Izrael i Palestinci: Status kvo više ne postoji. Budućnost je haotična i opasna
Više od jednog veka, Jevreji i Arapi se sukobljavaju, a ponekad i vode ratove, zbog kontrole nad malim, izuzetno željenim komadom zemlje između rijeke Jordan i Sredozemnog mora. Možda najsigurnija, najtužnija opklada je pretpostaviti da će se sukob, u nekom drugom obliku, nastaviti
Posle okončanja rata koji je započeo 7. oktobra stoji velika, neistražena teritorija zvana budućnost.
Stari status kvo je bio opasan i bolan, naročito za Palestince koji žive pod izraelskom okupacijom.
Ali on je bio poznat. A onda su ga uništili Hamasov napad od 7. oktobra i reakcija Izraela.
Šok rata može da ubrza promene, kad se odbaci stari način razmišljanja, nametnuvši teške odluke za bolju budućnost.
Ili da natera lidere i njihove građane dublje u bunkere, dok se pripremaju za sledeću rundu.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- Ko su izraelski Arapi
Više od jednog veka, Jevreji i Arapi se sukobljavaju a ponekad i vode ratove, zbog kontrole nad malim, izuzetno željenim komadom zemlje između reke Jordan i Sredozemnog mora.
Možda najsigurnija, najtužnija opklada je pretpostaviti da će se sukob, u nekom drugom obliku, nastaviti.
Na kraju krajeva, to se desilo posle svakog drugog bliskoistočnog rata od 1948. godine, kad je Izrael stekao nezavisnost.
Ali postoje i druge opcije.
Evo nekih argumenata pojedinaca koji se nalaze u samom središtu ovih događaja.
Benjamin Netanjahu
Izraelski premijer nije izložio plan za dan posle, ako ga uopšte ima.
Njegovi protivnici u Izraelu, koji ga smatraju odgovornim za bezbednosne i obaveštajne propuste koji su omogućili napade Hamasa od 7. oktobra, tvrde da je jedini pravi Netanjahuov plan da ostane na vlasti i izbegne presudu pod teškim optužbama za korupciju sa kojima se suočava.
- Koliko je ujedinjen Izrael pod premijerom Benjaminom Netanjahuom
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
Netanjahu je izgradio karijeru na poruci da je Gospodin bezbednost, jedini čovek koji može da održi Izrael bezbednim.
Hamas je uništio takvu njegovu reputaciju, već teško narušenu političkim razmiricama unutar Izraela.
Sve premijerove uopštene izjave o tome šta će se desiti posle rata, pod pretpostavkom da Izrael proglasi pobedu, ukazuju na nastavak okupacije Gaze.
Izraelski zvaničnici su navodno razgovarali o uvođenju tampon zone duž granice, ne ponudivši nikakve druge detalje.
Netanjahu je odbacio ulogu inostranih mirotvoraca, pod pretpostavkom da bi uopšte mogli da se nađu.
Jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi već je rekao da arapske države neće „pospremiti haos" koji za sobom bude ostavio Izrael.
„Arapske trupe neće ulaziti u Gazu. Nijedan vojnik. Neće biti doživljeni kao neprijatelji."
Netanjahu je takođe odbacio plan američkog predsednik Džozefa Bajdena da zameni Hamas Palestinskom upravom koju predvodi predsednik Mahmud Abas.
Netanjahu tvrdi da Palestinskoj upravi ne može da se veruje i da podržava terorizam, iako priznaje Izrael i sarađuje sa njim po bezbednosnim pitanjima.
Džozef Bajden
Vizija američkog predsednika Bajdena o budućnosti veoma se razlikuje od Netanjahuove.
Bajden nastavlja da pruža značajnu vojnu, diplomatsku i emocionalnu podršku Izraelcima.
On je posetio i grlio članove porodice talaca, i naredio je njegovim diplomatama u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da iskoriste američko pravo veta da blokiraju rezolucije o primirju.
Bajden je izdao naređenje da dve udarne grupe nosača aviona doplove u region i poslao Izraelu ogromnu količinu naoružanja.
Zauzvrat, američki predsednik želi da se Izrael vrati nekoj vrsti obnovljenog mirovnog procesa.
On želi da Palestinska uprava na kraju vodi Gazu dok Izrael pristane na dogovore o nezavisnoj Palestini kraj Izraela.
Palestinski predsednik Mahmud Abas se slaže s tim.
On je uglavnom bio pasivni posmatrač posle 7. oktobra.
U retkom intervjuu datom ove nedelje za Rojters, on je rekao da posle rata treba da se organizuje mirovna konferencija kako bi se došlo do političkog rešenja koje bi dovelo do osnivanja palestinske države.
„Rešenje o dve države" zvanični je cilj Amerike i njenih zapadnih saveznika od ranih 1990-ih.
Godine pregovora da se to ostvari nisu urodile plodom.
Gotovo četvrt veka, otkako je mirovni proces propao, izraz je postao isprazni slogan.
Bajden želi da ga oživi, tvrdeći ispravno da će jedino političko rešenje okončati sukob.
Bajden je poslao potpredsednicu Kamalu Haris u Dubai prošle nedelje da održi govor o iscrtavanju američkih granica za Gazu dan posle.
Ona je iznela pet principa.
„Nema prisilnog raseljenja, nema ponovne okupacije, nema opsade ili blokade, nema smanjenja teritorije i nema korišćenja Gaze kao platforme za terorizam."
„Želimo da vidimo ujedinjenu Gazu i Zapadnu obalu pod Palestinskom upravom, a palestinski glasovi i težnje moraju da budu okosnica tog rada."
Dok je bio na vlasti i bez nje, Benjamin Netanjahu je dosledno vredno radio na osujećivanju palestinske nezavisnosti.
Može se slobodno reći da se neće sada predomisliti.
Ako rešenje o dve države može da se obnovi, to se neće desiti dok je on premijer.
Simča Rotman
Sastao sam se sa Simčom Rotmanom u Knesetu, izraelskom parlamentu, u kojem je on istaknuti poslanik ultradesničarske stranke Religiozni cionizam.
Vlada Benjamina Netanjahua zavisi od podrške Rotmanove partije i drugih tvrdokornih jevrejskih nacionalista.
Njihova moć potiče od dinamizma pokreta za naseljenje Jevreja na zemlji zauzetoj 1967. godine.
Od trenutka pobede, neki Izraelci bili su rešeni da prošire cionističke napore na novookupirane palestinske teritorije: Zapadnu obalu, Istočni Jerusalim i Pojas Gaze.
Od 1967. godine oni su bili izuzetno uspešni u tome, uprkos tome što su bili prisiljeni da napuste Pojas Gaze kad se Izrael povukao 2005. godine.
Oko 700.000 izraelskih Jevreja sada živi na okupiranoj Zapadnoj obali, što obuhvata i Istočni Jerusalim.
Lideri doseljenika su u kabinetu vlade, a njihovi napori predstavljaju samu okosnicu izraelske politike.
Sada kada se Izrael bori sa Hamasom, zarekavši se da će uništiti organizaciju jednom za svagda, jevrejski nacionalisti vide najveću priliku koju su imali još od 1967. godine, kad je Izrael pobedio sve arapske susede u ratu koji je trajao šest dana.
Od 7. oktobra, naoružani doseljenici na Zapadnoj obali, uz podršku vojske i policije, sprečili su palestinske zemljoradnike da uberu vlastite masline ili da obrađuju vlastitu zemlju.
Doseljenici su izgradili ilegalne puteve i još se dublje ušančili konsolidujući predstraže koje su ilegalne prema izraelskom, baš kao i međunarodnom pravu.
Svuda su plakati koji zahtevaju povratak jevrejskih doseljenika u Gazu.
Doseljenici takođe ubijaju Palestince i upadaju u njihove domove.
Ljudi sa buldožerima došli su noću da unište seoce Kirbet Zanuta nadomak Hebrona.
Njegova populacija od 200 Palestinaca već je otišla, proterana od naoružanih i agresivnih doseljenika.
Međunarodno pravo kaže da okupacione snage ne smeju da nasele svoje građane na teritoriju koju su zauzele.
Izrael tvrdi da to pravo ovde ne važi.
„Okupacija nije prava reč", rekao mi je Simča Rotman u Knesetu.
„Ne možete da okupirate vlastitu zemlju. Izrael nije okupator u Izraelu jer je to Izraelova zemlja."
Za Simču Rotmana i druge jevrejske nacionaliste, Gaza je takođe deo izraelske zemlje.
„Moramo da se osiguramo da su jedini ljudi zaduženi za našu bezbednost na zemlji Izraela Izraelske odbrambene snage [IDF]. Ne smemo da imamo nijednu terorističku organizaciju, bez obzira na to kako se ona zove.
„Da li je to Hamas? Da li je to Fatah? Nije važno. Teroristička organizacija ne može da drži kontrolu nad našim životima."
- Ujedinjeni u bolu: Bratski odnos Izraelca i Palestinca čije su ćerke poginule u sukobima
- Koliko je štete načinjeno u Pojasu Gaze od početka rata
- Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
Mustafa Barguti
Ako bude bilo palestinskih izbora po okončanju rata od 7. oktobra, Mustafa Barguti će se vrlo verovatno kandidovati za predsednika.
On je generalni sekretar Palestinske nacionalne inicijative.
Ona želi da bude treća najveća sila u palestinskoj politici, alternativa islamističkim ekstremistima u Hamasu i Fatahu, frakciji koju predvodi predsednik Mahmud Abas, koju smatra korumpiranom i nesposobnom.
Barguti veruje da je otpor okupaciji legitiman, mada želi da on bude nenasilan.
U kancelariji u Ramali na Zapadnoj obali, Mustafa Barguti mi je rekao da Izrael koristi rat da zada fatalni udarac ne samo Hamasu, već i ideji palestinske nezavisnosti i slobode.
Kao i mnogi Palestinci, Barguti ono što se dešava doživljava kao sumorni odjek događaja iz 1948. godine kad je Izrael osvojio nezavisnost, a više od 700.000 Palestinaca pobeglo ili pod pretnjom oružjem bilo prisiljeno da napusti domove na teritoriji koja je postala Izrael.
Za Palestince je taj događaj Al Nakba, „katastrofa", i veruju da Izrael želi da se ona ponovi.
„Ja sam 100 odsto siguran da je njihov glavni cilj od samog početka bio etničko čišćenje Gaze, potpuno etničko čišćenje Gaze, pokušaj da potisnu narod ka Egiptu, stravičan ratni zločin.
„I kad bi u tome uspeli, mislim da bi im sledeći cilj bio da pokušaju da etnički očiste Zapadnu obalu i nateraju narod da im se u tome pridruži."
„Ako ne budu uspeli da etnički očiste sve stanovnike Gaze, siguran sam da je Netanjahuov plan B da anektira grad Gazu i sever pojasa Gaze Izraelu i da ga proglasi bezbednom teritorijom."
Barguti upozorava da se Izrael suočava sa nemilim izgledima ako trupe budu ostale u Gazi na duže staze.
„Izrael je to već pokušao i nije mu uspelo. I biće otpora njihov okupaciji, što ne mogu da tolerišu. I zato je Netanjahuov cilj zapravo da etnički očisti sve ljude.
„On želi da ima vojnu kontrolu nad Gazom bez ljudi. On vrlo dobro zna da je Gaza sa ljudima nešto čime ne može da upravlja."
Barguti veruje da bi Gaza trebalo da bude deo demokratske palestinske države.
„Mi Palestinci smo odrasli ljudi. Nama nije potreban ničiji patronat. I ne, ne treba nam druga zemlja da nam govori kako da vladamo samim sobom."
Ova kriza deluje kao da će imati još poglavlja.
Američki veto na najnoviju rezoluciju o primirju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija daje više vremena Izraelu da vodi rat.
Ali to dodatno vreme nije neograničeno i neprekinuta Bajdenova podrška Izraelu nosi politički cenu u američkoj izbornoj godini.
Uticajni članovi njegove vlastite Demokratske stranke protive se onome što on radi, baš kao i mlađi glasači čija mu je podrška neophodna.
Bajdenova administracija je već krajnje nervozna što Izrael ignoriše ponovljene zahteve da zaštiti civile i poštuje pravila ratovanja.
Izrael bi mogao da ima problema da postigne ubedljivu pobedu koju je obećao Benjamin Netanjahu.
On je postavio visoku letvicu za pobedu; ne samo uništenje Hamasa kao vojne sile, već i njene sposobnosti da vlada.
Ogromna izraelska vojna sila, uz podršku stalne američke dopune zaliha, još nije uspela da uništi Hamasovu sposobnost da se bori.
Hamasov kredo islamskog nacionalizma takođe je duboko ukorenjen u glavama mnogih Palestinaca.
Oružje često ne ubija ideje već ih samo učvršćuje.
Budućnost je haotična i opasna.
Rat u Gazi neće imati uredno sproveden završetak.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )