Pablo Eskobar se navodno bojao samo nje: Grizelda Blanko - "Kuma kokaina"

Na vrhuncu njenog carstva droge, koje je obuhvatalo čak i Njujork i Kaliforniju, zarađivala je desetine miliona dolara mjesečno

24429 pregleda4 komentar(a)
Foto: ALAMY
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

„Jedini čovek kog sam se plašio u životu bila je žena, Grizelda Blanko."

Ovaj uznemirujući citat, koji otvara Netfliksovu najnoviju seriju Grizelda, navodno je potekao ni manje ni više nego od ozloglašenog kolumbijskog narko-bosa Pabla Eskobara.

Ta izjava najbolje dočarava karakter žene koja je bila nemilosrdna šefica narko-imperije, duboko upletena u ratove oko droge u Majamiju sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Na vrhuncu njenog carstva droge, koje je obuhvatalo čak i Njujork i Kaliforniju, zarađivala je desetine miliona dolara mesečno, stekavši reputaciju „Kume kokaina".

Priča se da je Blanko. pre nego što je uhapšena u februaru 1985. zbog proizvodnje, uvoza i distribucije kokaina u SAD, bila teška više milijardi dolara.

Iz zatvora je puštena 2004. godine, a umrla je 2012. u Kolumbiji.

Njena priča sadržaj je nove šestodelne kriminalističke serije sa Sofijom Vergarom u glavnoj ulozi, a koju su pravili autor serije Narkos i Narkos: Meksiko - Erik Njumen i režiser Narkosa Andres Baiz.

Prethodno manje poznata ličnost u mejnstrim kulturi, Blanko se sada našla u žiži interesovanja zahvaljujući porastu zanimanja za narko-bosove kao što su Eskobar, Hoakin „El Čapo" Guzman i Miguel Anhel Feliks Galjardo.

Dokumentarac iz 2006. godine Kokainski kauboji i njegov nastavak Kokainski kauboji 2: Hustlin' sa kumom (2008), prvi su predstavili Blanko publici sa engleskog govornog područja.

U međuvremenu, ona se pojavila u nekoliko dokumentaraca, filmova i pesama.

Grizeldina priča počinje kada 1964. sa sinovima beži iz Kolumbije, bez novca i sa kilogramom kokaina sakrivenim u jednom od njihovih kofera, a bavi se njenim usponom kao zastrašujuće Kraljice zločina.

„Njoj se pripisuju glavne zasluge za donošenje kokaina u Majami 1970-ih i 1980-ih.

„Prepoznala je tržište, uočila poslovnu priliku i iskoristila je do maksimuma", kaže Debora Bonelo, autorka knjige Narkas: Tajni uspon žena u kartelima Latinske Amerike, za BBC.

Blanko je izvrnula društvena očekivanja naglavačke, koristeći žene kao „mazge" za transport droge, iskoristivši činjenicu da su policiji delovale manje sumnjivo.

U seriji, kokain je ušivan u njihove grudnjake i neopaženo krijumčaren u SAD.

Serija sledi sličan format serija kao što su Narkos i Narkos: Meksiko, sa flešbekovima koji se bavi psihom Grizelde Blanko, pružajući uvid u ženu koja stoji iza moćnog narko-carstva.

Vidimo Blanko kako se probija do samog vrha, njen uspeh i naknadni pad.

Vergarina uloga u Grizeldi je odmak od njenih komičnijih uloga kao što je ona u Modernoj porodici.

Ovde igra moćnu ženu koja pali cigaretu za cigaretom i nije samo pametna, žilava, zastrašujuća i hladna, već iskazuje i ranjivost.

Takođe rođena u Kolumbiji, ova glumica je provela dugo vremena pripremajući se za ulogu i starajući se da je njena izvedba verna priči.

„Pogoditi njen izgled mi je bilo veoma važno zato što sam morala da nestanem", izjavila je Vergara.

„Želela sam da niko ne pomisli na mene i moju poslednju ulogu Glorije Pričet u Modernoj porodici, želela sam da uđem u Grizeldinu glavu i istinski shvatim njen mentalitet, odakle je potekla."

Serija prikazuje svirepost žene poznate kao Crna udovica, zbog navodne upletenosti u smrt tri njena muža.

Takođe predstavlja posvećenu majku koja je pribegla kriminalu i opravdavala svoje postupke brigom za sinovima.

Prema Vergari, Blanko je „u svetu iz kog je potekla, radila ono što je znala da radi.

„Ali istina je da je samo prava Grizelda mogla da vam kaže zašto je radila to što je radila."

Kao žena u opasnom okruženju kojim dominiraju muškarci, Blanko je prkosila stereotipima i društvenim normama.

Ona je oberučke prihvatila personu kriminalca i nazvala najmlađeg sina Majkl Korleone po mafijaškom bosu u filmovima iz serijala Kum.

Posle detinjstva obeleženog zlostavljanjem i siromaštvom, čini se da je Blanko verovala da u toksičnom mačo svetu, ukoliko želi da preživi, mora da bude dvostruko surovija i žilavija od muškaraca.

Žena iza carstva droge

Ali Blanko nije bila usamljena - ima i drugih žena koje su preuzele visoke uloge u okviru narko-kartela, postavši čak i šefice.

Jedna od njih je Gvadalupe Fernandez Valensija, do danas žena na najvišem položaju u Sinaloa kartelu, koja je vodila logistiku i bila „peračica novca" za El Čapa.

Tu je i Marlori Čakon Rosel, Gvatemalka poznata kao „Kraljica juga", koja je vodila jednu od najvećih organizacija za pranje novca i trgovinu drogom u Centralnoj Americi.

„Marlori je izuzetno interesantna, jer je bila obrazovana", kaže Bonelo.

„Bila je predivna, što se na neki način uklapalo u taj stereotip, ali je bila bukvalno nepoznata."

A opet, u jednom trenutku, američko Ministarstvo finansija saopštila je da je ona jedna od najproduktivnijih trgovaca drogom u Centralnoj Americi.

Kako je to moguće?

Kako je toliko moćna a da nije bila poznata?

Ovo pitanje nateralo je Bonelo da se zamisli kako se moć u organizovanom kriminalu definiše preko vela nasilja i toga ko je najnasilnija osoba u prostoriji.

„Kako mnoge žene ispoljavaju moć - nije da one nisu sposobne za nasilje - manifestuje se na različite načine", navodi ona.

U Grizeldi, ovo se vidi po načinu na koji Blanko pametno koristi moć i šarm da orkestrira nasilne činove koji izvršavaju njene mnoge plaćene ubice.

Bonelo je provela poslednjih 15 poslednjih godina živeći i radeći u Meksiku, izveštavajući o organizovanom kriminalu i svetu narko-podzemlja.

Veoma brzo joj je postalo očigledno da se svi narativi vrte oko muškaraca, a da su ono malo žena koje su se pominjale u vestima, kao Ema Koronel, El Čapova žena, imale ceremonijalne uloge - bile su atraktivne supruge mafijaških šefova.

Zato je počela da istražuje žene čija imena su se pojavljivala na suđenjima narko-bosova, što joj je otvorilo čitav svet informacija o kojima se nije izveštavalo.

Sve to iskoristila je za Narkas.

„Bilo je jako mnogo informacija svima pred nosom za koje niko nije bio zainteresovan. I što sam više slučajeva tražila, više sam slučajeva pronalazila", navodi ona.

„Oslanjala sam se na PACER [Javni pristup elektronskim sudskim spisima] da bih dobila pristup optužnicama, transkriptima i vansudskim pogodbama u sklopu istraživanja građe.

„I razgovarala sam sa advokatima za pravo, za imigraciju i sa ljudima koji su poznavali te žene, obraćala se samim ženama i odlazila na sama mesta operacija."

Delikatna ravnoteža

Autori Grizelde slično u centar pažnje dovode aspekte trgovine drogom o kojima se nije dovoljno izveštavalo.

Iako su se trudili da predstave Blanko kao složen lik, oni kažu da nisu želeli da stvore narativ koji bi romantizovao Blanko i svet u kom se ona kreće.

„Ova serija govori o tome na kakve je sve užase ova konkretna osoba bila spremna da bi prehranila porodicu", kaže Vergara, koja je i izvršna producentkinja serije.

„Bili smo iskreni o njenom uticaju i strašnim stvarima koje su se desile kao posledica njenih postupaka. Ispuštanje toga bila bi medveđa usluga priči o žrtvama."

Ona tvrdi da serija ne opravdava izbore koje je Blanko pravila, ali ističe uticaj carstva droge na društvo Majamija u celini.

Bez želje da je glorifikuju, autori serije su želeli da iznedre složenu priču o ženi koja je uspela da stvori carstvo teško više milijardi dolara u „zemlji koja nije bila njena, preko taktike koju je sama smislila, a koja je bila istovremeno ingeniozna i svirepa."

Iako je Blanko prikazana kao neko ko živi raskošnim životom, serija se usredsređuje na svirepost narko-podzemlja.

Ovo je priča o opasnostima pohlepe, moći i kretanja u svetu otvorenog kriminala.

Na kraju tu nema pobednika.

Kao i kod drugih primera iz univerzuma Narkosa i van njega, život Grizelde Blanko je parabola o tome šta se dešava većini koji se upletu u trgovinu drogom, sa dugim zatvorskim kaznama ili nasilnim smrtima.

Blanko je angažovala plaćene ubice poznate kao Pistoleros (Revolveraši) da izvode atentate na motorima u SAD, pucajući na neprijatelje iz neposredne blizine.

U ironičnom obrtu sudbine, to je upravo bio metod kojim je okončan život i same Blanko u 69. godini, ispred mesare u Medeljinu u septembru 2012. godine.

Prethodno je 2004. deportovana u Kolumbiji, posle odsluživanja skoro dvadesetogodišnje zatvorske kazne.

Međutim, uprkos namerama autora serije, uvek postoji rizik da će televizijske serije i filmovi o narko-kulturi i dalje glamurizovati stil života, naročito za publiku koja možda nije na vlastitoj koži osetila rat protiv droge.

Bilo je pitanja o tome kako je Pablo Eskobar prikazan kao antiheroj u seriji Narkos.

Ljudi su navijali za njega, ali Kolumbijci se sećaju kako je zavodio teror na njihovim ulicama.

Prema Bonel, većina Latinoamerikanaca su „ili direktno osetili posledice organizovanog kriminala ili znaju nekoga ko je osetio".

„Organizovani kriminal je bio i ostaje najveća pretnja po javnu bezbednost u Latinskoj Americi", izričita je.

„Mnogo je ličniji za ljude koji žive južno od američko-meksičke granice, zato je i izazov stvoriti sadržaj koji ne glorifikuje te stvari."

Pogledajte video: Mjanmar proizvodi najviše opijuma na svetu, ali uzgajivači maka su sve siromašniji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk