SAD: Vrhovni sud odlučuje da li Tramp može da se kandiduje za predsjednika

Tramp je apsolutni favorit republikanaca za kandidata na predsjedničkim izborima u novembru ove godine, kada bi mogao da se ponovi duel sa Džozefom Bajdenom, aktuelnim predsjednikom SAD, i najvjerovatnijim kandidatom Demokratske stranke

10896 pregleda5 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Američki Vrhovni sud razmatraće da li Donaldu Trampu treba zabraniti da se kandiduje za predsednika.

Sudije će ocenjivati da li je odluka savazne države Kolorado da skine Trampa sa glasačkog listića punovažna, a odluka suda uticaće i na odluke drugih saveznih država koje su ili bi da uklone Trampovo ime sa glasačkih listića pred predsedničke izbore 2024. godine.

Tramp je apsolutni favorit republikanaca za kandidata na predsedničkim izborima u novembru ove godine, kada bi mogao da se ponovi duel sa Džozefom Bajdenom, aktuelnim predsednikom SAD, i najverovatnijim kandidatom Demokratske stranke.

Kolorado, a potom i država Mejn, uklonili su Trampa sa glasačkih listića pozivajući se na 14. amandman Ustava SAD, što se do sada vrlo retko koristilo.

Oni su optužili Trampa da je pozivao na pobunu u Vašingtonu u januaru 2021. godine, kada su njegove pristalice upale u dom američkog Kongresa i tada je nastradalo pet ljudi.

Tramp je potom uložio žalbu na odluku suda u Koloradu i na odluku izbornih zvaničnika u Mejnu da ga eliminišu sa izborne liste.

U nekoliko saveznih država podneti su zahtevi za Trampovu diskvalifikaciju, uz obrazloženje da je učestvovao u ustanku tokom nereda u Kapitolu pre tri godine.

Pravna odluka zavisiće od toga da li ustavni amandman iz vremena Građanskog rata onemogućava Trampu da se prijavi kao kandidat.

Do odluke Ustavnog suda da uvaži Trampovu žalbu došlo je kad su državni tužioci iz 27 saveznih država podneli molbu tražeći da sud poništi odluku države Kolorado.

U njoj su tvrdili da bi eliminisanje bivšeg predsednika sa izborne liste „stvorilo široko rasprostranjeni haos".

„Najočiglednije od svega, to unosi zbrku u sam izborni ciklus koji počinje za svega nekoliko nedelja.

„Pored toga, narušavaju se i jasno odvojene uloge Kongresa, saveznih država i sudova", stoji u molbi.

Četrnaesti amandman američkog ustava zabranjuje svakome „ko je učestvovao u ustanku ili pobuni" da zauzme federalni položaj, ali advokati bivšeg predsednika tvrde da se to ne odnosi na predsednika.

„Odluka Vrhovnog suda Kolorada bi neustavno lišila prava milione glasača u Koloradu, a verovatno bi bila upotrebljena i kao obrazac za obespravljivanje još desetine miliona njih širom zemlje", tvrde Trampovi advokati.

Preliminarni izbori, koji se održavaju u svakoj državi, pomažu da se odredi koji će se predsednički kandidati nominovati za svaku stranku na novembarskim izborima.

Izbori u Koloradu zakazani su za početak marta, ubrzo pošto se očekuje i odluka Vrhovnog suda u Trampovom slučaju.

Do odluke suda, Trampovo ime za sada ostaje na glasačkom listiću u Koloradu.

U odluci koja je doneta sa četiri naprema tri glasa, prošlomesečna presuda Višeg suda Kolorada prvi je slučaj u američkoj istoriji da se 14. amandman koristi za diskvalifikovanje predsedničkog kandidata sa izborne liste.

Ovo je prvi put da će Vrhovni sud razmatrati tumačenje te klauzule.

Sudovi u Minesoti i Mičigenu odbacili su pokušaje da Tramp bude uklonjen sa glasačkog listića.

Drugi sporovi, poput onog u Oregonu, još traju.

Američki Vrhovni sud ima konzervativnu većinu, sa trojicom sudija koje je imenovao Tramp dok je bio predsednik.

Ali, oni su ubedljivo glasali protiv Trampa u njegovim žalbama kojima je pokušao da ospori Bajdenovu pobedu 2020. godine.

Uplitanje najvišeg američkog suda dovelo je do poređenja sa predsedničkim izborima iz 2000. godine, u utakmici između Džordža Buša i Ala Gora, koji su se završili žalbom Vrhovnom sudu.

Odluka suda sa konzervativnom većinom da se obustavi prebrojavanje glasova na Floridi praktično je donela pobedu Bušu.

Pogledajte kako je Tramp odgovarao na pitanja tužioca

Profesor sa Univerziteta u Ričmondu Kart Tobajas kaže da je „izuzetno ubrzani postupak" bio „predvidljiv i nužan zbog sve većeg broja slučajeva podnetih u raznim saveznim državama širom zemlje".

Dok se preliminarni izbori po saveznim državama održavaju, javlja se „ogromna potreba da se izborni zvaničnici u mnogim državama pripreme" kako bi „mogli da isplaniraju i sprovedu glatke izborne procese u kratkom vremenskom roku".

Sporovima na Vrhovnom sudu obično treba između četiri i 12 meseci do okončanja - za razliku od svega nekoliko nedelja koliko su sudije sebi trenutno zacrtale.

Ovaj vremenski raspored čini verovatnim da će sud izreći odluku pred preliminarne izbore u Super-utorak u martu, kad Kolorado i mnoge druge savezne države održavaju vlastite izbore kako bi izabrale kandidate svake stranke za predsednika.

Na dan nereda u Kapitolu, Trampove pristalice upale su u Kongres dok su poslanici potvrđivali Bajdenovu izbornu pobedu.

Toga dana tadašnji predsednik održao je miting ispred Bele kuće, gde je ponovio lažne tvrdnje o masovnoj izbornoj krađi i pozvao demonstrante da se „bore kao sam đavo", ali i da pođu u „mirnu" šetnju na Kapitol.

Trampovi kritičari tvrde da on treba da bude diskvalifikovan ne samo zbog postupaka tokom samih nereda, već i zbog i napora njegove kampanje da se preokrenu izborni rezultati u republikanskim saveznim državama u kojima je izgubio.

I dok su Trampovi navodni pokušaji da preokrene ishod predsedničkih izbora 2020. godine predmet sudskih sporova na federalnom sudu i državnom sudu u Džordžiji, on još nije krivično optužen za pozivanje na ustanak ni u jednom od ta dva slučaja.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk