BBC istraživanje pokazuje da otrovni gas ugrožava milione na Bliskom istoku
UAE su prije 20 godina zabranili spaljivanje gasa na baklji, ali satelitski snimci pokazuju da se ono i dalje obavlja uprkos mogućim posljedicama po zdravlje stanovnika Emirata i susjednih zemalja
Otrovne zagađujuće materije koje se oslobađaju tokom spaljivanja gasa prilikom bušenja nafte ugrožavaju više miliona ljudi nego što se prethodno strahovalo, pokazuje BBC istraživanje.
Spaljivanje viška gasa koji nastaje tokom bušenja nafte, vrši se svuda u Persijskom zalivu, pa i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), koji su domaćin Konferencije Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama COP28.
Novo istraživanje ukazuje da se zagađenje širi stotinama kilometara i pogoršava kvalitet vazduha u čitavom regionu.
Istraživanje je objavljeno uoči samita o klimatskim promenama koje je počelo 30. novembra u UAE.
UAE su pre 20 godina zabranili spaljivanje gasa na baklji, ali satelitski snimci pokazuju da se ono i dalje obavlja uprkos mogućim posledicama po zdravlje stanovnika Emirata i susednih zemalja.
Analiza BBC-ja na arapskom pokazuje da se gasovi sada šire stotinama kilometara iznad čitavog regiona.
Studija je analizirala i zagađenja iz bušotina u Iraku, Iranu i Kuvajtu.
Sve zemlje obuhvaćene studijom su ili odbile da komentarišu ili uopšte nisu odgovorile.
- Klimatske promene: Šta je COP28 u Dubaiju i zašto je važan
- Može li klimatski samit u naftnoj državi bilo šta da promeni
- „UAE nisu planirali da iskoriste samit o klimatskim promenama za sklapanje naftnih ugovora"
- Zašto su cene nafte visoke i kako su povezane sa sukobom na Bliskom istoku
Naftne kompanije koje su odgovorne ili su delimično odgovorne za nalazišta gde se gas spaljivao na baklji, među kojima su Britiš petroleum (British Petroleum) i Šel (Shell), rekle su da rade na smanjenju količine gasa koji se spaljuje na taj način.
BBC njuz je 27. novembra objavio procurela dokumenta, koja ukazuju da UAE planiraju da iskoriste ulogu domaćina konferencije UN o klimi za sklapanje ugovora o nafti i gasu.
Dejvid R. Bojd, specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava i životnu sredinu, opisao je otkrića BBC-ja kao „veoma unzemiravajuća".
„Velike naftne kompanije i države Bliskog istoka krše ljudska prava miliona ljudi, jer ne preduzimaju mere protiv zagađenja vazduha od fosilnih goriva.
„Uprkos ogromnoj ljudskoj patnji, velike naftne kompanije i zemlje koje su veliki proizvođači nafte nastavljaju da rade ne plaćajući ikakve kazne i bez ikakve odgovornosti".
Iako gas ne mora da se spaljuje, jer može da se prikuplja i iskoristi za proizvodnju električne energije ili za grejanje domova, spaljivanje se i dalje obavlja širom sveta.
Među zagađivačima koji se oslobađaju tokom spaljivanja gasa su suspendovane čestice PM2.5, ozon, azot-dioksid, i benzo(a)piren.
Međunarodni stručnjaci i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) povezuju velike koncentracije ovih zagađivača ili stalnu izloženost njima sa moždanim udarima, rakom, astmom, i srčanim oboljenjima.
Na svetskom nivou, spaljivanje gasa je takođe glavni izvor gasova sa efektom staklene bašte - ugljen-dioksida i metana koji zagrevaju planetu.
Pre dve decenije, državna naftna kompanija UAE Adnoc, kojom rukovodi predsednik ovogodišnjeg samita o klimi COP28, sultan Al-Džaber, se obavezala da će obustaviti „rutinsko spaljivanje gasa".
Ipak, BBC-jeva procena satelitskih snimaka pokazuje da se spaljivanje vrši svakodnevno na priobalnim platformama.
UAE su jedan od najvećih dobavljača nafte za tržište Ujedinjenog Kraljevstva.
Terensko merenje zagađenje vazduha od spaljivanja gasa, koje bi dalo pouzdane podatke, izuzetno je izazovno i zato su podaci oskudni.
Zna se da se tokom svakog spaljivanja gasa ispušta određena količina štetnih materija.
Da bi dobili ukupni nivo zagađenja, stručnjaci za životnu sredinu, u saradnji sa BBC-jem na arapskom, podatak o količini ispuštenih štetnih materija kombinovali su sa količinom spaljenog gasa na baklji koju objavljuje Svetska banka.
Zatim su simulacijom trenutnih vremenskih uslova procenili kretanje gasova iznad čitavog regiona.
Model je pokazao da su, na primer, tri nalazišta u priobalju UAE-a doprinela zagađenju vazduha u Dubaiju i Abu Dabiju, koji su stotine kilometara daleko.
Studije su ustanovile da su deca koja su izložena povišenim koncentracijama suspendovanih čestica PM2.5 sklonija astmi i otežanom disanju nego ona koja nisu.
Respiratorne bolesti su među vodećim uzrocima smrti u ovom regionu, a UAE imaju jednu od najvećih stopa oboljenja od astme u svetu.
- Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
- Zašto se gradi naftovod između Srbije i Mađarske
- Prevoz i proizvodnja opasnih materija u Srbiji: Četiri crne tačke
Zagađenje iz Iraka
Analiza BBC-ja ukazuje da deo zagađenja koje stvaraju ljudi u Kuvajtu dolazi od spaljivanja gasa udaljenog 140 kilometara, u Iraku.
Prema podacima Svetske banke, blizu 18 milijardi kubnih metara gasa se godišnje spali u Iraku, koji zauzima drugo mesto u svetu, iza Rusije.
Ta količina gasa bi godišnje mogla da napaja skoro 20 miliona domova u Evropi.
Najveći pojedinačni izvor spaljivanja gasa na baklji u svetu je ogromno naftno polje u Iraku, Rumaila, kojim upravljaju Britiš petroleum i PetroKina (Petrochina).
Nalazi se u južnom delu Iraka, oko 30 kilometara od granice sa Kuvajtom.
Istraživanje BBC-ja ukazuje da je koncentracija benzo(a)pirena, jednog od zagađivača koji izaziva rak, u Kuvajtu bila deset puta veća od one koja je dozvoljena u Evropi.
U selima u blizini baklji u Iraku, koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 bila je ekstremno visoka, i u pojedinim satima dostizala je vrhunac od 100 mikrograma po kubnom metru.
SZO smatra da je bezbedna koncentracija pet mikrograma po kubnom metru.
Čak i u 100 kilometara udaljenom glavnom gradu Kuvajta, Kuvajtu, koncentracija je iznosila između pet i deset mikrograma po kubnom metru.
Pogledajte video: „Rak je kao grip" za decu koja žive u blizini naftnih polja u Iraku, pokazala BBC istraga
Prljav vazduh u delovima Persijskog zaliva često se pripisuje peščanim olujama koje su ovde uobičajena pojava, ali je Barak al-Ahmad, naučni saradnik u Školi javnog zdravlja T. H. Čan Univerziteta Harvarda, ustanovio da one nisu nužno uzrok.
Da bi otkrili poreklo zagađenja, on i njegov tim su dve godine analizirali kvalitet vazduha i pesak u Kuvajtu.
„Zapravo smo utvrdili da samo 40 odsto zagađenja potiče iz pustinje.
„Četrdeset dva odsto dolazi iz izvora kao što su elektrane, naftna industrija i sve druge industrije u Kuvajtu i izvan Kuvajta."
Prema studiji koju je izradio njegov tim, preostali procenat zagađenja potiče od gustog saobraćaja u zemlji.
„To je zagađenje koje stvaraju ljudi i koje možemo da regulišemo, smanjimo i zapravo uklonimo", rekao je za BBC.
Ahmad kaže da suspendovane čestice PM2.5 ulaze u krvotok onih koji ih udišu i brzo mogu da dospeju u njihove organe.
„Vaše bubrege, vaš mozak, vaše srce, svuda. To može da uzrokuje akutni napad astme.
A u određenom trenutnu, može da postane veoma opasno po život", rekao je on.
Abdulrahman Alameri, tridesetdevetogodišnji inženjer, živi sa porodicom u prestonici Kuvajtu i njegova dva sina pate od astme.
Naročito njegov šestogodišnji sin Jasem, koji je mnogo puta zbog tog problema bio u bolnici.
Rekao je BBC-ju: „Prvi put kada je [Jasem] dobio napad astme, nije mogao da diše. Poplaveo je".
Akšaja Bagavatula, vanredna profesorka epidemiologije na Državnom univerzitetu Severne Dakote, koja nije radila na studiji BBC-ja, pregledala je nalaze našeg istraživanja.
„Ova preliminarna studija zasnovana na modeliranju naglašava potencijalno značajne uticaje spaljivanja gasa na kvalitet vazduha u Persijskom zalivu, ali je potrebno obaviti dodatna merenja i analize da bi se sveobuhvatno izmerila opterećenja društva bolešću."
Struktura vlasništva na naftnim poljima u Iraku i Kuvajtu je složena i dozvoljava međunarodnim naftnim kompanijama koje na njima rade, kao što su Eni, Lukoil i Britiš petroleum, da ne prijave sve emisije koje uzrokuju.
Britiš petroleum je veliki igrač u regionu.
Glavni je izvođač na naftnom polju Rumaili, kao i za Kuvajtsku naftnu kompaniju koja je odgovorna za 82 odsto ukupne količine gasa koji se u zemlji spaljuje na baklji.
Britiš petroleum je prošle godine prijavo dobit od 53 miliona funti od poslovanja u Kuvajtu.
U odgovoru BBC-ju, Britiš petroleum je rekao: „Kako smo ranije naveli, Britiš petroleum nije rukovodio naftnim poljem Rumailom.
Ipak, nastavljamo da aktivno podržavamo poslovanje glavnog izvođača kako bismo pomogli rukovodiocu polja da smanji količinu gasa koji se spaljuje na baklji i emisije".
Poljem Rumailom rukovodi Rumaila Operating Organisation, konzorcijum u kojem je energetska kompanija Basra Energy Company - partnerstvo između Britiš petroleuma i PetroKine.
Svetska banka kaže da umesto da se spaljuje, gas može da se sakuplja i koristi za napajanje domova ljudi.
Početni troškovi postavljanja tehnologije koja bi to omogućila su veliki.
Prema proceni Svetske banke, iznosili bi 100 milijardi američkih dolara na svetskom nivou.
Ali ako se gas sakupi i proda, doneo bi godišnju zaradu od 16 milijardi američkih dolara.
Vlada Iraka i naftni i gasni gigant Šel su 2013. godine osnovali gasnu kompaniju Basrah Gas Company za sakupljanje gasa na tri najveća polja - Rumaili, Kurni i Zubairu.
Ali, prema podacima Svetske banke, ukupna količina gasa koji se spaljuje na baklji je ostala ista, a na dva polja se povećala.
„Jedina svrha gasne kompanije Basrah Gas Company je da sakuplja gas, koji bi inače bio spaljen, iz tri ogromna polja kojima rukovode druge kompanije", naveli su iz Šela za BBC.
„Kompanija sakuplja više od 63 odsto gasa iz ovih polja, ali nema kapacitet da prikupi celokupnu količinu."
Lukoil je rekao za BBC da posluje „u skladu sa iračkim zakonima".
A kompanija Eni je rekla da „sarađuje na smanjenju i svođenju na najniži mogući nivo količine gasa koji se spaljuje na baklji".
Iz PetroKine kažu za BBC da zajedno sa Britiš petroleumom pružaju podršku u rehabilitaciji polja Rumaile.
Dodali su da su izrazito zabrinuti zbog pitanja koje je pokrenuo BBC.
Iako UAE nisu odgovorili, državna naftna kompanija Adnoc je rekla:
„Sve naše aktivnosti usmerene su ka našem cilju obustavljanja rutinskog spaljivanja gasa na baklji do 2030. godine.
„Naša stopa spaljivanja gasa na baklji je niža od proseka svetske industrije".
Metodologija
Doprinos spaljivanja gasa teretu u regionu uzrokovanom zagađenjem procenjuje se simulacijom transporta zagađenja u atmosferi.
Izvršena je procena kvaliteta vazduha sa i bez emisija od spaljivanja gasa na baklji.
Simulacijom transporta zagađenja u atmosferi dobija se procena rasprostranjivanja zagađujućih materija od spaljivanja gasa, njihovih reakcija sa supstancama u atmosferi, nastanka sekundarnih zagađivača i njihov doprinos kvalitetu vazduha na lokalnom nivou.
Emisije zagađujućih materija iz spaljivanja gasa su procenjene na osnovu zapremine gasa spaljenog koju je zabeležio sistem za praćenje Svetske banke i faktora emisija koji su dostupni u stručnoj literaturi i referentnim inventarima emisija zagađujućih materija.
Simulacija je bila ograničena na period od dva meseca.
Bilo bi poželjno da se izvede simulaciju za čitavu godinu kako bi se dobio detaljni uvid u uticaj promenljivosti vremenskih prilika na sastav atmosfere i kvalitet vazduha, ali verujemo da je simulacija dva cela meseca prihvatljiva za prvu pouzdanu procenu uticaja baklji u različitim vremenskim uslovima.
Sastav atmosfere iznad ove oblasti izrađen je trodimenzionalnim modelovanjem koji je dobijen spajanjem numeričkog modela za prognozu vremena (WRF) i modela FARM CTM.
Modelovanje disperzije zagađenja životne sredine: AriaNet. provera metodolije: Barak Al Ahmad, dr Ejden Ferou, dr Erik Karn, dr Karn Vohra, dr Akšaja Bagavatula, dr Ravi Ravišankara.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )