Prioritet operativna spremnost bolnica za hitan odgovor na zdravstvene rizike
"Uz ekspertsku pomoć SZO, Ministarstvo zdravlja sprovelo je procjenu bezbjednosti bolnica 2022. godine - koja je pokazala da su kapaciteti za pružanje osnovnih usluga u toku ili neposredno nakon vanredne situacije na niskom, do srednjem nivou u sedam crnogorskih bolnica“, rekla je Brajović
Stabilan i otporan zdravstveni sistem pretpostavlja bezbjedne bolnice koje imaju kapacitet da i u okolnostima vanredne situacije, bez obzira na vrstu i tip zdravstvenog rizika, obezbijede kontinuirano pružanje kvalitetnih zdravstvenih usluga.
To je sa skupa koji su organizovali Ministarstvo zdravlja Crne Gore i Kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) u Crnoj Gori, uz finansijsku podršku Direktorata za susjedstvo EU (DG NEAR).
Skup je, kako je saopšteno iz Kancelarije SZO u Crnoj Gori, organizovan u okviru Projekta "Jačanje otpornosti zdravstvenih sistema na Zapadnom Balkanu" za čiju implementaciju je zadužena SZO.
"U okviru ovog projekta pruža se podrška Crnoj Gori u smislu jačanja nacionalnih kapaciteta za zdravstvenu sigurnost sa fokusom na bolničke kapacitete za kontinuirano pružanje zdravstvene zaštite i osnovnih usluga tokom trajanja javnozdravstvene krize“, rekli su iz Kancelarije SZO i dodali da je to Novom Strategijom za razvoj zdravstva od 2023-2027. godine prepoznato kao jedna od prioritetnih oblasti.
Sa skupa je poručeno da je ulaganje u pripremljenost bolnica i jačanje njihovih kapaciteta za pružanje efikasnog odgovora tokom vanrednih situacija ulaganje je u zdraviju budućnost za sve.
Šefica Kancelarije SZO u Podgorici Mina Brajović rekla je da sskustvo tokom COVID pandemije opominje i obavezuje.
Kako je kazala, neophodna su strateška ulaganja u jačanje kapaciteta za operativnu spremnost u crnogorskim bolnicama.
"Uz ekspertsku pomoć SZO, Ministarstvo zdravlja sprovelo je procjenu bezbjednosti bolnica 2022. godine - koja je pokazala da su kapaciteti za pružanje osnovnih usluga u toku ili neposredno nakon vanredne situacije na niskom, do srednjem nivou u sedam crnogorskih bolnica“, rekla je Brajović.
Ona je dodala da su ključni razlozi za takvo stanje nepostojanje planova za operativnu spremnost na bolničkom nivou, nepostojanje standardnih operativnih procedura i mehanizama za koordinaciju.
"Ukoliko želimo zdravstveni sistem koji je sposoban da apsorbuje šokove izazvane krizom i odgovori na povećan obim zdravstvenih potreba, potrebno je insistirati na transformaciji zdravstvenog sistema i ulaganje u kapacitet bolnica za odgovor na krizne situacije“, rekla je Brajović.
Bojana Jocović iz Direktorata za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja poručila je da unapređenje kapaciteta zdravstvenog sistema za pripremljenost, operativnu spremnost i efikasan odgovor na vanredne situacije predstavlja strateški cilj Ministarstva zdravlja.
„Snažan zdravstveni sistem počiva na bezbjednim bolnicama. Uz podršku naših partnera SZO i Evropske unije (EU) u procesu sprovođenja procjene bezbjednosti bolnica u Crnoj Gori, izrađen je i prvi Plan za operativnu spremnost i odgovor na vanredne situacija za opštu bolnicu Bijelo Polje“, rekla je Jocović.
Ona je istakla da očekuje da će se strateško partnerstvo sa EU i SZO nastaviti u pravcu jačanja kapaciteta u svim bolnicama širom zemlje.
Iz Kancelarije SZO su rekli da je, u proteklom periodu, Ministarstvo zdravlja uz podršku SZO iniciralo brojne aktivnosti na planu jačanja bolničkih kapaciteta u Crnoj Gori.
Kako su rekli, Opšta bolnica (OB) u Bijelom Polju odabrana je kao prva bolnicu za koju je izrađen model Plana pripremljenosti i hitnog bolničkog odgovora na krizne situacije.
Navodi se da je plan predstavio ekspert SZO Anil Bola zajedno sa timom OB Bijelo Polje, a da je proces realizovan zahvaljujući velikoj posvećenosti direktora bjelopoljske bolnice Kenana Erovića i njegovog tima.
Erović je istakao da je sami proces izrade plana doprinio daljem jačanju kapaciteta OB Bijelo Polje kroz interakciju sa SZO ekspertskim timom.
On je ocijenio da će Plan doprinijeti unapređivanju koordinacije, komunikacije, efikasnom korišćenju resursa tokom budućih vanrednih situacija, a sve u cilju stvaranja pretpostavki za snažan odgovor u vanrednim okolnostima i očuvanja zdravlja i života naših sugrađana.
Erović je dodao da očekuje da će se u saradnji sa strateškim partnerima obezbijediti sredstva za pripremu sličnih planova za ostale bolnica, kao i da će se blagovremeno organizovati simulacione vježbe, kako planovi ne bi ostali samo slovo na papiru.
"Aktivnosti menadžmenta u jačanju kapaciteta OB Bijelo Polje prepoznate su od SZO i Ministarstva zdravlja kao važan doprinos u jačanju zdravstveno sigurnosti i predstavljaju podstrek za sve zaposlene u bolnici da nastave sa aktivnim radom u cilju stvaranja bezbjednog i zdravijeg društva za sve“, kazao je Erović.
U saopštenju se navodi da su javnozdravstvena infrastruktura i zdravstvena radna snaga ključna vrijednost zdravstvenog sistema koji mora biti spreman da pruži kontinuirane zdravstvene usluge kako u rutinskim tako i u hitnim situacijama.
"Iskustva i znanja generisana tokom trajanja pandemije COVID-19 potvrdila su da efikasan klinički menadžment predstavlja okosnicu snažnog odgovora na krizu“, kaže se u saopštenju.
Ističe se da će predanost i ekspertska pomoć SZO, kao i vizionarska i finansijska podrška EU, pokrenuti transformativne promjene u zdravstvenom sistemu Crne Gore.
"Strateško i pravovremeno ulaganje u crnogorski zdravstveni sistem učiniće ga otpornim sigurnim i operativno spremnim za krizne situacije na svim nivoima“, zaključuje se u saopštenju.
( Mina )