EU primorana da olabavi sa zelenim politikama

Puno toga se promijenilo za pet godina. Uoči prošlih izbora za Evropski parlament 2019, stotine hiljada ljudi širom bloka učestvovale su protestima protiv klimatskih promjena. Uoči ovogodišnjih izbora za EP, poljoprivrednici su na ulicama zahtijevajući manje zelenih pravila, a političari ne mogu sebi priuštiti da ih ignorišu.

Promjena političkog tona u vezi sa načinom zaštite planete nadvija se nad izborima za EP u junu, iako klimatske promjene izazivaju sve ozbiljnije ekstremne vremenske uslove.

“Postoji jasan otpor prema poljoprivrednom dijelu Zelenog sporazuma”, izjavio je francuski poslanik Evropskog parlamenta, Paskal Kanfin. “Ali nema otpora prema ostatku”, dodao je.

Kako bi udovoljila poljoprivrednicima koji su protestovali protiv niskih cijena hrane i visokih ekoloških standarda, EU je prošle nedjelje olabavila ekološke propise za neobrađeno zemljište, dok je Francuska privremeno obustavila nacionalnu politiku smanjenja upotrebe pesticida.

Međutim, opšta EU vizija “Zelenog sporazuma” za suzbijanje klimatskih promjena ostaje netaknuta, podržana od strane preko dvadeset zakona usvojenih tokom prethodnih pet godina za smanjenje emisija štetnih gasova, podsjeća Rojters.

Politike koje se već primjenuju teško da će biti povučene. Međutim, nedavni pokušaji EU da uključi šire ekološke politike u ovaj paket naišli su na otpor. U posljednjih nekoliko mjeseci, zemlje članice EU i zakonodavci su odbacili ili oslabili nove zakone o industrijskom zagađenju, smanjenju upotrebe pesticida i obnavljanju oštećene prirode.

“Ne treba da miješamo životnu sredinu i klimu”, kazao je Peter Lis, poslanik iz Evropske narodne partije desnog centra, najveće političke porodice u parlamentu EU. “Ako želimo postati CO neutralni, a istovremeno želimo ostati industrijski razvijeni... ne možemo sve raditi istovremeno”, rekao je.

Nacrt EU predloga koji će biti objavljen u utorak testiraće političko raspoloženje. Evropska komisija će preporučiti ambiciozan cilj smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90% do 2040. Cilj bi trebalo da podrži zelena radna mjesta i industrije sa niskim emisijama ugljenika, pokazuju nacrti predloga.

Međutim, za ovaj cilj biće potrebno odobrenje od sljedećeg saziva EU parlamenta nakon izbora, što neki zvaničnici EU strahuju da bi moglo dovesti do gubitka široke podrške koju su politike u vezi sa klimom uživale od 2019.

Istraživanja pokazuju da bi više mjesta u parlamentu mogle dobiti desničarske partije koje se protive klimatskim politikama. EU zvaničnici takođe tvrde da je podrška ambicioznim zelenim zakonima podrivena među EU članicama zbog nedavnih izbora u Finskoj, Švedskoj, Holandiji i Luksemburgu.

“Sva ova zelena politika više nije prihvaćena. Otežava živote ljudima. Čini živote veoma skupim”, kazao je Rob Ros, poslanik iz euroskeptične Grupe evropskih konzervativaca i reformista.

“Treba da ukinemo Zeleni sporazum jer to nije ono što ljudi žele”, rekao je Ros za Rojters. Ankete sugerišu da bi njegova grupa mogla osvojiti 27% više mjesta na predstojećim izborima u odnosu na trenutni broj.

Istraživanja pokazuju da mada velika većina Evropljana podržava ambiciozne akcije za borbu protiv klimatskih promjena, većinu takođe zabrinjava cijena tih napora.

“Ovo je veliki nesporazum. Ljudi misle da ukoliko smanjimo ambicije da ćemo biti konkurentniji. To prosto nije istina”, kazala je bugarski ministar za klimu Julijan Popov.

Popov i druge pristalice zelenih politika upozoravaju da će obustava klimatskih politika na kraju koštati više, jer će sve ozbiljnije klimatske promjene teže pogoditi ekonomije, dovodeći do razornih poplava i požara. Oni tvrde da su zelene politike potrebne kako bi se uspostavila tehnološka prednost koja će pomoći evropskim industrijama da se takmiče sa Kinom.

S obzirom da su politike u vezi sa emisijama CO2 do 2030. već dogovorene, novi Evropski parlament i Komisija formirani nakon izbora će se fokusirati na planove za suzbijanje emisija CO2 nakon 2030. To će zahtijevati brže smanjenje emisija u industriji i poljoprivredi, politički osjetljivim sektorima koji se suočavaju sa visokim cijenama energije i konkurencijom iz inostranstva.

“Rizik od gubitka konkurentnosti za Evropu... neće nestati time što ćemo se povući u borbi protiv klimatskih promjena”, rekao je irski ministar za klimu Imon Rajan, koji je kao centralno pitanje na izborima naveo konkurentnost industrije i kako klimatske politike mogu to osigurati.

“To je prava tema, i svaki glas se računa”, dodao je Rajan.

( N.B. )