Likvidatori iz Vaduza još nijesu preuzeli Eurofond
Postupak priznanja pravosnažne presude iz Lihtenštajna u podgoričkom Privrednom sudu traje već pola godine, od spora zavisi i sudbina Solane “Bajo Sekulić”
Postupak priznavanja pravosnažne presude iz Lihtenštajna, po kojoj je Eurofond dužan Sora banci 4,5 miliona eura, još nije okončan pred Privrednim sudom u Podgorici, a traje već šest mjeseci.
Od rješavanja spora zavisiće sudbina Solane “Bajo Sekulić” iz Ulcinja, ali i preostalih preduzeća i imovine u vlasništvu Zatvorenog investicionog fonda (ZIF) Eurofond, nekadašnjeg privatizacionog fonda nastalog iz masovne vaučerske privatizacije iz 2001. godine.
Sora banka u likvidaciji iz Lihtenštajna, bivša Alpinum banka, i njen likvidacioni zastupnik KPMG, dobili su pred Regionalnim sudom iz Vaduza u septembru 2022. godine pravosnažnu presudu prema kojoj im je ZIF Eurofond iz Podgorice dužan 4,5 miliona eura za nevraćeni kredit iz 2014. i kamate za deset godina.
Prema informacijama “Vijesti”, do sada je taj dug narastao na više od 10 miliona eura.
“U odnosu na ovo pitanje nema novih informacija. Kada odluka u navedenom predmetu bude donijeta, informacije o istoj će biti objavljene na sajtu suda”, saopšteno je “Vijestima” iz Privrednog suda na pitanja u kojoj je fazi postupak po zahtjevu pravnih zastupnika Sora banke i koji su zakonski rokovi da se odluka donese.
Predlog za priznanje strane pravosnažne odluke zastupnici Sora banke predali su Privrednom sudu 25. jula prošle godine.
O ovom sporu “Vijesti” su se interesovale i početkom decembra prošle godine, kada je iz Privrednog suda odgovoreno da je predlog za priznanja strane presude dostavljen na izjašnjenje protivniku predlagača - ZIF Eurofondu, te da odluka po navedenom predlogu još nije donijeta.
Naplata duga po likvidacionom postupku znači blokadu dužnika, a ako na računu nema novca i blokadu sve imovine i njenu prodaju preko javnih izvršitelja. Povjerilac prinudnu naplatu može pokrenuti kada Privredni sud završi postupak priznanja inostrane pravosnažne presude, i kada ona time postane pravosnažna u Crnoj Gori.
Rješenje ovog spora iščekuje grupa bivših radnika ulcinjske Solane kojima još nisu isplaćena dugovanja. Oni su nedavno protestovali i saopštili da nikome neće dozvoliti da preuzme imovinu te kompanije dok se njima ne isplate potraživanja od 1,2 miliona eura.
Blokadom i bankrotom ZIF Eurofonda i formalno više hiljada njegovih preostalih akcionara bi ostalo bez imovine, ako ona uopšte više i vrijedi. Takođe, od ovog postupka zavisiće i sudbina firmi čiji je Eurofond i dalje većinski vlasnik, kao što su ulcinjska Solana i “Izbor” Bar.
Račun ZIF Eurofonda je u neprestanoj blokadi od juna 2017. godine, a ukupan dug po blokadi je narastao na tri miliona eura.
ZIF Eurofond je posljednji put u maju 2020. godine objavio podatke o svojoj imovini i njenoj vrijednosti. Prema tim podacima, ukupna vrijednost je 12,2 miliona eura, ali se većina odnosi na firme u stečaju i na kompanije u Bosni i Hercegovini sa spornim poslovanjem.
Vrijednost akcija u crnogorskim kompanijama, prema tadašnjim berzanskim cijenama, iznosila je 5,2 miliona eura, od čega se najviše odnosilo na 4,3 miliona vrijedne akcije ulcinjske Solane u stečaju, 411 hiljada na “Bjelasicu radu” koja je bankrotirala i više nema vrijednost, a 345 hiljada na akcije “Izbora” iz Bara, čiji je račun takođe u blokadi, i to od 2015. godine na iznos od 3,1 milion eura.
U inostranstvu ZIF Eurofond je imao vrijednost od sedam miliona eura, koja se odnosi na vlasništvo u “Elektrogrupi Jajce” 4,52 miliona, “Zadrugaru” iz Jajca 2,1 milion eura i “Elektromontaži” iz Tuzle 383 hiljade eura. Eurofond je u ove kompanije, nakon prodaje akcija u EPCG 2009. godine italijanskoj A2A, uložio 12 miliona eura.
Grupa malih akcionara Eurofonda je 2019. godine tražila da Komsija za hartije od vrijednosti ispita ova ulaganja, s obzirom na problematično poslovanje tih kompanija, sporove u BiH i sumnje da ove firme služe samo za izvlačenje novca iz Fonda na štetu ostalih akcionara.
Pod upravom Barovića i društva isparilo 290 miliona
Eurofond je osnovan pred masovnu vaučersku privatizaciju 2001. godine i tada je bio najvredniji privatizacioni fond sa procjenom kapitala koja je iznosila 290 miliona eura. Većina firmi gdje je Eurofond bio vlasnik je otišla u stečaj, a njihova imovina je rasprodata, dok su radnici završili na ulici sa neisplaćenim zaradama, nepovezanim radnim stažom i sa minimalnim penzijama.
Novac dobijen prodajom akcija i imovine trošen je na ulaganja u druge akcije, koje se za Fond nisu pokazale isplativim, i na isplate naknada za upravljanje osobama u njegovoj upravi. Tako je isisana većina njegovog kapitala, a da fond nije pokrenuo nijednu investiciju koja je opstala i doprinijela ekonomskom razvoju Crne Gore što je bio zvanični cilj vaučerske privatizacije.
Od osnivanja njime je preko svojih ljudi upravljao biznismen Veselin Barović. Njegov advokat Zoran Piperović 2016. godine je tvrdio da Barović više nema udjela u Eurofondu.
Prema sadašnjim podacima iz registra akcionarskih kompanija, oko 24 odsto akcija ZIF Eurofonda se nalazi skriveno iza kastodi računa, 5,7 odsto akcija ima firma “Monte Development” iz Lihtenštajna, Veselin Barović na svoje ime ima 3,67 osto, a zatim slijedi niz domaćih i stranih građana i firmi koje su ranije povezivani sa Barovićem.
( Goran Kapor )