Nevjerovatne fotografije sa teleskopa Džejms Veb dvije godine poslije lansiranja

Teleskop će najvjerovatnije primijetiti prve galaksije, a možda čak i neke od prvih zvijezda koje su zasjale u Univerzumu

14328 pregleda6 komentar(a)
Foto: NASA/ESA/CSA
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Teleskop Džejms Veb lansiran je u orbitu pre samo dve godine, ali je već počeo da redefiniše naš pogled na rani Univerzum.

KASIOPEJA A

Krhotine širećih komada sa Kas A, eksplodirane zvezde, ili supernove.

Prečnik glavnog prstena je 15 svetlosnih godina.

JUPITER

Najveća planeta u Sunčevom sistemu, Jupiter, viđena na infracrvenom svetlu.

Najsvetlija obeležja su najveće nadmorske visine - vrhovi konveksnih olujnih oblaka.

Bez prevelikog napinjanja vlastitih sposobnosti, infracrvena opservatorija zaviruje duboko u kosmos da bi nam pokazala čitave galaksije zvezda onako kako su izgledale i do pre 13,5 milijardi godina.

Mnoge su jarkije, masivnije i zrelije nego što su mnogi naučnici mislili da je moguće toliko brzo posle Velikog praska, koji se dogodio pre 13,8 milijardu godina.

„Svakako smo mislili da ćemo viđati nejasne mehurove zvezda. Ali mi takođe viđamo potpuno formirane galaksije sa savršenim kracima spirala", rekla je profesorka Gilijan Rajt.

„Teoretičari već rade na objašnjenju kako možete da imate te zrele strukture tako rano u postojanju Univerzuma. U tom smislu, Veb zaista menja naučno razmišljanje", rekla je direktorka britanskog Astronomsko-tehnološkog centra za BBC.

M51

Spiralna galaksija može da se vidi na noćnom nebu samo dvogledom.

Ovde najmoćniji svemirski teleskop ikad lansiran koristi neverovatne sposobnosti da proučava delikatne krake spirale.

KAMELEON I

Molekularni oblak Kameleon Jedan nalazi se na oko 630 svetlosnih godina od Zemlje.

Tu je, na temperaturama od čak -260 stepena Celzijusa, Veb otkrio tip ledenog zrna kakav nije viđen ranije.

STRELAC C

Veb gleda u središte naše galaksije, blizu mesta na kom se nalazi supermasivna crna rupa.

Procenjuje se da na ovoj jednoj slici ima 500.000 zvezda.

Prečnik slike je oko 50 svetlosnih godina.

Plavozelena boja ističe uskomešani gas vodonika.

I ne iznenađuje samo efikasnost sa kojom su ove rane galaksije uspele da formiraju zvezde, neobična je i veličina njihovih središnjih crnih rupa.

U srži našeg Mlečnog puta nalazi se čudovište koje je četiri milijarde puta veće od mase našeg Sunca.

Jedna teorija sugeriše da takvi gorostasi vremenom nastaju akumulacijom mnogo manjih rupa koje proizvode ostaci eksplodiranih zvezda ili supernova.

„Ali preliminarni dokazi sa teleskopa Džejms Veb govore da su neki od ovih ranih džinova možda potpuno preskočili stadijum zvezde", kaže doktor Adam Karnol sa Univerziteta u Edinburgu.

„Postoji scenario prema kom su ogromni oblaci gasa u ranom Univerzumu mogli nasilno da se raspadnu i samo nastave dalje, pravo do nastanka crnih rupa."

NGC 3256

Ovo dobijate kad se sudare dve galaksije, što je događaj za koji se procenjuje da se desio pre oko 500 miliona godina.

Sudar je pokrenuo formiranje novih zvezda koje potom osvetljavaju gas i prašinu oko njih.

RAKOVA MAGLINA

Ovaj slavni ostatak supernove prvi su zabeležili kineski astronomi 1054. godine. Lociran ja na oko 6.500 svetlosnih godina od Zemlje u konstelaciji Bika.

Kad je Džejms Veb bio lansiran za Božić 2021. godine, mislilo se da pred sobom ima možda 10 godina aktivnosti.

Teleskopu je neophodno vlastito gorivo da bi se održavao na položaju od 1,5 miliona kilometara od Zemlje.

Ali let do orbite na raketi Arijana bio je toliko precizan da se sada procenjuje da on ima rezerve goriva za 20 godina života, ako ne i više.

Ovo znači da, umesto da žure kroz opservacije, astronomi mogu da priušte veći strategijski pristup radu teleskopa.

„Mislili smo da ćemo samo skidati kajmak, ali mi ne moramo više to da radimo", kaže doktor Erik Smit, naučnik Vebovog programa u američkoj svemirskoj agenciji NASA.

Aktivnost koja će se zasigurno ubrzati je praksa pravljenja „dubokih polja".

To su duga osmatranja konkretnih delova neba koja omogućuju teleskopu da pronađe svetlost iz najblažih i najdaljih galaksija.

Tako će Veb najverovatnije primetiti prve galaksije a možda čak i neke od prvih zvezda koje su zasjale u Univerzumu.

SATURN

Slavna planeta sa prstenom deluje prilično mračno na Vebu na ovoj slici zato što metan na planeti snažno apsorbuje infracrveno svetlo.

Levo se vide tri Saturnova meseca.

HH212

Beba zvezda, ne starija od 50.000 godina, ispaljuje energične mlazeve s oba pola koji osvetljavaju molekularni vodonik ružičastim.

Čitava struktura je prečnika 1,6 svetlosnih godina.

Teleskop Habl je slavno utrošio brojne dane na gledanje samo jednog ćoška kosmosa.

„Ne mislim da će nam biti potrebne stotine sati izlaganja koje je koristio Habl, ali mislim da će nam trebati više dubokih polja", kaže doktorka Ema Kertis-Lejk sa Univerziteta u Hertfordširu.

„Imali smo već prilično duga posmatranja sa Džejms Vebom i vidimo prilično mnogo varijacija.

„Ne možemo, dakle, samo da se usredsredimo na jedan sićušni deo zato što nema garancija da ćemo naći nešto super-uzbudljivo."

ŽAD

Napredno duboko ekstragalaktičko istraživanje svemirskog teleskopa Džejms Veb, poznatije kao Žad, otkrilo je najraniju potvrđenu galaksiju, nazvanu JADES-GS-z13-0, koja je primećena svega 325 miliona godina posle Velikog praska.

ZVEZDANO JATO IC 348

Pramenovi gasa i prašine struje između jata jarkih zvezda. Veb je na ovoj slici otkrio smeđeg patuljka najmanje mase, ili „neuspelu zvezdu" - objekat oko tri do četiri puta veći od mase našeg Jupitera.

Doktor Masimo Stoiaveli sa Naučnog instituta za svemirski teleskop sanja o otkrivanju zvezde koja je iskonska - koja ima potpis originalne hemije nastale iz Velikog praska; nije zagađena elementima koji su nastali kasnije u kosmičkoj istoriji.

„Morali bismo da ih vidimo kao supernove, kad eksplodiraju", rekao je šef misije Veb.

„Da bismo to postigli, moramo da počnemo da gledamo iste delove godinu za godinom da bismo ih uhvatili pre i neposredno nakon što eksplodiraju.

„Biće ekstremno retke i moraćemo da imamo mnogo sreće."

IRENDEL

Najudaljenija do sada otkrivena zvezda zove se Irendel.

Džejms Veb je potvrdio da je njenoj svetlosti trebalo 12,9 milijardi godina da stigne do nas.

Njena svetlost bila je pojačana gravitacijom galaksija u pozadini.

MAGLINA ORION

Slavni region nastanka zvezda može da se vidi golim okom samo kao mrlja na nebu. Svemirskom brodu koji putuje brzinom svetlosti trebalo bi malo više od četiri godine da stigne do ove Vebove scene.

Na ovoj stranici možete da se divite izuzetnoj kolekciji slika Džejmsa Veba - od najdaljih kutaka Univerzuma do obližnjih poznatih objekata u našem vlastitom Sunčevom sistemu.

Neverovatno je kad pomislite da slikanje zapravo nije teleskopova najveća radna obaveza.

Više od 70 odsto vremena on troši na spektroskopiju.

To je uzimanje uzoraka svetla sa objekata i njihovo isecanje u „dugine" boje.

Tako izvlačite ključne informacije o hemiji, temperaturi, gustini i brzini meta koje se proučavaju.

„Mogli biste o Vebu da razmišljate kao o ogromnom spektografu koji povremeno načini neku lepu sliku", našalio se doktor Smit.

RO OFIJUČI

Ovaj kompleks oblaka regija je formiranja zvezda najbliža Zemlji, na samo 400 svetlosnih godina od nas.

Zvezda koja osvetljava belu šupljinu stara je svega nekoliko miliona godina.

Pogledajte video: Spektakularni snimci mračnog univerzuma

Autori:

Napisao: Džonatan Ejmos, uz dodatno izveštavanje: Rebeka Morel, Alison Fransis i Toni Džolif.

Produkcija: Majk Hils i Dominik Bejli

Dizajn: Kejt Gejnor i razvoj: Beki Raš.

Slike: NASA/ESA/CSA

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk