Jedan od najtraženijih ljudi u Izraelu: Ko je vođa Hamasa Jahja Sinvar

Izrael smatra da je zajedno sa drugima odgovoran za upad u južni Izrael 7. oktobra, u kome je ubijeno više od 1.200 ljudi, a više od 200 oteto

5308 pregleda1 komentar(a)
Jahja Sinvar 2022. godine, Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Jahja Sinvar je nestao.

To ne čudi kad se ima u vidu da hiljade izraelskih vojnika potpomognutih dronovima, elektronskim uređajima za prisluškivanje i doušnicima pokušavaju da otkriju gde se on nalazi.

Sinvar, koji ima upadljivu snežnobelu kosu i kao ugalj crne obrve, vođa je političkog krila Hamasa u Gazi i jedan je od najtraženijih ljudi u Izraelu.

Izrael smatra da je zajedno sa drugima odgovoran za upad u južni Izrael 7. oktobra, u kome je ubijeno više od 1.200 ljudi, a više od 200 oteto.

Izraelska vojska je 8. decembra ušla u centar Kan Junisa, najvećeg grada u južnom delu Pojasa Gaze i traga za Sinvarom.

„Jahja Sinvar je komandant… i on je mrtav čovek", saopštio je početkom oktobra portparol izraelske vojske, kontraadmiral Danijel Hagari.

„O ovom gnusnom napadu odluku je doneo Jahja Sinvar", izjavio je šef generalštaba izraelske vojske Herzi Halevi.

„Stoga su on i njegovi podređeni mrtvi ljudi koji hodaju."

Među njima su Muhamed Defi, neuhvatljivi lider Hamasovog vojnog krila, brigada Izedin Al-Kasam.

Hju Lovet, viši saradnik za politiku pri Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR), smatra da je Deif bio mozak napada 7. oktobra, zato što je to bila vojna operacija, ali Sinvar je „vrlo verovatno bio deo grupe koja ga je isplanirala i uticala na njega".

Izrael veruje da je Sinvar, koji je praktično drugokomandujući posle lidera Hamasa Ismaila Hanijeha, sateran u ćošak pod zemljom, da se skriva u tunelima negde ispod Gaze sa telohraniteljima, i da ne komunicira ni sa kim, strahujući da će njegov signal biti praćen i lociran.

Odrastanje i hapšenja

Sinvar (61), poznat kao Abu Ibrahim, rođen je u izbegličkom kampu u Kan Junisu na južnom kraju Pojasa Gaze.

Njegovi roditelji bili su iz Aškelona, ali su izbegli posle događaja koji Palestinci nazivaju „Al Nakba" (Katastrofa) odnosno masovnog raseljenja Palestinaca sa njihovih vekovnih ognjišta u Palestini i rata koji je usledio posle osnivanja Izraela 1948. godine.

Školovao se u Srednjoj školi za dečake Kan Junis, a potom diplomirao arapski jezik na Islamskom univerzitetu u Gazi.

Getty Images

U ono vreme Kan Junis je bio „bastion" podrške Muslimanskom bratstvu, kaže Ehud Jari, naučnik saradnik Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku, koji je četiri puta intervjuisao Sinvara u zatvoru.

Ova islamistička grupa bila je „masovni pokret za mlade koji su išli u džamije u siromašnom izbegličkom kampu", kaže Jari.

Grupa je na sličan način bila važna kasnije i za Hamas.

Sinvar je prvi put uhapšen u Izraelu 1982. godine, sa 19 godina, zbog „islamskih aktivnosti", a potom je uhapšen ponovo 1985. godine.

Negde u ovo vreme stekao je poverenje osnivača Hamasa, Šeika Ahmeda Jasina, koji je koristio invalidska kolica.

Njih dvojica su postali „veoma, veoma bliski", kaže Kobi Majkl, viši istraživač sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu.

Ovaj odnos sa duhovnim vođom organizacije kasnije će Sinvaru doneti „auru sveca" u pokretu, dodaje Majkl.

Dve godine posle osnivanja Hamasa 1987, osnovao je zloglasnu organizaciju za internu bezbednost Al Madžd.

Imao je samo 25 godine.

Al Madžd je postao ozloglašen po kažnjavanju optuženih za takozvane moralne prekršaje - Majkl kaže da je Sinvar napadao radnje koje su držale pornografske kasete - kao i da je lovio i ubijao svakoga osumnjičenog za saradnju sa Izraelom.

Getty Images

Jari kaže da je bio odgovoran za brojna „brutalna" ubistva ljudi osumnjičenih za saradnju sa Izraelom.

„Neke od njih ubio je golim rukama i bio je ponosan na to, hvaleći se meni i drugima o tome."

Prema izraelskim zvaničnicima, kasnije je priznao da je kaznio osumnjičenog doušnika tako što je naterao njegovog brata da ga sahrani živog, završivši posao kašikom umesto lopatom.

„On je tip čoveka koja može da okupi oko sebe pristalice, obožavaoce - zajedno sa mnogima koji ga se naprosto plaše i ne žele da mu se zamere", kaže Jari.

Sinvar je 1988. godine navodno isplanirao otmicu i ubistvo dvojice izraelskih vojnika.

Uhapšen je iste godine i Izrael ga je proglasio krivim za ubistvo 12 Palestinaca i osudio na četiri doživotne kazne.

Zatvorske godine

Sinvar je proveo veći deo odraslog života - više od 22 godine - u izraelskim zatvorima, od 1988. do 2011. godine.

Vreme provedeno tamo, od čega dobar deo u samici, čini se da ga je samo dodatno radikalizovalo.

„Uspeo je da nametne autoritet nemilosrdno, uz pomoć sile", kaže Jari.

Postavio se kao vođa među zatvorenicima, pregovarajući u njihovo ime sa zatvorskim vlastima i zavodeći disciplinu među robijašima.

Getty Images

Izraelska procena Sinvara tokom njegovog boravka u zatvoru opisuje ga kao „svirepog, autoritativnog, uticajnog i sa neobičnom sposobnostima istrajnosti, lukavosti i manipulacije, zadovoljan s malim… Čuva tajne čak i u zatvoru među drugim zatvorenicima… Ima sposobnost da pokrene mase."

Jarijeva ocena Sinvara, stečena na osnovu njihovih susreta, bila je da je on psihopata.

„Ali reći za Sinvara da je 'psihopata i tačka' bila bi velika greška", kaže on, „jer će vam onda promaći ta neobična, složena ličnost."

On je, kaže Jari, „izuzetno lukav, prepreden - čovek koji zna kako da uključi i isključi određeni tip šarma".

Kad bi mu Sinvar govorio da Izrael mora da bude uništen i insistirao na tome da nema mesta Jevrejima u Palestini, „on bi se našalio: 'Ali možda ćemo napraviti izuzetak za tebe'".

Dok je boravio u zatočeništvu, Sinvar je počeo tečno da govori hebrejski, čitajući izraelske novine.

Jari kaže da je Sinvar uvek više voleo da priča hebrejski sa njim, iako Jari tečno govori arapski.

„Želeo je da usavrši znanje hebrejskog", kaže Jari.

„Mislim da je želeo da iskoristi nekoga ko govori viši oblik hebrejskog od zatvorskih čuvara."

Sinvar je pušten 2011. godine u sklopu pogodbe u kojoj je pušteno 1.027 palestinskih i izraelsko-arapskih zatvorenika iz zatvora u zamenu za jednog jedinog izraelskog taoca, pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga Gilada Šalita.

Šalit je držan u zatočeništvu pet godina nakon što ga je oteo - između ostalih - Sinvarov brat, koji je viši vojni komandant Hamasa.

Sinvar je od tada pozvao na još otmica izraelskih vojnika.

U tom periodu Izrael je okončao okupaciju Pojasa Gaze i na vlasti je bio Hamas, pobedivši na izborima i eliminisavši rivala, partiju Fatah Jasera Arafata, gurnuvši mnoge njegove članove sa vrhova zgrada.

Brutalna disciplina

Kad se Sinvar vratio u Gazu, momentalno je prihvaćen kao lider, kaže Majkl.

Najveći razlog za to bio je prestižan status jednog od osnivača Hamasa koji je žrtvovao brojne godine života u izraelskim zatvorima.

Ali takođe, „ljudi su ga se naprosto plašili - to je osoba koja je ubijala druge ljude golim rukama", kaže Majkl.

„Bio je veoma brutalan, agresivan i harizmatičan - sve to istovremeno."

„On nije vičan govornik", kaže Jari.

„Kad se obraća javnosti, zvuči kao neko iz mafije."

Jari dodaje da je odmah po izlasku iz zatvora, Sinvar sklopio savez sa brigadama Izedin Al-Kasam i šefom generalštaba Marvanom Isom.

Izabran je 2013. godine za člana Političkog biroa Hamasa u Pojasu Gaze, zatim je postao i njegov šef 2017. godine.

Sinvarov mlađi brat Muhamed takođe je imao aktivnu ulogu u Hamasu.

Tvrdio je da je preživeo nekoliko izraelskih atentata pre nego što ga je Hamas proglasio mrtvim 2014. godine.

Medijski izveštaji u međuvremenu su tvrdili da bi mogao da bude živ, aktivan u Hamasovom vojnom krilu krijući se u tunelima ispod Gaze i da je čak mogao da igra ulogu u napadima 7. oktobra.

Sinvarova reputacija nemilosrdnog i nasilnog doneli su mu nadimak Koljač iz Kan Junisa.

„On je tip čoveka koji zavodi brutalnu disciplinu", kaže Jari.

„Ljudi u Hamasu su znali i još znaju - ako se oglušiš o Sinvara, kockaš se sa životom."

Priča se da je odgovoran za zarobljavanje, mučenje i ubistvo Hamasovog komandanta Mahmuda Ištivija, koji je optužen za proneveru i homoseksualnost.

U obraćanju međunarodnim medijima 2018. godine, nagovestio je podršku hiljadama Palestinaca koji su probili graničnu ogradu između Pojasa Gaze i Izraela u sklopu protesta zbog premeštanja američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

Kasnije iste godine tvrdio je da je preživeo pokušaj atentata Palestinaca vernih rivalskoj Palestinskoj upravi na Zapadnoj obali.

Bio je i pragmatičan, podržavao je privremena primirja sa Izraelom, razmene zarobljenika i pomirenja sa Palestinskom upravom.

Neki protivnici su ga čak kritikovali kao suviše umerenog, kaže Majkl.

Bliskost sa Iranom

Mnogi pripadnici izraelskog odbrambenog i bezbednosnog establišmenta veruju da je bila fatalna greška što je Sinvar pušten iz zatvora u sklopu razmene zarobljenika.

Izraelci smatraju da su bili uljuljkani lažnim osećajem sigurnosti, verujući da će Hamas izgubiti apetit za rat zbog ekonomskih podsticaja i više radnih dozvola.

To se, naravno, ispostavilo kao pogrešna procena katastrofalnih razmera.

„On sebe doživljava kao čoveka čija je sudbina da oslobodi Palestinu - on ne želi poboljšanje ekonomske situacije, socijalne usluge za Gazu", kaže Jari.

„To naprosto nije on."

Američki Stejt department zvanično je okarakterisao Sinvara kao „specijalno označenog svetskog teroristu" 2015. godine.

U maju 2021. godine, izraelski vazdušni napadi bili su usmereni na njegov dom i kancelariju u Pojasu Gaze.

U aprilu 2022. godine, u televizijskom obraćanju, pozvao je ljude da napadnu Izrael svim mogućim sredstvima.

Analitičari smatraju da je ključna ličnost koja povezuju Hamasov politički biro sa njegovim oružanim krilom, brigadama Izedin Al-Kasam, koje su predvodile napade u južnom Izraelu 7. oktobra.

Getty Images

Dve nedelje posle napada Hamasa, portparol izraelske vojske potpukovnik Ričard Heht nazvao je Sinvara „licem zla".

„Taj čovek i čitav njegov tim su nam na nišanu. Doprećemo do tog čoveka", dodao je.

Sinvar je takođe blizak sa Iranom.

Partnerstvo šiitske zemlje i sunitske organizacije nije baš očekivano, ali im je zajednički cilj uništenje izraelske države i „oslobađanje" Jerusalima od izraelske okupacije.

Počeli su tesno da sarađuju.

Iran finansira, obučava i naoružava Hamas, pomažući mu da pojača vojne sposobnosti i sakupi arsenal od hiljade raketa, koje koristi za ispaljivanje na izraelske gradove.

Sinvar je izrazio zahvalnost za podršku u govoru iz 2021. godine.

„Da nije bilo Irana, otpor u Palestini ne bi posedovao trenutne kapacitete."

A opet bi ubistvo Sinvara više bila „propagandna pobeda" za Izrael nego što bi zapravo zadalo udarac pokretu, kaže Lovet.

Nedržavne organizacije imaju običaj da funkcionišu po principu glava hidre - ako uklonite jednog operativnog komandanta ili vodeću ličnost, vrlo brzo će ga zameniti drugi.

Njihovom nasledniku ponekad nedostaje isto iskustvo ili kredibilitet, ali organizacija i dalje uspeva da se regeneriše u nekom obliku.

„Očigledno bi to bio gubitak", kaže Lovet, „ali bi bio zamenjen i postoje strukture koje to mogu da urade".

„To nije kao ubiti Bin Ladena. Postoje drugi viši politički i vojni lideri u okviru Hamasa."

Možda krupnije pitanje ostaje ovo - šta će se desiti sa Gazom kad Izrael okonča vojnu kampanju za istrebljenje Hamasa i ko će na kraju biti zadužen za nju?

I može li da spreči da Gaza ponovo postane mesto odakle se Izrael napada, što posledično pokreće onu vrstu masivne odmazde i razaranja kojima prisustvujemo sada?

Dodatno izveštavanje: Džon Keli

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk