EBRD: Prioriteti Crne Gore u 2024. su srednjoročna fiskalna održivost, jači biznis sektor i zelena tranzicija
Regionalni ekonomista EBRD, Peter Tabak je rekao da je bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u Crnoj Gori, na polovini nivoa južnih zemalja članica Evropske unije (EU), dok je u odnosu na naprednije zemlje, na nivou od trećine.
Ključni prioriteti za Crnu Goru za ovu godinu, trebale bi da budu sistemske mjere kojima će se podržati srednjoročna fiskalna održivost, ojačavanje biznis sektora radi privlačenja investicija i veća zelena tranzicija.
To se navodi u Izvještaju o tranziciji za 2023 - 2024. koji je u Podgorici, predstavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Regionalni ekonomista EBRD Peter Tabak naveo je da su koraci za konvergenciju manjih zemalja sa evropskim, bolje upravljanje (reforma administracije), povećana otvorenost i zelena tranzicija. Istakao je da Crna Gora ima nisku produktivnost radne snage u odnosu na Evropsku uniju (EU), čiji se nivo jedva promijenio od 2001., a ni malo od 2009. godine.
Pojasnio je da je razlika u standardu života u Crnoj Gori u odnosu na EU, i dalje velika. Osim toga, trgovinska otvorenost ciijelog Balkana ostaje ispod nivoa članova CEFTA-e dok konvergencija napreduje, ali sporo.
Dodao je da je bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u Crnoj Gori, na polovini nivoa južnih zemalja članica Evropske unije (EU) dok je u odnosu na naprednije zemlje, na nivou od trećine. Istakao je da je prošlogodišnji rast crnogorske ekonomije većinom bio uslovljen turističkom sezonom.
U Izvještaju se navodi i da je zadovoljstvo životom u Crnoj Gori poraslo na 55 odsto ali i da je isto toliko građana, brine za degradaciju životne sredine i klimatske promjene.
Šef kancelarije EBRD u Podgorici Remon Zakaria pojasnio je da tranzicijom mjere napredak ekonomija, kao i uticaj koji ta banka ima.
Zakaria je dodao da su u Crnu Goru do sada uložili 805 miliona eura, od čega 80 miliona prošle godine kroz osam projekata. Istakao je da je 80 odsto tih projekata bilo "zeleno" te da su među njima bili vjetroelektrana "Gvozd" i saradnja sa Crnogorskim elektroprenosnim sistemom.
Pojasnio je da pomažu i pri uspostavljanju Kreditno-garantnog fonda, za koji je Vlada zakonsko rješenje najavila tokom novembra prošle godine. Ovaj predlog zakona ranije je pripremilo Ministarstvo ekonomskog razvoja dok je njime rukovodio aktuelni predsjednik države Jakov Milatović.
Zakaria je dodao da savjetuju i male biznise, te da su prošle godine pomogli na 36 projekata.
EBRD osim toga, u ovoj godini očekuje rast ekonomije Crne Gore od 3,7 odsto.
( Mirko Kotlaš )