Izbori u Indoneziji: Kako čišćenje toaleta finansira političku kampanju jedne žene
Preživljavanje u prijestonici Indonezije sa onim što zarađuje je teško, ali je ona čvrsto rešila da se okuša na predstojećim izborima.
Nalazim se u skučenom domu Juni Sri Rahaju na gusto naseljenim prometnim ulicama južne Džakarte.
Dnevna i spavaća su jedna soba, odvojene samo drvenim ormanom.
„Živim od danas do sutra, ali ne gubim vedar duh", kaže mi ova kućna pomoćnica.
Preživljavanje u prestonici Indonezije sa onim što zarađuje je teško, ali je ona čvrsto rešila da se okuša na predstojećim izborima.
„Možete reći da sredstva koja koristim za kampanju potiču od ribanja toaleta", kaže razvedena majka četvoro dece.
- Čistačice dobile milion dolara na lutriji, a onda se vratile na posao
- Indonezija usvojila zakon koji predviđa kazne za seks van braka
- Da li je politika u Srbiji pristupačna osobama sa invaliditetom
Više od 200 miliona birača u Indoneziji izaći će na glasanje 14. februara da bi izabrali narednog predsednika zemlje, kao i poslanike i odbornike na nacionalnom i regionalnom nivou.
Rahaju se bori za jedno od 106 mesta u gradskom odboru Džakarte, protiv više od 1.800 protivkandidata.
I dok većina kandidata obično potroši milione ili milijarde indonezijskih rupija na predizbornu kampanju, Rahaju kaže da za izbornu trku izdvaja mesečnu platu od pet miliona rupija (317 dolara).
To je borba Davida i Golijata koja deluje kao da ona ne može da je dobije.
„Ja sam 'kandidatkinja duafa'", kaže Rahaju, što je izraz koji opisuje društveno marginalizovane ljude ili one koji žive u ekonomski nepovoljnijim prilikama.
Rahaju koristi retke slobodne dane za kampanju, probijajući se kroz uske uličice Džakarte na motociklu, idući od vrata do vrata da bi se srela sa biračima.
Predstavlja se i deli kalendare i nalepnice sa njenim licem odštampanim na njima.
Oni su obeleženi narandžastim logoom Laburističke stranke koju zastupa.
„Tražim vaše molitve i podršku", kaže ona dok deli dragoceni izborni materijal.
„Uglavnom koristim društvene mreže za deljenje plakata jer je jeftinije", dodaje.
Neki ljudi reaguju pozitivno, dok su drugi indiferentni, ali Rahaju izgleda to ne remeti.
„Kućne pomoćnice moraju da budu zastupljene u gradskom odboru da bismo mogle da doprinesemo formiranju politike za njih", smatra ona.
Ova žena sa srednjoškolskim obrazovanjem priznaje da nema nikakvog političkog iskustva.
Njen sindikat ju je nominovao kao kandidatkinju Laburističke stranke.
„Isprva to nisam želela.
„Oni, međutim, hoće da ispune obaveznu zastupljenost žena od 30 odsto. Nerado sam prošla proces registracije, ali sam potom položila sve testove", kaže ona.
Rahaju, koja je domaćica od 2018. godine, kaže da se na radnom mestu susrela sa diskriminacijom, seksualnim zlostavljanjem i verbalnim nasiljem.
Prema Zavodu za statistiku Indonezije, u zemlji ima više od 135 miliona radnika, a 60 odsto njih radi u neformalnom sektoru, u koji spadaju i kućne pomoćnice.
Postoje lokalni sporazumi koji ih štite, ali nacionalni parlament nije ratifikovao predlog zakona o kućnim pomoćnicama, tako da je poslodavcima lako da ga ignorišu.
„Kućne pomoćnice se sreću sa mnogo nasilja. Neke su čak izgubile živote.
„Znam slučajeve u kojima je jedna bila opečena vrelom vodom, dok je drugu udarila struja. Situacija za neformalne spremačice nije povoljna", priča ona.
Više od 400 kućnih pomoćnica iskusilo je neki oblik nasilja između 2012. i 2021. godine, prema podacima Nacionalne mreže za zastupanje kućnih pomoćnica (JALA PRT).
'Samo obični ljudi'
Stotinama kilometara od Džakarte, u gradu Solo na centralnoj Javi, 44-godišnji proizvođač sapuna Slamet Vidodo, kandiduje se za mesto u gradskom odboru.
„Izgledam kao siromašan kandidat jer jesam siromašan", kaže Vidodo, dok mu ruke dodiruju stranu njegovih invalidskih kolica.
Dobio je dečju paralizu kao dete, koja mu je paralisala obe noge.
Vidodo zarađuje za život praveći i prodajući bočice tečnog sapuna.
On vodi kampanju deleći besplatne bočice sapuna sa nalepnicom na kojoj mu je lice, broj njegove izborne liste i logo Napredne stranke pravde - političke partije koju zastupa.
„Delim bočice domaćicama koje sretnem", kaže on.
Ali štampanje nalepnica košta, a za njih mu je potreban novac koji on nema i zbog toga ih ne štampa u velikim količinama.
Svakoga dana ostavlja po strani 10.000 rupija (0,64 dolara) i kad sakupi dovoljno, naruči novi kontingent nalepnica.
„Naručim nalepnice svaki put kad nešto zaradim. Ako budemo zaradio još novca, štampaću ih ponovo", dodaje.
Priče Rahaju i Vidodoa možda deluju kao igle u plastu sena indonezijske politike, ali oni nisu usamljeni slučajevi.
Na izborima 2024. godine nadmeće se više kandidata iz marginalizovanih sredina nego ikada pre.
Laburistička stranka vodi kampanju na platformi „nema velikih imena, nema slavnih ličnosti, samo obični ljudi".
A i raspon ljudi odabranih za kandidate iz 24 političke stranke raznovrsniji je nego ikad.
Tu spadaju transrodni kandidati, predstavnici starosedelačke zajednice i vozači motocikala koji dostavljaju onlajn porudžbine.
Međutim, šanse da bi oni zapravo mogli da pobede „potencijalno su niske", prema političkoj stručnjakinji Huriji sa Univerziteta u Indoneziji.
Ona kaže da njima nedostaju tri glavna aspekta: finansijska, politička i socijalna moć.
Novčana moć je ključna za finansiranje aktivnosti predizborne kampanje koje partije ne pokrivaju, kao što su izborni materijali, honorari i odnosi sa javnošću.
Politička moć je neophodna da bi se strateški postavio kandidat na glasačkom listiću - što više, to bolje.
„Društvena moć, kao što su popularnost ili prepoznatljivost u javnosti, takođe je ključna
„Ako uradite matematiku, videćete da je teško za kandidate bez patronata da budu izabrani", kaže Hurija.
To je nešto što muči i Rahaju.
„Često osećam odsustvo samopouzdanja dok se takmičim protiv kandidata koji imaju finansijske resurse, popularnost i mreže", priznaje ona.
„Znam neke kandidate koji su biračima delili ulje, pirinač ili instant nudle", dodaje.
Ali ona veruje da će njeno iskustvo sa ovih izbora biti neprocenjivo za sledeću generaciju kućnih pomoćnica koje će poći njenim stopama.
„Moraće da prođe možda 10-15 godina pre nego što ćemo imati istinski kvalifikovane kućne pomoćnici kao članice odbora, ali da bismo stigle dotle, putovanje mora da otpočne sada", kaže Rahaju.
Pogledajte video kako je jedna čistačica pobedila na lokalnim izborima u Rusiji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )