorene Francuske, na parlamentarnim izborima 2022. osvojila je 141 mandat, oko 100 manje od vladajuće na čijem je čelu bila centristička stranka Renesansa francuskog predsednika Emanuela Makrona.
U Nemačkoj je na pomolu osnivanje nove krajnje levičarske partije Sare Vagenkneht, poslanice u parlamentu i doskorašnje članice Levice, čiji program mediji opisuju kao „konzervativni socijalizam".
Prema istraživanju lista Bild, partiju u nastajanju radikalne političarke koja se protivi naoružavanju Ukrajine, kritikuje NATO bombardovanje Jugoslavije i stranačke kolege da su zaboravili na obične radnike, podržava 12 odsto građana.
„Srbija je poprilično daleko od formiranja takve stranke, iako je bilo pokušaja njenog osnivanja.
„Međutim, kako se kriza kapitalizma produbljuje, klasne razlike rastu, a sa njima i nezadovoljstvo građana, veća diferencijacija ideologija i političkih stranaka može biti očekivana", smatra Zejnulahović.
Desna ideologija u Srbiji i Evropi
Zapaženi rezultati desničarskih stranaka na poslednjim parlamentarnim izborima, oživeli su priču o ideologiji u Srbiji.
U skupštinu je posle izbora u aprilu 2022. ušlo više od 30 poslanika desno orijentisanih stranaka, poput Zavetnika i Dveri.
Tanja Todorović smatra da su na takvu „predizbornu i izbornu sliku Srbije" uticale pretnje „Trećim svetskim ratom" i ruska invazija na Ukrajinu.
„Strah uvek rezultira povlačenjem u sebe, jačanjem dogmatskih i reakcionih sila. To se i nama dogodilo", objašnjava.
Zejnulahović kaže da je kriza na Kosovu „očigledno ohrabrila desničarske stranke da zauzmu jasnije ideološke pozicije, iako ni one same nemaju jasnu strategiju rešavanja tog problema".
I upravo su, smatra sociolog, partije desnice „po pitanju praćenja trendova" pokazale najviše „sluha za promene u svetu".
Kao primer navodi Dveri koje vešto, ali sa „minimalnim uspehom, usvajaju ideološke postavke drugih desničarskih stranaka u Evropi i Americi", poput protivljenja migracijama, rodnim pitanjima i restriktivnim merama u borbi protiv korona virusa.
Iako je bilo najava o udruženom pojavljivanju, desne partije na ovogodišnje izbore izlaze u više kolona ili samostalno.
Renesansni povratak desnice odvija se širom Evrope.
Ekstremistička stranka Nacionalno okupljanje osvojila je 89 od 577 mandata u francuskom parlamentu, dok je njihova liderka Marin Le Pen izgubila od Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora u aprilu 2023.
Treća ekonomija u Evropskoj uniji, Italija, dobila je 2022. predsednicu Đorđu Meloni, sa neofašističkim korenima, dok ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AFD) beleži sve veću podršku u toj zemlji.
Najsvežiji primer političkog uspona i uspeha ekstremne desnice beleži Holandija gde je na skorašnjim izborima pobedila Partija slobode (PVV) Gerta Vildersa koja bi prema anketama trebalo da osvoji 37 mandata.
U Španiji je, pak, rast popularnosti kontroverzne nacionalističke partija Voks zaustavljen u julu 2023. na izborima kada je dobila 600.000 glasova manje nego 2019.
Američka podela
U izbornom dvoboju u Sjedinjenim Američkim Državama učestvuju Demokratska stranka, koja mahom privlači glasače liberalnih shvatanja, i konzervativnija Republikanska stranka.
Endrju Džonson kaže da u Americi mnogi političari apeluju na sopstvenu bazu birača, što često doprinosi većoj polarizaciji, koja je naročito porasla u poslednjoj deceniji.
„Mnogi republikanci žele da budu među najkonzervativnijim ili konzervativniji od vlastitih protivnika, kao što vidimo na njihovim unutarstranačkim izborima", objašnjava profesor.
O izborima odlučuje relativno mali broj glasača s obzirom na postojeći izborni sistem i snažno identifikovanje dela biračkog tela sa jednom ili drugom političkom strankom.
„U odnosu na parlamentarne sisteme sa više političkih stranaka, postojanje samo dve velike partije koje su konkurentne na izborima znači da je polarizacija izraženija u SAD."
- Zašto u Španiji opada podrška krajnjoj desnici, a raste u Evropi
- Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
- Antiislamski populista Gert Vilder pobedio na izborima u Holandiji
- Đorđa Meloni: Ko je ultradesničarska liderka koja vlada Italijom
Uticaj ideologije na birače
Džonson smatra da je stav birača po mnogim pitanjima i dalje je definisan njihovom političkom ideologijom.
„Većina ljudi mora da se osloni na političke partije formirane oko neke ideologije, kao na sredstvo za obradu informacija potrebnih za odluku kako glasati", objašnjava.
Kao primer navodi Bregzit, referendum o povlačenju Velike Britanije iz Evropske unije, gde su „mnogi birači vlastite odluke donosili na osnovu naznaka lidera partija sa kojima se identifikuju".
Džonson kaže da niz vanrednih izbora održanih poslednjih godina u Srbiji ukazuje da se oni mahom organizuju usled nekih događaja, a ne po redovnim vremenskim intervalima, kao u brojnim državama.
„Tako će mnogi glasači izaći na izbore sa malim brojem važnih pitanja na pameti i, skoro uvek, sa istim onim koja su dovela do odluke vlade da održi vanredne izbore", ocenjuje.
Pavle Antonijević smatra da ideologija malo utiče na opredeljenje birača.
„Veći uticaj igraju svakodnevne, populističke teme, poput pitanja Kosova ili zabrane rijaliti programa.
„Vladajuća oligarhija prednjači usled zloupotrebe javnih resursa, korišćenja državnih funkcija za stranačku kampanju, ali i potpunom medijskom kontrolom", ocenjuje istoričar.
Umesto „stvarne, ideološke alternative", dodaje, građanima se nude druge „političke elite".
U Srbiji se danas „sistemski kroz medije" radi na obesmišljavanju politike i ideologije, ocenjuje Tanja Todorović.
„Brišući sve razlike među pozicijama, brišemo mogućnost političkog života, prepuštamo se vođstvu jedne dominantne stranke ili postajemo apatični - zbog toga imamo veliki procenat ljudi koji ne žele da glasaju."
Kaže da kada se „odbiju oni koji ne žele da učestvuju u političkom životu i oni korumpirani interesom - ostaje malo prostora za izvornu ideologiju" - ali je ipak ima.
„Deo ljudi opredeljuje vlastiti glas u skladu sa određenim aksiološkim (vrednosnim) koordinatama, i sama ideologija delimično formira našu političku sliku danas", zaključuje Todorović.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )