Teksašani (ne)žele da se otcijepe od SAD
Uprkos tome što je istraživanje pokazalo da većina stanovnika Teksasa ne bi podržala secesiju, pristalice nezavisnosti tvrde da rezultati ukazuju na dovoljnu podršku za glasanje o ovom pitanju
Teksašani bi glasali da ostanu dio Sjedinjenih Američkih Država ukoliko bi referendum o nezavisnosti bio održan u “državi usamljene zvjezdice”, prema rezultatima nove ankete sprovedene za časopis “Njuzvik”.
Anketa, koju je sproveo Redfield & Wilton Strategies, pitala je 814 birača s pravom glasa u Teksasu da li bi podržali da ta država napusti SAD i postane nezavisna zemlja i kako bi na hipotetičkom referendumu o secesiji odgovorili na ovo pitanje. Sveukupno, 39 procenata je bilo protiv otcjepljenja, 33 procenta je bilo za, dok ostali niti podržavaju niti se protive ili su neopredijeljeni. Međutim, na hipotetičkom referendumu, 67 procenata bi glasalo za to da Teksas ostane država unutar SAD.
Pristalice nezavisnosti su kazale za “Njuzvik” da rezultati pokazuju dovoljnu podršku za glasanje o ovom pitanju. Politikolozi su bili podijeljeni, pri čemu je jedan rekao da rezultati odražavaju one drugih uspješnih secesionističkih pokreta u njihovim relativno ranim fazama, poput kampanje za breksit u Velikoj Britaniji. Drugi su rekli da bi čak i pristalice secesije vjerovatno ponovo razmislile kada bi im se predstavili potencijalni troškovi takvog poteza.
“Njuzvik” piše da postoji sve veće interesovanje za ono što bi se dogodilo ako bi Teksas zaista glasao da postane nezavisna država, kao što je bio devet godina između proglašenja nezavisnosti od Meksika 1836. godine i pridruživanja Sjedinjenim Američkim Državama 1845. godine. Takvi pozivi su pojačani tenzijama između vlasti u Teksasu i federalne vlade o tome kako postupati sa migracijom preko meksičke granice.
U najnovijoj anketi za “Njuzvik”, na pitanje “U kojoj mjeri biste podržali ili se usprotivili tome da Teksas postane nezavisan od SAD”, 17 odsto ispitanika je odgovorilo “snažno podržavam”, 16 procenata “podržavam”, 21 procenat “niti podržavam niti sam protiv”, 12 procenata je bilo protiv a 27 odsto “snažno protiv” uz još sedam procenata onih koji su bili nesigurni. Anketa je sprovedena onlajn između 1. i 3. februara.
Anketiranima je takođe postavljeno pitanje kako bi na referendumu odgovorili na pitanje “Da li Teksas treba da bude država unutar SAD ili bi trebalo da bude nezavisna zemlja?” pri čemu je 67 odsto odgovorilo “država unutar SAD”, 23 procenta se opredijelilo za “nezavisnu zemlju”, a preostalih 10 procenata je odgovorilo “ne znam”.
Čak i ako neko vjeruje u tačnost ove ankete, ona pokazuje da teksit ima isti nivo podrške kao i breksit i nezavisnost Škotske prije nego što su održani njihovi referendumi. Takođe pokazuje da je protivljenje teksitu mnogo slabije nego što se oni pretvaraju
Postojala je primjetna politička podjela u odgovorima Teksašana na ovo pitanje. Trideset šest procenata onih koji su glasali za Donalda Trampa 2020. godine reklo je da bi glasali za nezavisnost, zajedno sa samo šest odsto onih koji su glasali za Džoa Bajdena. Od onih koji nisu glasali 2020. godine, 27 procenata je reklo da bi podržalo nezavisnost, zajedno sa 35 procenata onih koji su glasali za kandidate trećih stranaka.
“Njuzvik” navodi kao povoljniju vijest za zagovornike nezavisnosti Teksasa odgovor na izjavu “Ako bi napustio SAD, Teksas bi mogao uspjeti kao nezavisna zemlja,”, pri čemu je 22 procenta odabralo “snažno se slažem” a 22 procenta “slažem se”, u poređenju sa 17 procenata za “snažno se ne slažem” i 13 procenata za “ne slažem se.” Dvadeset odsto ispitanih je reklo “niti se slažem niti se ne slažem.”
Daniel Miler, predsjednik indipendističkog Teksaškog nacionalističkog pokreta, rekao je za “Njuzvik” da anketa pokazuje potrebu za referendumom o secesiji Teksasa.
“Suprotno narativu protivnika da podrška za teksit ne postoji, ova anketa pokazuje da je podrška ovom pitanju dovoljno jaka da opravda javnu raspravu i glasanje o ovom pitanju,” rekao je.
“Čak i ako neko vjeruje u tačnost ove ankete, ona pokazuje da teksit ima isti nivo podrške kao i breksit i nezavisnost Škotske prije nego što su održani njihovi referendumi. Takođe pokazuje da je protivljenje teksitu mnogo slabije nego što se oni pretvaraju.
“Na kraju, jedina anketa koja je važna je ona u kojoj svi Teksašani mogu da učestvuju kada se teksit nađe na glasačkom listiću”.
Miler je takođe poslao “Njuzviku” anketu SurveyUSA sprovedenu među 625 odraslih osoba iz Teksasa između 21. juna 2022. i 30. juna 2022, koja je pokazala da 60 odsto ispitanika podržava da “Teksas mirno postane nezavisna zemlja zajedno sa drugim konzervativnim državama”, naspram 40 procenata koji su bili protiv.
U Kataloniji, Kvebeku i u Škotskoj, podrška nezavisnosti bila je dvadesetak procenata kada se o tome prvi put diskutovalo. U svim slučajevima, došlo se do situacije da je nezavisnost nadohvat ruke. Ankete možda djeluju razočaravajuće onima koji vjeruju da je teksit neizbježan. Ali ovi procenti bi trebalo da zabrinu one koji su protiv teksita
Profesor Mat Kvortrup, politikolog specijalizovan za formiranje novih država i autor knjige “Želim slobodu: Praktični vodič za stvaranje nove države”, rekao je za “Njuzvik” da rezultati znače da bi pokret za nezavisnost Teksasa trebalo ozbiljno shvatiti.
“Ovo nisu loše ankete. Zapravo, one sugerišu da su oni koji žele teksit na istom nivou podrške kao oni koji su podržavali breksit 2010. godine - i naravno, to se promijenilo”, rekao je Kvortup.
“Na referendumima za nezavisnost, često vidimo da oni koji žele secesiju prevladavaju u kampanji. U Škotskoj, SNP (Škotska nacionalna stranka) je imala 29 procenata na početku kampanje i završila sa 45 procenata.
“U Kataloniji, Kvebeku i u Škotskoj, podrška nezavisnosti bila je dvadesetak procenata kada se o tome prvi put diskutovalo. U svim slučajevima, došlo se do situacije da je nezavisnost nadohvat ruke. Ankete možda djeluju razočaravajuće onima koji vjeruju da je teksit neizbježan. Ali ovi procenti bi trebalo da zabrinu one koji su protiv teksita, poput guvernera Abota”.
Tenzije između teksaških vlasti i Bajdenove administracije su porasle posljednjih sedmica zbog odnosa prema ilegalnoj migraciji preko meksičke granice. Vrhovni sud je 22. januara presudio da federalni agenti mogu ukloniti bodljikavu žicu koja je na zahtjev guvernera Teksasa Grega Abota postavljena radi odvraćanja prelazaka. To je izazvalo gnjevni odgovor ovog republikanca, koji je pozvao na “ustavno pravo države da se brani i zaštiti” i ustvrdio da je izložena “invaziji”.
Tramp, favorit za kandidata Republikanske stranke za predsjednika 2024. godine, pozvao je druge države kojima vladaju republikanci da pošalju svoje Nacionalne garde u Teksas da podrže Abotove kontrole granica.
Džejms Henson, koji vodi Projekat politike Teksasa na Univerzitetu Teksas u Ostinu, rekao je za “Njuzvik” da je veća vjerovatnoća da će rezultati podstaći prkos aktuelnih teksaških vlasti nego što će pokrenuti stvarnu debatu o nezavisnosti.
“Mislim da rezultati potvrđuju ono što smo vidjeli u javnom diskursu oko fantazije o secesiji: ideja o secesiji Teksasa koristi simboliku teksaške nezavisnosti, koja privlači manji dio stanovnika države, posebno kada nema razmatranja troškova i kompromisa u takvom scenariju ni u pitanju ankete ni u političkoj diskusiji, kakva god da je,” rekao je.
“Pitanje o nezavisnosti ili secesiji Teksasa nudi besplatnu priliku da se podrži stav opterećen simboličkim značenjem (idejom o nezavisnom Teksasu npr.) i da se izrazi protivljenje federalnoj vlasti”.
“Kada je u pitanju politički uticaj, mnogo je vjerovatnije da će propagiranje takvih rezultata podstaći nastavak otpora federalnoj vlasti od strane trenutnih izabranih lidera u Teksasu nego što će rezultirati ozbiljnim ili značajnim razmatranjem stvarne secesije ili nezavisnosti”.
Džošua Blek, politikolog koji takođe učestvuje u Projektu politike Teksasa, rekao je da bi podrška nezavisnosti mogla opasti ako Teksašani počnu da ozbiljno razmatraju to pitanje.
“Ovi rezultati uglavnom podržavaju ideju da je secesionistički sentiment manjinski u Teksasu”, rekao je.
“Čak i kada se predstavi u najpovoljnijem svjetlu bez pominjanja mogućeg nasilja ili bilo kakvih ustupaka, čini se da manje od četvrtine Teksašana podržava secesiju od SAD kada se postavi pitanje za ili protiv.
“Nije nerealno očekivati da podrška opadne sa ovog već niskog nivoa ako počne ozbiljna rasprava o realnosti Teksasa kao nezavisne države, uključujući potrebu za mnogo većom i angažovanijom teksaškom vladom, kao i povezane uticaje na trgovinu, poslovanje i čak kretanje njegovih građana”.
( A. Šofranac )