Zatvara li Evropska unija vrata pred Srbijom?

Protivljenjem da Ohridski sporazum i njegov Aneks postanu dio pregovaračkog poglavlja 35 Srbija sebi zatvara vrata članstva u Evropskoj uniji, kaže za Glas Amerike Robert Kuper - bivši posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije.

Tim stavom, penzionisani britanski diplomata reagovao je na tvrdnju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023, značilo da unija zatvara vrata Srbiji.

Inače, poglavlje 35 u pristupnim pregovorima Srbije obuhvata susjedske odnose - odnosno regulisanje relacija sa Kosovom koje je od Srbije proglasilo nezavisnost 2008.

„Evropska unija ne želi da bude dio problema, već da ga riješi. Njena misija je da sve članice unije imaju neku vrstu, ne normalnih, već supernormalnih odnosa sa svojim susedima“, ukazao je Kuper koji je tehničkim dijalogom Kosova i Srbije posredovao između 2011. i 2012.

Razgovori dvije strane otpočeli su pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtjev Srbije - 2010. odlučio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

Unija ne želi podjele

„Ideja da uvedete Srbiju u Evropsku uniju, dok odbija da prizna nezavisnost svog susjeda i prihvati ga kao zasebnu državu - nije u srži Unije. To bi učvrstilo podjele između Srbije i Kosova. Ono što mi želimo je da te podjele nestanu“, rekao je Kuper za Glas Amerike.

Evropski savjet bi na samitu evropskih lidera krajem naredne sedmice trebalo da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Sjeverna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Guzija.

U nacrtu u koji je Glas Amerike imao uvid preporučeno je da Ohridski sporazum i njegov aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, budu uvršćeni u očekivanja i obaveze obje strane.

„Očigledno je da ovde dominira osjećaj hitnosti. Niko se više i ne seća kada su dvije strane postigle neki značajniji iskorak u razgovorima“, primjećuje Kuper - podsjećajući na predstojeće izbore za sastav Evropskog parlamenta koji će se održati u junu 2024.

Početak godine i postizanje Ohridskog sporazuma ulivali su dozu optimizma da bi u više od decenije dugom dijalogu Kosova i Srbije, sa krajnje promenjivim učinkom, moglo da bude rezultata.

Međutim, umjesto toga održano je nekoliko neuspješnih susreta i razmenjivana je oštra retorika. Tamnu senku na sva nastojanja bacio je oružani napad Srba na kosovske policajce, u selu Banjska, na sjeveru Kosova. Prema zvaničnim podacima ukupno je bilo četiri žrtve, tri na strani napadača i jedan pripadnik kosovske policije.

Normalizacija dio pristupnog procesa

“Evropska unija je uvijek ukazivala da je pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum o normalizaciji - dio pristupnog puta dvije zemlje Srbije i Kosova. To je manje relevantno u slučaju Kosova, jer trenutno nema izgleda za članstvo - pošto pet država članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost”, objašnjava za Glas Amerike Tobi Vogel - iz briselskog nevladinog Savjeta za politiku demokratizacije.

Vogel podvlači da je aktuelni trenutak mnogo važniji za Srbiju - koja je prešla izvesnu razdaljinu u pristupnom procesu.

“Još od postizanja Ohridskog sporazuma stav Evropske unije, iako je predsjednik Vučić odbio da ga potpiše, je da se radi o pravno obavezujućem sporazumu. Riječ je o dokumentu na čije poštovanje su se obje strane usmeno obavezale. Ovo je trenutak kada će to biti provjereno”, ukazao je Vogel.

Briselski stručnjak podvlači da mu je nesaglasje predsjednika Srbije razumljivo – s obzirom na to da je odbio da potpiše Ohridski sporazum i njegov aneks.

“Međutim, nije potrebna njegova saglasnost - Evropska unija u poglavlje 35 može da ga uvrsti samostalno. Djeluje mi kao da Evropska unija, na neki način, pokušava da ga privoli da prihvati Ohridski sporazum – kao nešto opipljivo, jer toga do sada nije bilo. Nijedna strana nije delovala u skladu sa tim – bilo je to, do sada, mrtvo slovo na papiru”, kaže Vogel.

Predlog EU - Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije

Član 1

Dvije strane će razviti normalne dobrosusedske odnose jedna sa drugom, na osnovu jednakih prava. Obje strane će uzajamno priznavati dokumenta i nacionalne simbole druge strane, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.

Član 2

Obje strane će se rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suvjerenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.

Član 3

U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, strane će sve sporove između sebe rješavati isključivo mirnim sredstvima i uzdržavati od prijetnji ili primjene sile.

Član 4

Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Član 5

Nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga. Obje strane će poštovati vrijednosti navedene u članovima 2 i 21 Ugovora o osnivanju Evropske unije.

Član 6

Iako sadašnji sporazum predstavlja značajan korak u normalizaciji, obje strane će sa novim zamahom nastaviti proces dijaloga koji vodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa.

Strane su saglasne da prodube buduću saradnju u oblastima privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti, pravosudnih i policijskih odnosa, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, zaštite životne sredine, nestalih i raseljenih lica i drugih sličnih oblasti kroz zaključivanje konkretnih sporazuma.

Detalji će biti dogovoreni u dodatnim sporazumima u dijalogu pod pokroviteljstrvom EU.

Član 7

Obje strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Savjeta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbijedio odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova. Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim lokalitetima, koji su dio verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Član 8

Strane će razmjeniti stalne misije. One će biti osnovane u sjedištima vlada. Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće odvojeno razmatrana.

Član 9

Obje strane uzimaju u obzir posvećenost Evropske unije i ostalih donatora uspostavljanju posebnog investicionog i finansijskog paketa podrške zajedničkim projektima strana u ekonomskom razvoju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.

Član 10

Strane će upostaviti zajednički komitet, kojim predsjedava Evropska unija, za praćenje implementacije ovog sporazuma. Obje strane će potvrditi obavezu da primijene sve prethodne sporazume iz dijaloga, koji su i dalje važeći i obavezujući.

Član 11

Obje strane se obavezuju na poštovanje mape puta za implementaciju, priloženu uz ovaj sporazum.

Aktuelni tonovi iz Beograda aktuelizovali su i nedoumicu da li je Aleksandar Vučić, prvi put javno, iskazao mogućnost ili pak spremnost Srbije, da prekine ili obustavi pregovore sa Evropskom unijom o članstvu – otpočele još u januaru 2014. godine?

“Potpuno je jasno da se stvari nikuda ne kreću. Ali ne bih mogao da govorim o mogućnostima potpunog prekida. Moguće je, međutim, dodatno usporavanje kao u slučaju Turske”, ukazuje penzionisani diplomata Robert Kuper, podsećajući na državu koja je pristupne pregovore sa unijom počela 1987. godine – bez gotovo ikakvih opipljivih rezultata.

Uniji dovoljan jedan Orban

“Potrebno je i da primetimo da Srbija trenutno ne djeluje kao kredibilan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Dovoljan joj je jedan Viktor Orban. Srbija je po formi demokratija, ali da li je u stvarnosti… Da li su mediji slobodni i imaju li im svi podjednak pristup… Da li će u skoroj budućnosti neka druga partija naslediti vladajuću? Rekao bih da ne”, kaže Kuper.

Gotovo paraleleno sa procesom izjašnjava institucija Evropske unije o zaključcima o proširenju, Srbiju tokom predstojećeg vikenda iščekuju novi vanredni parlamentarni i lokalni izbori. Da li se oštrijim stavom o Evropskoj uniji – predsjednik Srbije obraćao biračima Srpske napredne stranke, koju podržava, i sa čijeg se čela nedavno povukao?

“Aleksandar Vučić se na veoma uspešan način održava na vlasti u odnosu na svoje konkurente. Predstojeće izbore koristi kao priliku da potvrdi naredne korake koje planira da preduzme, što je interesantno, jer mislim da se nije konačno opredijelio u vezi sa svima njima. Želi da bude siguran da će ostati na vlasti. Ukoliko uspe da obezbijedi dovoljno podrške da primijeni teške odluke – ultranacionalistička struja će morati da se pomiri sa tim. U suprotnom, može se suočiti sa posledicama – što se već dešavalo drugim političkim liderima u Srbiji”, objašnjava za Glas Amerike Ričard Kremer - saradnik američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI).

Kinesko-ruska alternativa, balansiranje i fondovi

Američki stručnjak Vučićeve kritike na račun Evropske unije ocjenjuje kao nefer – ukazujući na napore šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Srbiju, kako kaže, približi što je više moguće.

Alternativa evrointegracijama bi, kako podvlači, bio smjer ka istoku i upućenost na države poput Kine i Rusije - koje su, kako precizira Kremer, u Strategiji nacionalne bezbjednosti aktuelne američke administracije označene kao protivnik i direktni neprijatelj.

Iskazana nastojanja za približavanjem Srbije evropskim vrijednostima, ali i izdašni novčani fondovi – Tobiju Vogelu govore da se predsjednik Srbije, samo u trenutku, služio nešto oštrijom retorikom govoreći o Evropskoj uniji.

"Pitam se zašto bi bilo kakvo zaoštravanje bilo u Vučićevom ili interesu Srbije… Sve dok uspijeva da izbalansira svoje političko usaglašavanje sa Kinom i Rusijom i uglavnom, na riječima zasnovano, opredeljenje članstvu Srbije u Evropskoj uniji i novac”, ukazuje briselski analitičar.

“Ono što bi za mene imalo smisla je da bude težak na riječima, da se koristi oštrom retorikom u odnosu na EU – zarad lokalne medijske scene koja je nemilosrdna u njenom omalovažavanju. Pričama da se unija suočava sa ambisom i raspadom – u trenutku kada članstvo podržava 30 odsto građana, naspram 50 procenata u drugim državama Zapadnog balkana. Dakle, zašto bi se odrekao svega onoga što mu je omogućilo da učvrsti svoju vlast u Srbiji?”, zaključuje za Glas Amerike Tobi Vogel stručnjak nevladinog Savjeta za politiku demokratizacije.

Zaključke o proširenju Evropske unije planirano je da 12. decembra usvoje ministri za evropska pitanje na sastanku Savjeta opštih poslova. Potom bi trebalo da ih potvrdi Evropski savjet na samitu evropskih lidera koji se održava 14. i 15. decembra.

( Glas Amerike )