Šta je Putin rekao Takeru Karlsonu i šta je želio od intervjua

Kraj rata u Ukrajini, NATO, uhapšeni američki novinar i „lični odnos" sa Trampom bile su samo neke od tema o kojima se razgovaralo u Putinovom prvom intervjuu licem u lice sa nekim zapadnim novinarom od početka ruske invazije.

Intervju ruskog predsednika Putina sa američkim voditeljem Takerom Karlsonom oko koga se digla velika prašina trajao je više od dva sata i bio emitovan na ruskim državnim medijima, Karlsonovoj vlastitoj internet stranici i društvenoj mreži Iks, gde je imao više od 85 miliona pregleda.

Ali šta je rečeno i šta Putin dobija od ovog intervjua?

• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"
• „Ko, ako ne Putin": Kako Rusi gledaju na predstojeće predsedničke izbore
• Ko je Vladimir Putin

Šta je Putin rekao?

„Čitav susret u trajanju od više od dva sata odvijao se upravo onako kao što je predviđeno", kaže Keir Džajls, stručnjak za Rusiju i Evroaziju iz londonske ekspertske grupe Četam Haus.

„Bila je to platforma za Putina da održi dugi monolog u kom objašnjava svet po Vladimiru, zasnovan na krajnje izvitoperenom tumačenju istorije Rusije i njenih suseda", dodao je on.

Prva polovina intervjua bila je nalik času istorije sa Putinom koji je govorio gotovo neprestano.

Posle toga su usledila Karslonova uvodna pitanja o tome da li je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu zato što mu je pretio mogući napad Amerike preko NATO-a, na šta je Putin odgovorio: „Ne bi SAD izvršile iznenadni napad na Rusiju… da li učestvujemo u zabavnom programu ili ozbiljnom razgovoru?"

Putin je izrazio uobičajeno nezadovoljstvo širenjem NATO-a na istok, na ono što Rusija doživljava kao vlastitu sferu uticaja.

„Nikada se nismo složili sa tim da Ukrajina uđe u NATO", rekao je Putin.

On je takođe nazvao borbe u istočnom Donbasu koje je pokrenula Moskva građanskim ratom i rekao da želi da sprovede „denacifikaciju" Ukrajine, za koju kaže da je još uvek u toku.

Kijev je oduvek energično negirao ruske tvrdnje o nacistima.

Upitan o mogućnostima za mir, Putin je rekao: „Ako zaista želite da okončate borbe, morate da prestanete da šaljete oružje", govoreći o pomoći Zapada Kijevu.

„Sve bi se završilo u roku od nekoliko nedelja. Toliko je potrebno", dodao je on.

Putin je govorio i o američkom novinaru Evanu Gerškoviču, uhapšenom prošle godine u Rusiji dok je radio sopstveni posao pod optužbama za špijunažu.

On je rekao kako veruje da bi mogao da se postigne sporazum o njegovom puštanju „ako naši partneri preduzmu recipročne korake".

Putin je dao do sada najjači nagoveštaj o tome šta želi zauzvrat.

Govorio je o ruskom „patrioti" koji je „eliminisao bandita" u evropskoj prestonici, naizgled potvrdivši ranije izveštaje da Rusija traži razmenu zarobljenika sa Vadimom Krasikovim - osumnjičenim ruskim obaveštajcem koji je ubio čečenskog separatistu u berlinskom parku 2019. godine.

Upitan kad je poslednji put razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, Putin je rekao: „Ne sećam se kad sam pričao sa njim", dodavši da su njih dvojica poslednju put razgovarali pre invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Karlton nikad nije pomenuo bivšeg predsednika Donalda Trampa poimence, ali Putin zato jeste.

„Imao sam ličan odnos sa Trampom", rekao je on, dodavši i da mu se dopadao Džordž V. Buš.

Zašto je Putin odabrao Takera Karlsona za intervju?

Putin je pristao da ga intervjuiše američki novinar Karlson zato što se njegov pristup razlikuje od „jednostranog" izveštavanja o sukobu u Ukrajini u udarnim zapadnim medijima, prema portparolu Kremlja Dmitriju Peskovu.

Ali istoričarka i novinarka En Eplbaum ima drugu teoriju: „Kad Karlson govori u ime Putina, njegove reči se ponavljaju u Mađarskoj i Rusiji, gde imaju odjeka", napisala je ona u Atlantiku, dodavši da je to kao da kažete: „Vidite, istaknuti američki novinar nas podržava."

Džajls se slaže s tim, rekavši da je Karlson dao Putinu „otvorenu platformu satima" koja se sastojala od „neosporenih dezinformacija i deluzija".

„Jedino blago iznenađenje bilo je kad se ispostavilo da Karlson spektakularno loše vodi intervju čak i kad pokušava da pomogne Putinu", ističe on.

Karlson (54) je veliki sledbenik bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji izgleda da će postati republikanski kandidat za američke predsedničke izbore 2024. godine.

Bivši voditelj Foks njuza je istaknuti branilac Putina od početka rata u Ukrajini i mnogo puta je nazvao ukrajinskog predsednika „diktatorom".

Karlson insistira da je i od Zelenskog tražio intervju, a da je sa Putinom razgovarao zato što „Amerikanci imaju pravo da znaju sve o ratu u koji su upleteni".

Pre nego što je Karlson prošle godine otpušten sa Foks njuza, bio je izuzetno uticajan kao voditelj udarne političke emisije koja je zastupala agendu konzervativaca i Republikanske stranke.

Karlsonova poruka je „populistička", prema Jotamu Ofiru, koji proučava dezinformacije na Državnom univerzitetu u Njujorku.

Izraz „oni" korišćen je u mnogim Karlsonovim emisijama, kaže Ofir za BBC.

„Oni dolaze po vas… zemlja koju volite se menja na vaše oči. I samo mi u Foksu smo spremni da vam kažemo istinu i da se borimo za vrednosti ljudi."

U Karlsonovim emisijama u „njih" su često spadali imigranti, pripadnici pokreta Životi crnaca su važni, demokrate i LGBT zajednica.

Karlson se ne libi da koristi teorije zavere i u prošlosti je tvrdio da američka vlada u tajnosti drži vanzemaljski svemirski brod.

U novoj emisiji na tuckercarlson.com i Iksu, Karlson je već ugostio istaknute desničarske političare kao što su mađarski premijer Viktor Orban, novi predsednik Argentine Havijer Milei i, naravno, Donald Tramp lično.

Tokom priprema za pokretanje nove emisije, Karlson je objasnio kako on zamišlja savremeno novinarstvo: „Na najosnovnijem nivou vesti koje konzumirate su laž. Laž najprikrivenije i najpodmuklije vrste."

„Činjenice se namerno ne objavljuju, zajedno sa proporcijom i perspektivom. Vama se manipuliše."

Ali dopisnica BBC-ja za Istočnu Evropu Sara Rejnsford kaže da je „Putin imao potpunu kontrolu" nad ovim intervjuom, rekavši da je Karlson „izgledao kao da guta svaku njegovu reč", umesto da „pritiska Putina, koji je optužen kao osumnjičeni ratni zločinac."

Da li je ovo Putinov pokušaj da utiče na Ameriku?

„Često je teško odrediti da li su propagandisti Kremlja svesni agenti uticaja", kaže Džajls iz Četam Hausa.

Ali on tvrdi da „u Karlsonovom slučaju postoji očigledan istorijat korišćenja prilika za napad i podrivanje Amerike i njenog demokratskog sistema".

SAD glasaju za sledećeg predsednika 5. novembra.

Još nije sasvim sigurno, ali izgleda da će to biti borba između Bajdena i Trampa, sa Trampom kao glavnim kandidatom Republikanske stranke i predsednikom Džozefom Bajdenom koji će najverovatnije dobiti demokratsku nominaciju.

Taker Karlson je veliko ime u SAD i ima sledbeništvo od više od 12 miliona pratilaca na Iksu.

On takođe ima veliki broj pristalica među republikancima - njegova nekadašnja emisija na Foks njuzu je na vrhuncu imala pet miliona gledalaca.

„Karlson bira sagovornike kojima odgovorni mediji ne žele ni da priđu, i koji šire čitav niz apsurdnih anti-vakcinalnih, anti-bajdenovskih ili anti-zapadnjačkih dezinformacija", dodaje on.

Ovo je prvi intervju licem u lice koji je Putin dao nekom zapadnom mediju otkako je počela invazija na Ukrajinu i privlači desetine miliona pregleda.

On je takođe ogromna vest u Rusiji, gde se ruski novinari suočavaju sa strogim ograničenjima pod Putinom i ne smeju da govore o sukobu u Ukrajini kao ratu.

Naslovi u ruskim medijima o Karlsonu povremeno su podsećali na izveštavanje iz sovjetskih vremena o svakom koraku nekog uvaženog gosta od velike važnosti.

Čak i ako intervju ne bude direktno uticao na američke predsedničke izbore, svakako je primećen.

• Kakve sve izborne krađe postoje i kako ih sprečiti
• Putin za sada bez rivala na izborima: Opozicionaru Borisu Nadeždinu odbijena kandidatura
• Izbori u Americi: Vrhovni sud odlučuje da li Tramp može da se kandiduje za predsednika

„Lični" odnos Putina i Trampa

„Imao sam veoma ličan odnos sa Trampom", rekao je Putin u intervjuu, dodavši da mu se lično dopadao i Džordž V. Buš.

Poslednjih meseci je izveštavano da Kremlj šalje poruke kako je Putin spreman za pregovore sa Ukrajinom, a tempiranje ovog intervjua zaista deluje oportuno.

„Interesi Putina i Karlsona su se poklopili u ovom intervjuu", kaže Džajls.

„Obojica su se obraćali sličnoj publici o sličnim stvarima. Putinu je bila potrebna Karlsonova publika u SAD i da bi ih naveo na argumente koje je Putin želeo da oni čuju, a to je da SAD mogu da privedu kraju rat u Ukrajini."

Ali Džajls kaže da je to „dezinformacija".

„Kad Putin govori o pregovorima koji su u toku i ponudi koja je na stolu za SAD da okončaju rat, to zapravo nije održivo.

„Putin od SAD traži da prestanu da finansiraju Ukrajinu, što će okončati rat, tvrdi on, u roku od nekoliko nedelja, ali kraj rata je naravno potpuno uništenje Ukrajine, moćnija Rusija i Rusija koja traži novu metu", dodaje.

Naširoko se veruje da je u Putinovom interesu da Tramp postane sledeći američki predsednik.

Iako je američki Kongres odobrio milijarde dolara pomoći Ukrajini koji će se slati tokom produženog vremenskog okvira, ako Tramp bude bio izabran za predsednika, on može da iskoristi izvršnu moć da uspori ili čak zaustavi tu podršku.

On je to već uradio ranije kao predsednik, u slučaju neke vojne pomoći koju je odobrio Kongres.

Neke od njegovih republikanskih kolega požurile su da osude tu ideju, ali bi ako Tramp bude izabran u novembru 2024. godine, američka podrška ukrajinskim ratnim naporima mogla potpuno da bude obustavljena.

Džajls kaže da je ovaj intervju „samo sredstvo slabljenja volje Amerike i njenih saveznika za podršku Ukrajini" i tvrdi: „Svako ko je učestvovao izvukao je neku korist, ali su tu korist dobili na štetu Amerike i Zapada."

---

Možda će vas zanimati i ova priča:

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )