Svakojako, ima nešto trulo u državi Danskoj

Nastavak jučerašnjeg teksta:

Predsednik Marko Trifković: Nemate reč, gospodine. Javite se za reč pa ću vam dati reč.

A. Hadži-Kadić: Gospodo, ovo je jedan događaj koji se desio još meseca novembra. Radi ovoga događaja stavljeno je i pitanje na gospodina Ministra Unutrašnjih Dela, kao po običaju svome, bagateliše sva poslanička pitanja, i ja do sada nisam čuo da je iko od gospodina Ministra Unutrašnjih Dela dobio odgovor na svoje pitanje. Ovaj događaj desio se meseca novembra prošle godine, stotinu naših građana poklano je i do danas niti je bila istraga, niti se gospodin Ministar Unutrašnjih Dela potrudio da pošalje inspektora, da vidi šta je to tamo bilo; i ko je kriv pokolju Muslimana; niti je našao za shodno da odgovara na stavljeni upit. Svakojako ima nešto trulo u državi Danskoj. To su strašne činjenice, koje ne mogu pobiti neosnovana dobacivanja.

Vidite, gospodo, juče se jedan govornik, g. Demetrović, žalio na premeštanje činovnika u Hrvatskoj koji su položili zakletvu i vršili svoju dužnost po zakonu i po Ustavu, i bili verni državi i Kralju. Svi državni činovnici u tom smislu polažu faktički zakletvu, i svi ministri polažu zakletvu, i mi narodni poslanici polažemo zakletvu, da ćemo se držati ustava i zakona, da ćemo biti verni Kralju i Otadžbini. Ali sve to ni najmanje ne smeta da organi državne vlasti ovakve svireposti čine i da ipak ostanu kao organi državne vlasti i primaju platu od poreza onoga naroda, koje kolju, a za čiju zaštitu su postavljeni i plaćeni.

Drugi jedan slučaj ću navesti sa Ferat Dragom, a njemu paralelno ću da postavim jednoga našega zemljaka iz sreza rogatičkog Kostu Vukadina, koji je dobar radikal. Kosta Vukadin bio je strah i trepet u rogatičkom srezu, on je poklao bezbroj ljudi i opljačkao. Ali on je dobar radikal i korteš i za dve godine dana nije ga niko smeo pozvati na odgovornost. Tek sada kad je jednoga dobrovoljca umlatio, onda je pozvat na odgovornost i povedena je istraga. (Jovan Ćirković: Od kad Ferat Draga leži u zatvoru, od toga doba nema kačaka.) Ferat Draga bio je u Skupštini i bio je optužen još onda radi tobožnjih zločina, zbog kojih sedi danas u zatvoru. Dok je Ferat Draga služio radikalima, dotle je bio nevin. 1921. godine one su iste tužbe bile podnesene protiv Ferat Drage i bačene su u fijoku. Ali onda Ferat Draga bio je dobar i lojalan građanin dok je glasao za radikale, a čim je otišao u opoziciju, odmah je fijoka otvorena, ovi spisi su mu natovareni na glavu i on je došao u zatvor, međutim istraga je dokazala, da taj čovek apsolutno nije kriv, i on je svoj alibi dokazao, dokazao da je nevin, samo je ostalo da se ispita šta je sa one tri lopate i za te tri lopate Ferat Draga može ležati u zatvoru još tri godine. (Jovan Ćirković: Kad vi branite Ferat Dragu, ja ne mogu da verujem ni ono što ste malo pre kazali.) Ja ovde ne branim Ferat Dragu, ja ovde ne optužujem Kostu Vukadina i druge, ego ja ovde ističem nejednako postupanje vlasti prema građanima jedne zemlje. Ja tražim strogu primenu zakona prema svima i svakome, ne sme biti nejednako postupanje vlasti prema građanima sve je isto bio on radikal ili ne, jer svi smo mi državljani ove zemlje, svi mi plaćamo porez i idemo u vojsku. Ko je kriv, da dođe u zatvor i da ide na vešala.

"...stotinu naših građana poklano je i do danas niti je bila istraga, niti se gospodin ministar unutrašnjih dela potrudio da pošalje inspektora, da vidi šta je to tamo bilo; i ko je kriv pokolju Muslimana; niti je našao za shodno da odgovara na stavljeni upit”...

Gospodo, isto tako ima slučajeva u Sandžaku u Novom Pazaru. Na primer 24. februara 1925. godine ubijeni su na putu Jusuf Rešfićanac i Selim Mrković, a ranjen je Hajrudin Vlajić i još jedan s njim. Policija ni do danas nije povela istragu nad ovim ubijstvima. Zatim 4. marta ugledni građanin Vedribeg Eminbegović vraćao se iz kafane kući i pred svojim vratima ubijen sa tri puščana metka. Mada je u tom momentu kad su ispaljena ta tri metka na njega viđen u blizini policijski činovnik sa patrolom ipak ubice ni do danas nisu pronađene.

Gospodo, ovo što se radi to je bezakonje i pravna nejednakost u našoj zemlji. Ovakav postupak vlade i organa državnih vlasti nije u skladu sa Ustavom i zemaljskim zakonima, jer ovaj štetan i protivzakonit rad vlade i njezinih organa može samo da donese i veću nesreću i da potakne još veće nezadovoljstvo i napravi još veći haos. Kada bi se jedna poštena vlada i jedna poštena uprava držala strogo zakona i Ustava i jednako ih primenjivala prema svima građanima u ovoj zemlji, bilo bi zadovoljstva i mnogo manje bi bilo zločina i progona. Ali, nažalost u našoj zemlji caruje partizanstvo i ono je tako daleko otišlo da se danas može kazati da partija stoji iznad države. Danas su sva činovnička zvanja od najprvog do najzadnjeg mesta posednuta nesposobnim i nekvalifikovanim ljudima, jer se kod nas ne gleda na kvalifikacije i sposobnost, nego samo na partijsko obeležje. Činovnici na najvišim položajima agitovali su otvoreno prošlih izbora za vladine partije. Sa velikim županima putovali su po oblasti i kandidati u automobilu, pa su veliki župani pozivali knezove i poglavare da prisustvuju zborovima. (F. Alić: I sad je tako! - Ministar građevina Nikola Uzunović: Komesari moraju da budu tu.) Međutim za vreme naše kratke vlade od tri meseca svaki je mogao videti gde god smo mi držali sastanke i skupštine da se na njima župani nisu pojavljivali. Po članu 107. našeg Ustava državni službenici su organi državne celine i dužni su da rade u opštem interesu. Upotrebljavanje vlasti i položaja državnih službenika u partijske svrhe, kao i uticanje starešina na državne službenike u tom cilju, kazniće se po zakonu. Vidite, gospodo, ovako piše u našem Ustavu, ali to je mrtvo slovo, jer se toga niko ne drži. I dokle god se ovakav sistem provodi, u našoj državi neće biti reda i zadovoljstva. Treba da se zna ko je državni službenik, a ko političar i da oni koji su na istaknutom položaju, koji traži njihovu strogu neutralnost, ne smiju da se bave politikom i partizanstvom, jer njih plaća država i narod, pa oni i treba da služe narodu i državi a nikakvoj partiji. Ja znam da je ovo neprilika ovde za radikalnu stranku, jer su radikali naučili da tako rade u Srbiji, gde su imali 80% svojih pristaša, ali u ovoj našoj velikoj ujedinjenoj državi, gde njih nema ni 40% ne mogu kazati da su svi država. U našoj državi ima više naroda izvan radikalne partije nego u njoj. (Ministar građevina Nikola Uzunović: Nema, nema. – Jovan Ćirković: Vidi se po broju poslanika u Parlamentu!) O ovom broju nećemo govoriti, jer su bili provedeni bajonetski izbori i presipane su kuglice. Pogađeni su osnovni državni zakoni.

Gospodo, iz ovoga što sam izneo vidi se, da građani naše zemlje ne uživaju jednake zaštite vlasti, da nisu jednaki pred zakonom. Ali ovo su, gospodo, sve stvari, koje su bile i prošle, a koje ja napominjem.

Kao jedan strahoviti primer i opomenu, da se ne bi više dogodile i da podsetim vlastodršce i vladu, da bi ovakva dela nastojali u buduće sprečiti i da bi bar sada u zadnem momentu ispitali i istražili ove sučajeve pa da sve krivce pozovu na odgovornost i po zasluzi i zakonu kazne.

Gospodo, pred nama je naša budućnost. O toj budućnosti treba svi ozbiljno da povedemo računa. Ta budućnost za kratko vreme predstavlja za našu državu i za razvoj naše politike današnja, novostvorenom političkom situacijom, obrazovana vlada. Ako ova vlada provede ono što u deklaraciji napominje, bez obzira na sporazum, koji nam je nepoznat, a to je da se u državi zacari jedanput zakon, da se stara o zaštiti građanskih i političkih prava svih građana, da se u državi čovečanski i pravično postupa od strane svih predstavnika vlasti, ako se, velim samo ovo provede u državi, onda smo mnogo dobili, onda će naše političke prilike sigurno krenuti na bolje i narod će osetiti od toga mnogo koristi.

Međutim, gospodo, to su sve prazne reči, a na praznim rečima ne može se ništa graditi. Ja sam malo pre baš radi toga naveo reči našega sadašnjeg Kralja, a ondašnjega Regenta u prestolnoj besedi, gde on traži pravdu za male i za velike i za sve jednako. Spomenuo sam Ustav i njegove odredbe ali se na žalost vlada i njezini organi toga ne drže. Navodim i ove reči iz deklaracije, koje su vrlo dobre, ali mi moramo čekati da se izvedu. (Kosta Majkić: Vi ste imali pravdu od Kosova pa sve do oslobođenja, a mi je nismo imali).

Gospodo, ako bi iko pozdravio pošten i iskren sporazum između dve najjače partije srpskog i hrvatskog naroda, to bi sigurno u prvom redu bila Bosna i Hercegovina.

Bosna i Hercegovina su najviše nastradale zbog nesporazuma Srba i Hrvata; Bosna i Hercegovina su srce naše države, one su jezgro srpsko-hrvatskog naroda i one najživlje očekuju sporazum između Srba i Hrvata; ako se taj sporazum postigne, onda će Bosna i Hercegovina odahnuti. One su bile do danas smatrane kao kolonija, kojoj se obraćamo samo za vreme izbora; tom prilikom se davalo nešto, i to kortešima, - inače, u normalnom životu, naš narod je stradao u tim pokrajinama, kako gradski tako i seoski. Ta Bosna i Hercegovina, ako se prema njima bude postupalo pravično i ako se u njima bude sporazum primenio i sproveo one će biti najzahvalnije.

Današnje stanje u Bosni i Hercegovini, nije ni malo dobro; to znaju sva gospoda koja tamo žive i dolaze u dodir sa narodom. To stanje je postalo neizdržljivo. Tamo vlada strahovita kriza, jer naši privredni krugovi ne mogu ni otkuda da dobiju potrebne kredite. - Naš seljak osiromašava, jer ne može nikom da proda svoje produke... (Kosta Majkić: On je i bio siromašan, pa ne treba reći da sada osiromašava.)

Naš seljak, gospodo, kad u grad ili okružno mesto donese svoje produkte, on ne može tamo da ih proda; jer vlada, kao što rekoh, novčana kriza međutim, njegovi su produkti i suviše primitivno proizvedeni, da bi on mogao izdržati i najobičniju konkurenciju van svoje domaće pijace. Stanje je, gospodo, takvo da će naš seljak, ako mu se ne izađe što pre u susret, i ako mu se ne pomogne propasti, i nastradati.

To je naročito slučaj sa našim muslimanskim seljakom. To hoću da kažem baš kad je ovde g. Andrić. Naš muslimanski seljak, je najviše pod udarom vlasti, koja ide za njegovim ekonomskim oslabljenjem. Našem seljaku muslimanskom oduzimaju se krčevine i, za njegovu egzistenciju, najpotrebniji ispaše. To se, gospodo, čini u jednom stočarskom kraju, kakva je Bosna i Hercegovina; u jednom kraju gde su ispaše veoma potrebne i bez kojih se apsolutno ne može živeti, - i to se sve čini u korteške svrhe, jer se sve to uzima i daje radikalnim agitatorima. Međutim, po zakonu, ispaše bi trebale da se dadu samo onim, koji rade svojim vlastitim rukama i koji svojim znojem privređuju.

Što naši privredni krugovi, gospodo, ne dobijaju kredita, tome je kriva centralistička privredna politika današnje vlade. Današnja vlada centralisala je u Beogradu sve novčane ustanove i sva novčana vrela, iz preka, prikupila u Beograd, pa njima raspolaže, ne prema potrebama naroda u celoj državi, nego prema jednom partijskom ključu.

Hoću da ukažem na primer Narodne Banke, koja bi trebala sve podjednako da potpomaže, u mesto da sva svoja novčana sredstva stavlja u službu vladinoj partiji. (Kosta Majkić i Vlada Andrić: To baš nije tačno, kamo sreće kad bi tako bilo, već je obratno tome što vi govorite.)

Gospodo, ja ću dokazati da je ovako kao to govorim. Narodna Banka ima u Bosni i Hercegovini svoje tri filijale. Ona je njima dala 65 miliona i pet stotina hiljada dinara. Filijala u Sarajevu na 59 osoba podelila je 50 miliona dinara. Filijala u Mostaru na 47 osoba podelila je nešto više od 10 miliona; Banjalučka Podružnica na 23 osobe podelila je 4½ miliona. E, šta mislite, koliko je od tih 65 miliona došlo na privrednike ne radikale? – Nije došlo gospodo, ni 5%; većina stanovništva u Bosni i Hercegovini nije dakle dobila ni 5%.

Većina stanovništva je ne radikalska, i ona je dobila samo 5%, a manjina je dobila 95%. (Kosta Majkić: Ja javno ovde kažem, da naš težak kome treba najviše pomoći, ne dobija ništa!) Za njega nema nikakve pomoći. Da vidite, gospodo, kome se daje kredit od Narodne Banke. Navešću kao primer nekoliko osoba u Mostaru, koja su dobili kredita od Narodne Banke. Na prvom mestu Vojislav Šola dobio je 900.000 dinara. On nije nikakav privrednik. On je jedan bivši posednik. Taj gospodin uložio je tih 900.000 dinara u banku i dobija mesečno za taj novac sedam i po hiljada dinara kamata. Dakle iz ruke u ruku država tako daje. (Čuje se: To je za osudu!) Dalje, gospodo, Čeda Milić i drug, dobili su 800.000 dinara. I to nije pravo. (D-r V. Andrić: On je izvoznik.) Zatim, Pero Šantić dobio je 500.000, Knežić i sin dobili su 700.000 dinara, Srpsko Privredno Društvo dobilo je 600.000 dinara. - (Kosta Majkić: A jesu li Muslimani što dobili?) Ima Muslimana koji su dobili, ali vrlo malo. U Mostaru dobili su kredit četiri Muslimana i dva katolika ukupno 850.000 dinara.

Savez Srpskih Zemljoradničkih Zadruga nema kod Narodne Banke ni približno ovoliko kredita, koliko bi trebalo da ima, jer ljudi koji su na čelu toga Saveza, nisu povoljni Upravi. Nije vredno ni spomenuti onu malu sumu, koju je taj Savez dobio. I Jugoslovenska Muslimanska Seljačka Zadruga nije dobila ni pare, jer se valjda misli da za Muslimane u ovoj državi i nema kredita. Oni valjda treba da idu u Aziju, da tamo traže kredita.

"Kada bi se jedna poštena vlada i jedna poštena uprava držala strogo zakona i Ustava i jednako ih primenjivala prema svima građanima u ovoj zemlji, bilo bi zadovoljstva i mnogo manje bi bilo zločina i progona”...

Isto tako, gospodo, jedan novčani zavod, koji je skoncentrisao sav kapital svih prečanskih krajeva, a i sa ove strane, koji se u najnovije vreme proglasio centralom, jest Poštanska Štedionica u Beogradu. Poštanska Štedionica raspolagala je krajem 1924. godine sa sumom depozita od 400 miliona dinara. Od tih 400 miliona dinara, Poštanska Štedionica mogla je da stavi narodnoj privredi na raspoloženje, u vidu kredita, sumu od 300 miliona dinara.

Od tih 300 miliona dinara kome je podeljen kredit? To je podeljeno partijskim bankama, u kome samostalni i radikalski prvaci igraju neku ulogu. Pri tome su oštećeni najviše prečanski krajevi. Čekovni promet je vrlo slabo razvijen u Srbiji, on je nakon rata istom zaveden, i zapravo ne bi trebala ni da bude centrala u Beogradu, nego u Zagrebu, jer je Zagreb naše novčano središte, koje je sakupilo najveći dio milijuna u čekovnom prometu.

Poštanske Štedionice u Sarajevu, u Ljubljani, u Zagrebu, bile su pre centralizovanja donekle samostalne ustanove, koje su sa prikupljenim kreditom raspolagale na taj način da su plasirale sakupljeni kapital na teritoriji, iz koje su uzeli taj kapital, a i to je bila pametna decentralizacija, koju je trebalo zadržati, jer trebaju da se koriste privredni krugovi kapitalom, koji se sakupi na njihovoj teritoriji. Međutim Beograd je prikupio sve sebi, i napravio 1924. godine uplata i isplata 31 milijardu 621 milion dinara. Od toga otpada na Sarajevo 6 milijardi 100 milijona, na Ljubljanu 8 milijardi 247 milijona, na Zagreb 12 milijardi 78 miliona i na Beograd 5 milijardi 195 miliona. Beograd je dakle samo jednu šestinu od prometa ovoga novca je učinio, ali Beograd raspolaže sa svim tim novcem i ulaze gde on hoće. Ovo je, gospodo, uništavanje prečanskih krajeva, i ovo je najgori privredni centralizam zbog kojeg je ugrožen sav privredni život u prečanskim krajevima. Ja naročito ispred Bosne i Hercegovine optužujem sve dosadašnje vlade zbog zanemarivanja Bosne i Hercegovine, i neka uzmu svaka svoj dio krivnje na sebe, kad narod digne kuku i motiku da odbrani svoju egzistenciju i kad ih bude pitao šta su za narod učinili.

Bosna i Hercegovina za ovih 6 godina propala je kao nijedna zemlja. Žalosno je kad se dođe u nju, kad se vidi, šta rade naši trgovci i privrednici. Oni stoje na vratima od utra do mraka i čekaju dok sunce zađe, ali im ne dođe na vrata ni jedna mušterija. Zbog toga kažem, ako ovaj sporazum bude bratski, ako bude iskren, Bosna i Hercegovina pozdraviće najtoplije i najoduševljenije taj sporazum. Bosna i Hercegovina ne traže ništa nego pravdu, ravnopravnost i primenu zakona. I Bosna i Hercegovina jeste najbogatiji deo države, onaj deo koji je spreman najviše žrtava da doprinese za ovu državu. (Basariček: Glasajte onda za deklaraciju.) Neću, jer niste u sporazum metli reviziju Ustava. (Uzvici od strane bosanskih radikala: Vi ne govorite u ime cele Bosne.) Govorim u ime cele Bosne kad ovako govorim, to sam uveren. (Basariček: Vi ste glasali za Ustav, dobili ste pare za to.) Jesmo ali zato što ste vi Hrvati zakasnili na mašinu! Bolje bi bilo, da ste došli ranije pa bi bila druga situacija danas. (Žagor, graja, smeh.)

Bosna i Hercegovina to je najbogatija naša pokrajina. Njezini rudnici, njezine šume, njezine neiscrpne žitarice danas stoje u takvom stanju, da ne samo ne koriste, nego ne mogu ni da pospeše napredak Bosne i Hercegovine. Naše željezare ne rade, i mi željezo svoje šaljemo u inostranstvo da se pretopi u šine, a pre je to Bosna sama radila. Naši ugljenici se dovoljno ne iskorišćuju.

Mi so unosimo iz inostranstva, a solna vrela u Bosni i Hercegovini ne iskorišćujemo u dovoljnoj meri. Naše šume se ne eksploatišu racionalno, nego se daju pojedinim partizanima da ih nište. Treba samo da se pogleda, šta se radi u Tesliću, gde su upleteni neki od istaknutih radikala, pa da se zaplače, kako se ide za uništavanjem narodnog i državnog dobra. Zato, gospodo, Bosna danas ima razloga najviše da se tuži, ona je smatrana pastorčetom i kolonijom. Zato Bosna i Hercegovina očekuje od iskrenog sporazuma mnogo. Mi želimo da taj sporazum bude iskren i bratski. Ali pre toga Bosna i Hercegovina čeka dela i kada dela vidi, Bosna i Hercegovina će progovoriti, a dotle, dok dela ne dođu, mi ne možemo dati poverenje ovoj vladi i zato ćemo glasati protiv ove deklaracije.

Nastavak sjutra

( Akademik Šerbo Rastoder )