Gaza, Ukrajina: Zašto se kritikuju UN i da li bi mogle bolje da rade?

Od izbijanja sukoba u Gazi generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš uporno je pozivao na postizanje sporazuma o humanitarnom primirju.

On je prošle nedelje još jednom ponovio taj poziv i upozorio da zaraćene strane ignorišu međunarodno pravo.

Rekao je da želi da vidi „proces koji će dovesti do održivog mira i za Izraelce i za Palestince, zasnovan na rešenju o dve države."

Prošlog meseca on se prvi put pozvao na Član 99 Povelje Ujedinjenih nacija, koji omogućuje šefu UN-a da skrene pažnju Saveta bezbednosti na bilo koje pitanje koje on smatra pretnjom po međunarodni mir i bezbednosti.

Izrael je do sada odbijao poziv na primirje, rekavši da će nastaviti ofanzivu sve dok Hamas ne bude bio poražen, a premijer Benjamin Netanjahu je odbacio ideju o stvaranju palestinske države.

U Gazi je poginulo najmanje 25.000 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, u izraelskoj vojnoj kampanji čiji je cilj eliminisanja ove grupe posle napada 7. oktobra.

• Šta su Ujedinjene nacije i šta rade
• Šta je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i kako funkcioniše
• Šta je NATO i zašto sprema odbrambeni plan od ruskog napada

Od početka rata u Gazi, Savet bezbednosti nije uspevao da se dogovori o rezoluciji o primirju.

U decembru je usvojio rezoluciju koja traži više pomoći za Pojas Gaze, ali je stao kod poziva na primirje.

Na dve prethodne rezolucije stavile su veto SAD, vatreni saveznik Izraela.

Iako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasala ogromnom većinom za primirje dvaput - poslednji put je rezoluciju podržalo 153 zemlje članica od 193 - nije napravljen nijedan korak ka primirju.

Odluke Skupštine nisu obavezujuće.

'UN su u komi'

Profesor Favaz Gerges iz Londonske škole ekonomije i političkih nauka kaže da ruska invazija na Ukrajinu od pre dve godine i sada rat u Gazi pokazuju da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija „paralisan i disfunkcionalan" i da je Generalna skupština UN „više simbolička institucija nego izvršna agencija".

On doživljava pat poziciju u Savetu bezbednosti UN kao nusproizvod povratka rivaliteta između velikih sila u kom se sukobljavaju Kina i Rusija s jedne strane i SAD i Evropa sa druge.

„Ujedinjene nacije, sve zajedno sa vlastitim agencijama, nalazi se u komi", kaže on.

„Ovo je gori trenutak nego tokom Hladnog rata."

Savet bezbednosti ima 15 članica, od kojih se 10 rotiraju, a pet su stalne.

Obično nazivane P5, te stalne članice su SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.

One imaju moć veta, što znači da svaka može da blokira rezoluciju čak i ako se sve ostale članice slože oko nje.

SAD su stavile veto na dve rezolucije koje pozivaju na primirje u Gazi, a Rusija je stavljala veto na rezolucije o Ukrajini.

„U UN-u, dvostruki aršini su ogroman problem", kaže Lui Šarbone iz Hjuman rajts voča.

„Svaka američka tvrdnja da su generalno posvećeni poštovanju međunarodnog prava je potpuno šuplja kada govore ispravno za Rusiju, ali to ne primenjuju i na Izrael", kaže on.

„I nisu samo SAD one sa dvostrukim aršinima. Teško je slušati Rusiju kako govori o potrebi da se zaštite civili u Gazi dok ona čine zločine nad njima u Ukrajini."

'Davno prošlo vreme'

Sinan Ulgen, viši saradnik ekspertske grupe Karnegi Evropa, kaže da sastav Saveta bezbednosti UN-a odslikava jedno davno prošlo vreme.

„Pet zemalja koje su se našle na pobedničkoj strani posle svetskog rata pre 80 godina imaju pravo na veto a nijednoj drugoj zemlji nije omogućena ta konkretna poluga", kaže on.

„Na primer, Afrika nije zastupljena u P5. Jedna od najnaseljenijih zemalja sveta, Indija, nije zastupljena, Latinska Amerika nije zastupljena. Takođe, ne postoji nijedna zemlja sa većinski muslimanskim stanovništvom u P5.

„To više ne zadovoljava potrebe aktuelnog svetskog poretka."

Ulgen sugeriše druge promene koje bi pomogle da se modernizuje ova institucija:

• Evropska unija bi mogla da dobije jedno mesto

• za veto moći P5 mogli bi da se vežu novi uslovi

• Generalnoj skupštini bi mogao da se omogući tip glasanja supervećine kako bi se nadjačao veto jedne stalne članice

On takođe ukazuje na stav SAD, koje bi kad bi došlo do toga, pristale ili bile blagonaklone prema trećem status u okviru Saveta bezbednosti UN: stalne članice bez moći veta.

Ali on kaže da, iako bi to omogućilo Savetu bezbednosti UN da bude inkluzivniji i ima širu zastupljenost, to ne bi eliminisalo problem postajanje taocem veta jedne zemlje (na primer, američki vetoi) kao što može da se vidi u ratu u Gazi.

Svaki predlog reforme Saveta bezbednosti UN morale bi da ratifikuju dve trećine svih članica UN i sve zemlje P5.

• Pet najvećih mitova o Hladnom ratu
• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
• Kad je sport poligon za podele - Igre prijateljstva kao pandan Hladnom ratu

Snabdevač humanitarnom pomoći

Čak i pre rata u Gazi, Ujedinjene nacije su prolazile kroz fazu izazova, tvrdi Ričard Govan iz Međunarodne krizne grupe.

Tokom prošle godine, kaže on, Savet bezbednosti UN imao je problema da reaguje na rat u Sudanu, državni udar u Nigeru, a Rusija i Zapad su se konstantno koškali oko Ukrajine.

Uprkos ovim nedostacima, on veruje da Savet bezbednosti UN i dalje ima veliku vrednost kao jedno od nekoliko malobrojnih mesta na kojima SAD, Kina i Rusija mogu da se sastanu i donose sporazume, kao u slučaju Avganistana.

„Kad je Amerika napustila Kabul a zapadne sile se povukle iz Avganistana, ostale su UN, a agencije UN-a su nastavile da vode škole i pružaju hitnu pomoć milionima ljudi", kaže on.

„Kad tamo ne biste imali UN koje razgovaraju sa Talibanima, čitava zemlja bi najverovatnije implodirala od masovne gladi."

„Slično, u Gazi, u Siriji, na jako mnogo drugih mesta, agencije za pomoć UN-a i dalje snabdevaju hranom i lekovima sve one koji pate."

Sistem UN-a se sastoji od mnogo fondova, programa i specijalizovanih agencija, od kojih svaka ima vlastitu oblast rada, vođstvo i budžet.

U njih spadaju UNHCR (Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice), Svetski program za hranu, MMF (Međunarodni monetarni fond) UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), SZO (Svetska zdravstvena organizacija) i mnoge druge, koje su usredsređene na oblasti kao što su održivi razvoj, ekonomski rast, trgovina, zdravlje, klimatske promene, bezbednost, postizanje mira, restrukturiranje i humanitarna pomoć.

„Često se bavimo samo Savetom bezbednosti a zaboravljamo koliko ljudi u Ujedinjenima nacijama radi vredno i rizikuju živote", ističe Lui Šarbone.

U sukobu u Gazi poginulo je više od 100 humanitarnih radnika Ujedinjenih nacija, što je najveći gubitak u 78-godišnjoj istoriji ove organizacije.

U okviru sistema UN, dodaje on, postoje mehanizmi za otvaranje istraga, mogu se uvoditi sankcije drugim državama da bi se osiguralo da odgovaraju za teške zločine, mogu se odobriti mirotvoračke misije i pratiti kršenja ljudskih prava u post-konfliktnim situacijama.

Ali on se slaže da Savet bezbednosti UN ima problema.

„Kad se sve sabere i oduzme, UN su organizacija za 193 zemlje članice. Onoliko je dobra koliko i zemlje od kojih je sačinjena", kaže on.

„Bilo da Rusija štiti Siriju ili samu sebe zbog zločina u Ukrajini, ili SAD štite Izrael od pritiska, ili Kina štiti Severnu Koreju ili pokušava da ućutka kritike vlastitih zločina protiv čovečnosti nad Ujgurima…

„Možete da imate savršenu organizaciju sa savršenom poveljom, ali to ništa neće vredeti ako zemlje nisu voljne da se drže vlastitih obaveza."

'Duga borba'

U septembru će UN održati Samit za budućnost u nadi da će to biti prilika da se razmotre reforme u upravljanju svetom i da se povrati poverenje.

Ričard Govan misli da iako bi to mogla da bude moćna platforma za razgovor o mogućoj reformi, zvaničnici UN će biti savršeno svesni da se samit održava manje od dva meseca pre američkih izbora.

„Ubediti diplomate da se upuste u stvarno temeljne pregovore o reformi UN kad misle da bi 2025. godina mogla da označi povratak Trampove administracije biće veoma teško", kaže on.

Profesor Gerges veruje da nije realno očekivati da će SAD prihvatiti bilo kakvu vrstu strukturne reforme koja bi mogla oslabiti njihov položaj u okviru Saveta bezbednosti.

„Ovo je duga borba. Ne govorimo o deceniji, govorimo o decenijama", kaže on i ističe da su UN i dalje potrebne svetu.

„Ako UN budu prestale da postoje, posledice će biti haos. Bukvalno će na snagu stupiti zakon džungle", kaže on.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )