Tartufi: Od dobre zarade do zločina - potraga za prirodnim blagom u Srbiji
Srbija leži na prirodnom bogatstvu zvanom tartufi, ali za taj posao nije dovoljan pas, grabulje i nož, jer je teren koji se pretražuje često strogo čuvana tajna, objašnjava Miomir Nikšić, profesor tehnološke mikrobiologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu
Zraci izlazećeg sunca jedva se probijaju kroz guste krošnje hrastovog drveća.
Miris vlažne zemlje, memle i trulog lišća para nozdrve.
Jutro je, četiri sata, a Ivana Stanojević iz Beograda već je na radnom mestu - u šumi u srcu Šumadije, centralnom delu Srbije.
Desetak metara ispred nje trče Čupka i Bak, njuše, traže.
Iz šume će izaći tek kad padne mrak, jer je počela potraga za tartufima, najskupljom i najcenjenijom pečurkom na svetu.
„Posao sa tartufima započeo je moj pokojni otac, koji je bio tragač 25 godina.
„Tako sam i ja odrasla sa tartufima, kada su dolazili kod nas ljudi iz Hrvatske, Italije i Slovenije, kupovali pečurke, prenosili ih preko granice i obeležavali kao njihove", priča Ivana za BBC na srpskom, dok kroz šumu ubrzanim hodom prati pse.
- Trovanje pečurkama: Na šta treba da pazite kada berete gljive, a šta se dešava ako se otrujete
- Super Mariove pečurke i iguana na štapu: koja su najukusnija jela iz video igara?
- „Postao sam kuvar zbog Džejmija Olivera“
Srbija leži na prirodnom bogatstvu zvanom tartufi, ali za taj posao nije dovoljan pas, grabulje i nož, jer je teren koji se pretražuje često strogo čuvana tajna, objašnjava Miomir Nikšić, profesor tehnološke mikrobiologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
„Tragač godišnje pređe više od 80.000 kilometara kako bi na različitim terenima pronašao tartufe.
„Uz to, velika je strepnja jer se ide kroz tuđe šume, negde postoje i lovočuvari pošto su mesta gde se pečurke sakupljaju zaštićene zone, kao što je Obedska bara ili Zasavica", kaže Nikšić.
Država dozvolama kontroliše potragu i promet tartufima i divljim pečurkama, ali ljudi koji se bave ovim poslom kažu da propisi nisu baš detaljni i jasni.
Za sakupljanje tartufa, belog, crnog letnjeg i crnog zimskog, u proseku se godišnje izdaju 43 dozvole, navode iz Ministarstva zaštite životne sredine Srbije za BBC na srpskom.
Tartufi se najviše skupljaju na teritoriji Vojvodine, dodaju iz Ministarstva.
Pogledajte kako Čupka i Bak tragaju za tartufima:
Za komad kobasice do velikog plena
Psi Bak i Čupka imaju glavnu ulogu u potrazi za tartufima.
Ivana ih prati u stopu.
Njihova rasa, lagoto romanjolo, poznata je odličnom tragačkom njuhu, iako tartufe mogu da traže i drugi psi, poput labradora, zlatnog retrivera ili ptičara.
„Oni su naša porodica i ne gledamo na njih kao na radnike.
„Kada idem u potragu, vodim dva psa, a imam ih više od 10 koji odmaraju kod kuće", govori Ivana dok pokušavamo da uhvatimo korak za Bakom i Čupkom.
Kaže mi da ću sama primetiti kada nanjuše tartuf.
Oko podneva stižemo do gustog dela šume.
Razdragani psi uzbuđeno su njušili zemlju, a na Ivanino „stop", samo su se ukopali.
„Požuri, nešto su nanjušili, možda budemo imali sreće.
„Moramo brzo da ih sklonimo odatle i da kopamo, a ako su pronašli nešto, sledi nagrada: viršla ili kobasica", u dahu izgovara Ivana dok jurimo ka psima.
Malo lopaticom, malo rukama, razgrtali smo zemlju dok pod prstima nismo osetili, ovog puta, sitne tartufe.
Srećni mi, srećni Bak i Čupka.
Kako se rađa prirodni dragulj
Tartufi su podzemne gljive i sa korenovim sistemom su u posebnoj zajednici koja koristi i drvetu i pečurki, objašnjava profesor Nikšić.
„Smatra se da svako drvo ima pet različitih gljiva koje su povezane sa njegovim korenom i u određenom periodu života pomažu stablu da prebrodi teške situacije.
„Korenov sistem omogućava gljivama da lakše dobiju vodu i hranjive materije, a iskopavanjem se uništava ta veza", kaže.
Mladi tartuf nema neku vrednost, za razliku od zrelog.
Crni tartuf bere se tokom cele godine i razlikuje se je li letnji, jesenji ili zimski.
Čuveni beli tartuf, za kojim žude svi, i u Srbiji i u svetu, traži se isključivo od oktobra do januara, objašnjava Ivana.
„Tartuf je berzanska roba i cena mu varira od oko 150 pa do 6.000 evra za kilogram, koliko trenutno košta pojedini beli.
„Jesenji crni tartuf se prodaje za 500 evra, a kada ih nema mnogo na tržištu, može da bude i skuplji", otkriva Ivana.
Važno je da tartuf bude zdrav i neoštećen, a komad veći od oraha.
„Najskuplji beli tartufi prodaju se na aukcijama u Americi, Japanu ili Kini, a prošle godine u Hongkongu, za komad od kilogram i po plaćeno je 150.000 dolara", kaže Ivana.
Sav beli tartuf koji prikupi, Ivana izveze u Ameriku.
Transportuje ih od aerodroma do aerodroma da bi put trajao što kraće - najduže 24 sata.
„Najbolje je što pre poslati tartuf do kupca, a to je dan posle branja.
„Neko ih čuva u pamučnim kesama, a mogu da se skladište i u teglama sa pirinčem", priča Ivana.
Obuka pasa skrivena od konkurencije
Ivana ne želi da otkriva detalje o dresuri pasa „zbog konkurencije".
„Mogu da kažem da su za obuku najbolji psi stari od tri do šest meseci, jer su tad radoznali i vole da uče", objašnjava.
Štencima bace tartuf i prate ko će prvi da mu priđe, da mu bude zanimljiv i da ga pojede.
Takvi psi kasnije nagonski traže tartufe, iako to ne znači da i ostali iz legla ne mogu da se obuče, priča Ivana.
„Tartufe traže i sa svinjama, ali od nje ne može da se otme i ona ga na kraju pojede.
„Psi su dobro obučeni, ne idu svaki dan u šumu, i retko kad unište i pojedu tartuf, kada ga pronađu", kaže.
Podela teritorije: od dobre zarade, do krvoprolića
Pojedini sakupljači kažu da postoji podela teritorija, netrpeljivost među tragačima, ali i otvoreni sukobi, naročito u centralnom delu Srbije i po Sremu.
Ivana Stanojević, međutim, kaže da se ne radi o podeli teritorija, već više dogovoru na nivou sela.
„Neko misli da, ako je u njegovom selu šuma, samo on može da sakuplja tartufe, iako mi imamo dozvole da isto to mesto posećujemo.
„Dozvole obnavljamo na godišnjem nivou i za to plaćamo mnogo, našli nešto ili ne", objašnjava.
Da nije baš bezbedno tumarati šumama u potrazi za ovim blagom pokazuje i dvostruko ubistvo u decembru 2020. godine.
Braća iz Futoga su ubijena u šumi kada su ih napala druga dva brata, a navodno su povod bili tartufi.
Jednom se sudi za dvostruko ubistvo, dok je protiv drugog brata postupak obustavljen.
Dozvole za sakupljanje i promet zaštićenih vrsta divljih biljaka, životinja i gljiva, država izdaje samo firmama na osnovu konkursa Ministarstva zaštite životne sredine, kažu za BBC na srpskom u ovoj instituciji.
„Kompanije koje dobiju dozvolu za skupljanje zaštićenih vrsta dužne su da organizuju stručnu obuku sakupljačima, proveravaju njihovo znanje i izdaju potvrde o stručnoj osposobljenosti sa rokom važenja za skupljačku sezonu.
„Uređenje tržišta tartufa nije u našoj nadležnosti, a skupljanje može da se obavlja na teritoriji cele Srbije, na osnovu izdatih dozvola", ističu u Ministarstvu.
Potraga od severa do juga Srbije
Tartufa u Srbiji ima maltene svuda.
Crni se može naći na teritoriji čitave zemlje, dok se beli, koji raste na dubini od 10 do 70 centimetara, traži u Šumadiji i Sremu, objašnjava Ivana Stanojević.
Profesor Nikšić priča da su tragači tartufe nalazili i u Beogradu - u Pionirskom parku, na Adi Ciganliji, u Košutnjaku.
Tamo su pronađeni slučajno, jer onaj ko ih traži i zna gde ih ima, nikad ne otkriva lokaciju, kaže Nikšić.
Hrvatska od tartufa napravila turističku atrakciju
Istra je među retkim regionima u svetu u kojoj se plemeniti beli tartuf (Tuber Magnatum Pico) i crni tartuf (Tuber Melanosporum) može naći u velikim količinama, kaže Denis Ivošević, direktor Turističke zajednice Istarske županije u Hrvatskoj.
„Turizam tartufa je u Istri prilično razvijen tokom vikend sajmova u Motovunu, Livadama i Buzetu, i to kroz selekciju najboljih restorana koji služe tartufe - Izvorni tartuf.
„Svaki tartufar mora da ima licencu da bi mogao da traži ove gljive, a samo u Istri imamo 2.500 dozvola", objašnjava Ivošević za BBC na srpskom.
Motovunska šuma u Istri je pojedinačno najveća teritorija na svetu, od 1.700 hektara u državnom vlasništvu, gde se skuplja beli tartuf.
„U zavisnosti od godine i klimatskih promena, u Istri se u proseku godišnje pronađe više od pet tona plemenitog belog tartufa.
„Jedan beli tartuf našao se i u Ginisovoj knjizi rekorda, a njega je pronašao Đankarlo Žigante 1999. godine", priča Ivošević.
Pas koji je nanjušio najveći beli plemeniti tartuf težak 1,311 kilograma zvao se Diana.
Noć se polako spušta i bliži se kraj radnog dana za Ivanu, Baka i Čupku.
Platnena torba nije puna, ali se u njoj našla sasvim dovoljna količina sitnog crnog tartufa.
„Moramo da požurimo, kasno je, a psi su sada već i prilično gladni.
„Treba probrati tartufe, da vidimo koji idu restoranima u komadu, a od kojih ćemo napravi neki proizvod", kaže zadovoljno Ivana, dok Bak i Čupka odmaraju.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )