EU i dalje podijeljena oko Izraela i Gaze
Mnogo priče, ali bez konsenzusa. Lideri Evropske unije nisu uspeli da nađu zajednički stav da li da pozovu na „humanitarnu pauzu“ rata u Gazi ili na potpuni „prekid vatre“. U čemu su tačno razlike i ko šta podržava?
Dva mjeseca otkako traje rat u Gazi, dok se ukupan broj žrtava kreće oko 20.000, lideri Evropske unije satima su diskutovali u Briselu, ali nisu uspjeli da dođu da zajedničke izjave.
„Postoje razlike u osećanjima prema ideji humanitarne pauze, koju podržavaju neki. I humanitarnog prekida vatre, koju podržavaju drugi“, sumirao je u petak Šarl Mišel, predsjednik Evropskog saveta.
On je rekao da svi lideri EU oštro osuđuju terorističke napade Hamasa od 7. oktobra, insistiraju na pravu Izraela na samoodbranu i traže puštanje više od stotinu talaca koji su još u rukama Hamasa.
Mišel je dodao da su lideri EU saglasni da Izrael mora da poštuje međunarodno pravo dok pokušava da iskoreni militantnu islamističku grupu u Pojasu Gaze, palestinskoj teritoriji kojom Hamas vlada duže od petnaest godina.
„Humanitarna podrška i pomoć moraju biti garantovani“, rekao je Mišel i ponovio da EU ostaje pri podršci rješenju „dvije države“ kao načinu da se ostvari dugotrajni mir.
Ali, EU nije našla zajednički glas otkako je Hamas 7. oktobra u napadima pobio 1.200 Izraelaca i izazvao osvetnička bombardovanja u kojima je u Gazi ubijeno 18.800 ljudi, prema podacima lokalnog Ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas.
Doduše, 27 članica EU dijeli osnovnu poziciju koju je iznio Mišel, ali su podijeljeni na one koji imaju više simpatija za Palestince, poput Belgije, Španije i Irske, i one koji su bliži Izraelu, poput Njemačke i Austrije.
Tako je jedina jasna poruka ostala osuda Hamasovih napada. Tu organizaciju EU, SAD i druge zemlje odavno smatraju terorističkom.
Situacija u Gazi ostaje košmarna
Na samitu EU krajem oktobra su lideri EU bili pozivali na „humanitarnu pauzu“ u borbama kako bi neophodna humanitarna pomoć ušla u Gazu, maleni pojas zemlje koji Izrael godinama drži pod blokadom.
Ranije ove sedmice, Stiven Rajan, koordinator pomoći u Crvenom krstu, rekao je za DW da su uslovi u kojima civili borave u Gazi zapravo „košmar na javi“.
Još u oktobru su neke članice EU zvale na pravi prekid vatre, ali druge, uključujući Njemačku, tvrdile su da bi se tako naštetilo izraelskom pravu da se brani.
Ovog petka, na kraju dvodnevnog napetog samita EU na kojem je odlučeno da se počnu pristupni pregovori sa Ukrajinom, izjava o sukobu na Bliskom istoku bila je mršava: „Evropski savjet imao je duboke strateške debate o Bliskom istoku.“
„Hajde da zaustavimo ubijanje civila“
Uoči samita su Belgija, Irska, Malta i Španija prešle u ofanzivu, pozivajući na prekid vatre.
„Mislim da je jasno da previše civila biva ubijeno. Hajde da zaustavimo ubijanje civila“, rekao je belgijski premijer Aleksander de Kro u petak ujutru. „Mi, Evropljani, moramo da pošaljemo tu jasnu poruku.“
Kasnije, po završetku samita, irski premijer Leo Varadkar je rekao da je većina u EU bila za prekid vatre. „To je vrlo jasno i iz glasanja u Ujedinjenim nacijama.“
Na tom glasanju ranije ove sedmice, 17 od 27 članica bilo je za prekid vatre.
Ruši se vjerodostojnost EU
„Protivrečne poruke iz EU tokom prethodna dva mjeseca naštetile su vjerodostojnosti EU na Bliskom istoku“, kaže za DW Jost Hilterman iz Međunarodne krizne grupe.
„Ako hoće da održi jake veze sa zemljama regiona, EU bi trebalo da govori jednim glasom i da istrajava na principima na kojima je i osnovana“, dodao je on.
Slično je prije samita rekao i irski premijer Varadkar. „Izgubili smo kredibilitet na globalnom jugu, što je zapravo većina svijeta, jer vjeruju da imamo dvostruke aršine. Iskreno, u tome ima istine.“
( Deutsche Welle )