Sebastijan Knajp, velnes guru kojeg malo ko poznaje
Knajp nije naročito poznat van centralne Evrope
Većina ljudi van Nemačke nije čula za Sebastijana Knajpa.
Ali ovaj sveštenik iz 19. veka koji je postao velnes guru je kum nekih od najpopularnijih velnes trendova današnjice.
Do kolena u ledeno-hladnom potoku u alpskoj Sloveniji, ljuljao sam se na jednoj nozi pokušavajući da vežbam „hodanje rode".
Kristalno čista planinska voda kovitlala se oko mene otežavajući ravnotežu dok sam podizao svaku nogu naizmence, držeći stopalo okrenuto nadole.
- Šetnja od 5.000 koraka dnevno dovoljna je da poboljšate zdravlje
- Dremka tokom dana je dobra za mozak, kaže istraživanje
- Kako je Jozef Pilates stvorio vežbe inspirisan mačkama i bebama
Bio sam okružen šumom tamnozelenih borova, smrča i joha, a uz tihu muziku kravljih zvona u daljini, ovo bi bio prizor koji bi Sebastijan Knajp prepoznao pre više od 150 godina.
Na kraju krajeva, pokušavao sam da izvedem jednu od vodenih terapija koju je on izmislio.
Knajp nije naročito poznat van centralne Evrope.
Ali ovaj sveštenik iz 19. veka koji je postao velnes guru jedan je od kumova nekih od najpopularnijih trendova u velnesu današnjice.
Rođen 1821. godine i obrazovan za katoličkog sveštenika u Nemačkoj, bio je primoran da istražuje „lečenje vodom" kroz lično iskustvo.
Oboleo je od tuberkuloze kada je imao 26 godina, što je u to vreme često bila smrtna kazna.
Međutim, Knajp se izlečio eksperimentisanjem hidroterapijom, redovnim ronjenjem kroz prohladnu reku Dunav, a nakon toga je evangelizovao (krstio) potapanje u hladnu vodu kako bi ojačao imuni sistem.
Zagovarao je i ishranu uglavnom biljne i lokalne hrane i veličao moć prirode, svakodnevnu vežbu i uravnotežen način života.
Sve to, više od vek i po pre nego što su Vim Hof, Gvinet Paltrou i savremeni velnes gurui ponovo popularizovali ove prakse.
Knajp je počeo da leči ljude iz svog manastira i na kraju je osnovao lečilište Bad Vorišofen u blizini Minhena.
Vremenom je postao izuzetno popularan, privlačeći sjajnu listu slavnih klijenata koji su tražili njegovu stručnost.
Nadvojvoda Franc Ferdinand je došao na lečenje, kao i papa Lav Trinaesti.
Međutim, njegova motivacija je bila da leči siromašne i nije odbijao one koji nisu mogli da plate.
Dok je Knajpovo nasleđe dobro poznato u Nemačkoj, njegov uticaj živi i u današnjoj Sloveniji.
Postoji skrivena veza sa lepim srednjovekovnim gradom Kamnikom, oko 20 kilometara severno od glavnog grada Ljubljane, i došao sam ovde da saznam više o tom čoveku i njegovom pristupu.
Prvobitnu banju u Kamniku sagradio je 1875. godine Alojz Prašnikar, slovenački preduzetnik koji je odlučio da investira u industriju blagostanja u nastajanju.
Prašnikarovo preduzeće je 1891. godine izgradilo produžetak kamniške železničke pruge od Beča do Trsta sve do grada, čime je ljudima olakšano lečenje.
Ubrzo je banja, poznata kao Kamniški Kurhaus, počela da se specijalizuje za pružanje Knajpovih tretmana, koji su do sada postali veoma moderni.
Knajp je 1892. godine podržao Kurhaus i brzo je stekao reputaciju jedne od najistaknutijih banja u Habzburškoj monarhiji.
Stigli su posetioci iz Ljubljane, Trsta, Beča i Praga.
Ljudi su obično ostajali najmanje mesec dana, a ponekad i celu sezonu od maja do oktobra.
Banja je napredovala, a grad je postao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Sloveniji, zajedno sa Bledskim jezerom (koje se tada povezivalo sa Riklijem).
Danas se malo toga može videti od banjskog kompleksa ili luksuznih vila izgrađenih za smeštaj najbogatijih gostiju, ali još postoje tragovi u pejzažu ako se dobro zagledate.
Jasna Paladin, etnološkinja koja je napisala tezu o nastanku Kamničke banje, pokazala mi je gde su stajale elegantne banjske građevine na obali gde se prohladna reka Kamniška Bistrica (koju napaja planinska voda) susreće sa toplijom rekom Nevljicom (koju napajaju termalni izvori).
„Ovo je bila savršena lokacija za Knajpovu terapiju, koja u nekim tretmanima smenjuje toplu i hladnu vodu", rekla je ona. Pitao sam je zašto je Knajp postao toliko popularan.
„On nije bio prva osoba koja je lečila vodom, ali mislim da je to bilo zato što je učinio ove metode razumljivim običnim ljudima", rekla je ona.
„Takođe, medicina je u to vreme često bila bolna i skupa i ljudi su je se plašili, pa su tražili alternative."
Posle Prašnikarove smrti, banje su propadale.
Tokom Prvog svetskog rata pretvorena je u vojnu bolnicu, a zgrade su zauzeli Nemci u Drugom svetskom ratu.
- Kako blato jača vaš imuni sistem
- Vežbanje vikendom bi moglo biti dovoljno da ostanemo u formi
- Kad je idealno doba dana za trening za žene i muškarce
- Tajlandska masaža na UNESKO listi kulturne baštine
Ali dok je ovde malo fizički ostalo od Knajpovog vrhunca, dve savremene banje u blizini ponovo uvode neke od njegovih tehnika.
Terme Snovik, oko 10 kilometara istočno od Kamnika, prate Knajpovu filozofiju od 2017. Katarina Hribar, direktorka, mi je rekla da smo „već imali nekoliko elemenata povezanih sa Knajpom: darove prirode i opuštajuću termalnu vodu.
I dodali smo pet stubova Knajpove teorije: moć vode, biljaka, vežbanja, ishrane i ravnoteže".
Danas banja nudi meni pod uticajem Knajpa, Knajpovu kafu (koja je bez kofeina) kao i tradicionalne Knajpove tretmane.
„Knajp je verovao u bosonogo hodanje u prirodi da bi se stimulisala čula i povećala svest, kao i poboljšala snaga mišića i cirkulacija", rekla je Hribar, ohrabrujući me da pređem par kilometara bez obuće kamenom stazom kroz šumu koja okružuje banju.
U šumi je bilo duboko tiho. Užareno julsko sunce dopiralo je između lišća i tišinu je prekidalo samo pevušenje ptica i povremeno udaljeno zujanje poljoprivredne opreme.
Primoran da usporim i zaista osetim tlo pod nogama, hodanje je bilo tiho meditativno, i iako je bilo malo bolno, posle sam se osećao iznenađujuće dobro.
Ovo je obrnuti eho istorije.
Paladin mi je rekla da je Knajp poslao obučene „knajpere", kako su se zvali njegovi praktičari, u banju u Kamniku kako bi osigurao da standardi ostanu visoki, i na taj način je „pomogao ugledu banje Kamnik, ne samo lično podržavajući nego i slanjem lekara".
Pitao sam Paladin zašto je otputovala u Nemačku da uči od izvora.
„Zato što sam želela da razumem poentu svega", rekla je ona.
„On je rođen siromašan i imao je veliku želju da pomogne ljudima da se izleče. Našao je način da to uradi, a ja sam želela da učim kako treba, da znam svaki detalj."
ŠTA JE „KNAJPOVANjE"?
Knajpovo ime postalo je glagol u slovenačkom jeziku.
„Knajpovanje" ima svoj unos u Rečniku slovenačkog književnog jezika i u kolokvijalnoj upotrebi se široko koristi.
To znači da koristite hladnu vodu u zdravstvene svrhe ili samo da se osećate dobro.
„Čak i u šali, često kažemo ako je more hladno, na primer, da idemo na knajpovanje", rekla je Paladin.
U Hotelu Plesnik, gosti se ohrabruju da odu na „knajpovanje" na izvoru ledeno hladne planinske vode pored banje.
Rano ujutru, dok je izlazeće sunce šaralo planinske vrhove u zlatnu boju, Paladin i ja smo polako hodali kroz ledenu vodu do kolena u namenskom Knajpovom bazenu.
Nakon toga, uputila me je da ne brišem noge peškirom, već da ih pustim da se osuše na vazduhu, i pokazala mi je kako da okrenem ruke na specifičan način koristeći specijalno dizajnirano korito za hladnu vodu, još jednu „afuziju" dizajniranu da unapredi cirkulaciju i koncentraciju.
Od hladnoće mi je zastao dah, ali sam posle osetio nalet energije kako mi struji kroz telo.
Paladin je takođe strastvena kada govorimo o nutritivnom elementu Knajpovog učenja.
„Rekla je da ljudi treba da jedu manje mesa, a više povrća, pravio je i mnogo tinktura i čajeva od bilja i podsticao ljude da piju više vode, što u to vreme nisu mnogo radili.
„Knajp je verovao u ishranu sezonske, lokalne hrane i Paladin se pridržava ovog principa.
„Imamo bašte u kojima uzgajamo povrće za doručak, ručak i večeru, kao i začinsko bilje za biljni čaj, a sva hrana se priprema sveža", rekla je ona.
Sastojci se nabavljaju lokalno, a sir, meso i jogurt koje služe dolaze sa njene porodične farme preko doline.
Knajpova osnovna načela danas svakako nisu radikalna.
Zaista, mnogo toga što je predavao postalo je mejnstrim.
Ali to je moć jednostavnih ideja: one izdrže i traju.
Kao što je Paladin rekla: „Jednostavno je i efikasno, svako to može da radi svaki dan, bosonogo hodanje po travi je besplatno."
Pogledajte video: „Dan posle porođaja sam saznala da imam rak, danas pomažem drugima"
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )