Velika kupovina vremena (2)

Program ES2 nije razrađen niti u strateškim niti u i operativnim dokumentima. Naime, Program ekonomskih reformi (PER), koji Crna Gora priprema od 2015. godine na godišnjem nivou, predstavlja instrument za planiranje ekonomske politike zemlje i upravljanje reformama. PER je najvažniji dokument u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma u pregovorima za članstvo u EU.

Drugim riječima, obimna reforma na tržištu rada (obećana puna zaposlenost za 12 mjeseci) i povećanje plata kroz ukidanje doprinosa za PIO (takođe za 12 mjeseci), morala je biti detaljno razrađena u dokumentu koji predstavlja ogledalo plana ekonomske politike.

Ipak, u nacrtu PER-u za 2024-2026, pedantno je navedeno da će plate u 2024. rasti svega 5%, dok će u 2025. i 2026. rasti po skromnih 4%, što jasno ukazuje da od obećanog povećanja da će 01.11.2024. prosječna plata iznositi 1.000 eura uz povećanje od 25% - nema ništa. Kada od navedenog rasta plata oduzmemo inflaciju, jasno je da će povećanje plata u naredne tri godine biti simbolično.

Takođe, u nacrtu PER-a se precizno navodi da će stopa nezaposlenosti na kraju 2026. iznositi 11,6%, dok je kroz program ES2 obećano da će puna zaposlenost (stopa nezaposlenosti 4%) biti dostignuta dvije godine ranije ili 01.11.2024. Dakle, ništa ni od drugog ključnog obećanja - pune zaposlenosti.

Od ranije je poznato da program ES2 nije predviđen u Predlogu zakona o budžetu Crne Gore za 2024, koji u sebi sadrži projekcije budžeta za 2025. i 2026. Dodatno, u nedavno usvojenom Predlogu programa za suzbijanje neformalne ekonomije u Crnoj Gori 2024-2026. takođe se navodi skromni rast plata i zaposlenih lica.

Problematika fiskalne strategije

Fiskalna strategija je dokument koji se oslanja na ekspoze premijera Crne Gore, Program pristupanja EU, Program ekonomskih reformi, godišnji program rada Vlade, kao i na sektorske strategije i programe koji detaljnije definišu strateški okvir u pojedinim političkim oblastima.

Na osnovu dosad objavljenih dokumenata, nije predviđeno povećanje plata za 25%, dok će se penzije veće od 450 eura usklađivati na uobičajen način, a uvećane minimalne zarade se neće usklađivati u 2024. i 2025.

Dosadašnja praksa pripreme i implementacije fiskalne strategije ukazuje na to da ona ne može adekvatno adresirati značajne reforme koje nisu predviđene ni u budžetu ni u Programu ekonomskih reformi.

Poređenje ES1 vs. ES2

U javnost se čuje argument da će program Evropa sad 2 (ES2) uspjeti jer je uspio program Evropa sad 1 (ES1). Međutim, ES2 je kvalitativno i kvantitativno drugačiji u odnosu na ES1.

1. ES2 je nekoliko puta finansijski obimniji od ES1, što sugeriše da će sa stanovišta održivosti javnih finansija u kontekstu potrebe refinansiranja visokog iznosa duga, deficita budžeta u kamata u naredne 4 godine, biti nemoguć za brzu implementaciju;

2. ES1 je tretirao samo zaposlene, dok ES2 pored zaposlenih, tretira penzionere i nezaposlena lica kroz obećanja o većoj prosječnoj plati i penziji kao i punoj zaposlenosti;

3. Uprkos izjavama da će program ES2 koštati 100 miliona eura ili čak biti fiskalno neutralan, samo povećanje minimalne penzije na 450 eura koštaće oko 120 miliona eura na godišnjem nivou, dok je cijeli program ES1 bio “težak” oko 140 miliona eura;

4. ES1 je povećala sve plate u istom trenutku, dok ES2 povećava samo minimalne penzije na 450 eura ali ne i ostale penzije, što predstavlja diskriminaciju penzionera koji primaju više od 450 eura;

5. ES1 je uveo progresivan porez na zarade (ko zarađuje više ima veći porez) dok je porez po programu ES2 linearan (svima isto povećanje od 25%), što će u krajnjem povećati nejednakost u društvu;

6. ES1 je tretirato problem već postojećih para tzv. keš na ruke, dok ES2 upumpava novi novac u sistem iz doprinosa za Fond PIO;

7. ES1 nije stvarao nove rashode za privredu a ES2 stvara nove rashode za kompanije koje isplaćuju plate do 700 eura;

8. ES1 je imao ograničen uticaj na inflaciju, dok će ES2 imati ogroman uticaj na inflaciju jer je višestruko obimniji;

9. Za ES1 je analiza predstavljena 20-ak dana nakon objave. Sedam mjeseci od prvog pominjanja programa ES2, ni jedna analiza nije objavljena.

10. Najvažnije od svega: prema najavama premijera, program ES2 ukida uplaćene lične doprinose za penzije i međugeneracijsku solidarnost. Ovo znači da program ES2, svim građanima Crne Gore koji su u radnom odnosu, brutalno otima vrijeme koje su ulagali da bi sebi obezbijedili pristojnu penziju, dok će oko 5,5 milijardi eura (gruba procjena) do sada uplaćenih doprinosa za PIO biti oteto od građana.

Na kraju, ako će program ES2 koštati svega 100 miliona eura, kako je izjavio premijer, zbog čega se implementira fazno, s obzirom na to da je samo za povećanje penzija potrebno oko 110 miliona eura na godišnjem nivou?

Nemoguća misija pune zaposlenosti

Prvo, potrebno je demistifikovati šta znači puna zaposlenost: puna zaposlenost ne znači da je svaka osoba zaposlena već se obično odnosi na stopu nezaposlenosti ispod 4%, što omogućava normalan promet radnih mjesta i promjene na tržištu rada.

Ostvarivanje pune zaposlenosti za samo godinu dana je izazovan cilj za svaku zemlju, a posebno je teško zemljama kao što je Crna Gora koja se suočava sa strukturnim ekonomskim izazovima. Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori bila je znatno veća od nivoa “pune zaposlenosti” i od kada postoje podaci (1985. godina) nikada nije pala ispod 10%.

Da bi se dostigla puna zaposlenost, zahtijeva se znatan ekonomski rast koji nije predviđen u naredne tri godine, značajno otvaranje novih radnih mjesta u privatnom sektoru, kao i potencijalno velike strukturne promjene u ekonomiji, kao što su reforme na tržištu rada, unapređivanje obrazovanja i obuke vještina kao i mjere za promovisanje preduzetništva i razvoja poslovanja.

Preliminarni obračun neto fiskalnog efekta povećanja plata za 25%

Kalkulatorom koji je objavljen u septembru, predviđeno je povećanje svih plata za oko 25%, što je jedino moguće ukidanjem doprinosa za PIO, koji su nakon PDV-a, drugi najveći izvorni prihodi budžeta.

Ukoliko bi se ukinuli doprinosi koji su za 2025. planirani na iznos od 585 miliona eura, u budžet bi se kroz PDV i ostale poreske prihode vratilo makismalno do 25% tog iznosa ili oko 150 miliona eura. Ovo podrazumijeva da kroz nove prihode budžeta treba nadoknaditi razliku od 435 miliona eura, što je sa postojećom ekonomskom aktivnošću i poreskim stopama nemoguće ostvariti.

Jedan od načina da se pokuša “zakrpiti rupa” od 435 miliona eura jeste povećanje stope PDV-a na najmanje 25%, čime se prihodi budžet može donijeti maksimalno dodatnih 200 miliona eura na godišnjem nivou. Međutim, povećanje PDV-a i dalje nije dovoljno da se “zakrpi” rupa u javnim finansijama, što implicira da će se i ostali nameti (porez na dobit, akcize i slični porezi) morati povećati.

Sjutra: Iluzija optimizacije javne uprave, međunarodne finansijske institucije i reforma penzionog sistema, donošenje politika na bazi dokaza.

Autor je izvršni direktor Fidelity consultinga

( Miloš Vuković )